Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u četvrtak rezoluciju o genocidu u Srebrenici na sednici u Njujorku. Za usvajanje su glasala 84 predstavnika zemalja članica, protiv je bilo njih 19, a 68 je bilo suzdržano.
Rezolucijom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju se negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Srbiju je na sednici predstavljao predsednik Aleksandar Vučić, koji je u sredu izjavio da će se prilikom glasanja o rezoluciji o Srebrenici "videti ko su prijatelji Srbije, ko su lažni prijatelji, i ko su oni koji nikad nisu bili prijatelji".
On je na sednici izjavio da je rezolucija visoko politizovana, da će otvoriti Pandorinu kutiju i da neće doprineti pomirenju ni u Bosni i Hercegovini ni u regionu i pozvao je sve države članice da glasaju protiv tog dokumenta.
Sednica u Njujorku počela je minutom ćutanja za poginulog iranskog predsednika Ebrahima Raisija.
Podsetimo, rezoluciju o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici predložile su Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.
Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori rezolucije su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, Sjedinjene Američke Države, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.
Uz to, u nacrtu rezolucije se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid. Kaže se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.
U konačni tekst ubačena su i dva amandmana u kojima se ističe da se "krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini", kao i "čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini".
(Tekst dopunjen navodima o broju zemalja koje su glasale, komentarima Aleksandra Vučića i uvrštenim amandmanima.)
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...