Predsednik SAD Donald Trump optimističan je u vezi sa izgledima da bi SAD i Iran mogli postići trajni prekid vatre, dok dve strane razgovaraju o produženom primirju uoči njegovog isteka sledeće nedelje.
"Dobri su izgledi da ćemo postići sporazum sa Iranom, i to će biti dobar sporazum", rekao je Trump novinarima u Beloj kući u četvrtak. Razgovori između Vašingtona i Teherana mogli bi se nastaviti ovog vikenda, dodao je.
Trump je, bez pružanja dokaza, tvrdio da je Iran pristao na uslove kojima se dugo opirao, uključujući odustajanje od ambicija za nuklearno oružje i predaju nuklearnog materijala. Sporazum bi takođe uključivao "slobodnu naftu" i otvaranje Ormuskog moreuza, rekao je Trump. Teheran nije javno potvrdio da je pristao na te ustupke.
Trumpova očekivanja o brzom rešenju u suprotnosti su sa procenama pojedinih arapskih lidera iz Zaliva i evropskih zvaničnika, koji predviđaju da bi za postizanje mirovnog sporazuma između SAD i Irana moglo biti potrebno oko šest meseci.
Američki predsednik je rekao da ne očekuje da će morati da produži dvonedeljni prekid vatre kako bi se postigao sporazum, predviđajući da će rešenje biti doneto "prilično brzo", ali da bi to ipak učinio ako bude potrebno.
Trump kaže da su Izrael i Liban pristali na desetodnevni prekid vatre
Cene nafte su porasle, pri čemu je sirova nafta brent poskupela za više od četiri odsto i dostigla preko 99 dolara po barelu, dok trgovci i dalje prate da li će se tokovi kroz Ormuski moreuz povećati. Zabrinutost da bi mirovni sporazum mogao potrajati znatno duže držala je investitore u neizvesnosti i održavala visoke premije rizika u cenama nafte.
Stvarne cene nafte ostaju znatno iznad terminskih ugovora zbog ograničene kratkoročne ponude. Brentom se trguje blizu 116 dolara po barelu.
Ranije u četvrtak, predsednik je objavio da su Izrael i Liban pristali na desetodnevni prekid vatre, što bi moglo doprineti smanjenju tenzija u regionu. Izraelski premijer Benjamin Netanyahu potvrdio je u video-poruci da je pristao na primirje kako bi se unapredili razgovori ka "istorijskom mirovnom sporazumu" sa Libanom.
Chris McGrath/Getty Images
Trump je rekao da je primirje trebalo da počne u 17 časova po njujorškom vremenu. Takođe je zadužio potpredsednika JD Vancea, državnog sekretara Marca Rubia i predsedavajućeg Združenog generalštaba Dana Cainea da "rade sa Izraelom i Libanom na postizanju trajnog mira".
Izrael je intenzivno napadao iranskog saveznika Hezbolah u južnom Libanu, što je predstavljalo pretnju da poremeti odvojeni prekid vatre sa Iranom. Trumpova objava u četvrtak nije pominjala Hezbolah.
Trump je rekao da je razgovarao sa libanskim predsednikom Josephom Aounom i izraelskim predsednikom Benjaminom Netanyahuom pre nego što je objavio primirje. U naknadnoj objavi rekao je da će pozvati oba lidera u Belu kuću na razgovore, a kasnije je dodao da bi ta poseta mogla da se dogodi u roku od nedelju dana.
U međuvremenu, načelnik pakistanske vojske Asim Munir ove nedelje je otputovao u Iran, dok njegova zemlja pokušava da posreduje u postizanju dužeg primirja između Vašingtona i Teherana. Pakistan je prošlog vikenda bio domaćin razgovora na visokom nivou između američkih i iranskih zvaničnika, razgovora koji nisu doneli proboj usred šestonedeljnog rata. Munira je dočekao iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi.
Trump je u četvrtak rekao da bi možda mogao da otputuje u Pakistan ako se postigne sporazum sa Iranom.
"Složili su se oko gotovo svega", rekao je Trump. "Treba samo da sednu za sto i potpišu."
SAD i Iran razmatraju produženje prekida vatre za dve nedelje, prema rečima osobe upoznate sa situacijom, koja je tražila anonimnost zbog osetljivosti razgovora. Nijedna strana ne želi da obnovi borbe, rekao je drugi izvor upoznat sa pregovorima.
Izjave iranskih i američkih zvaničnika u četvrtak ukazuju na to da su strane i dalje udaljene po ključnim pitanjima, ali bi prekid vatre sa Libanom mogao dati novi zamah. Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf, koji je učestvovao u razgovorima u Pakistanu, ranije je rekao da trajni prekid vatre mora obuhvatiti i borbe u Libanu.
Neki arapski lideri iz Zaliva i evropski zvaničnici veruju da će za postizanje mirovnog sporazuma između SAD i Irana biti potrebno oko šest meseci i da bi zaraćene strane trebalo da produže prekid vatre kako bi pokrio taj period, prema rečima zvaničnika upoznatih sa situacijom iz tih regiona.
Lideri zahtevaju hitno ponovno otvaranje ključnog Ormuza i upozoravaju na rizik od globalne prehrambene krize ako on ostane zatvoren i nakon sledećeg meseca, rekli su zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni zbog poverljivosti razgovora.
Kontrola nad Ormuskim moreuzom, ključnim plovnim putem za snabdevanje energentima, i dalje je sporna, dok američka pomorska blokada ulazi u četvrti dan. Iran, koji je praktično zatvorio moreuz od početka rata, u međuvremenu nastavlja sa planovima da naplaćuje prolaz brodovima čak i nakon završetka sukoba.
Američki ministar odbrane Pete Hegseth izjavio je da je vojska spremna da obnovi borbe "na pritisak dugmeta" kad god Donald Trump izda naređenje, upozorivši Iran da ne donosi loše odluke.
Četrnaest brodova se okrenulo za tri dana umesto da testira američku pomorsku blokadu nad brodovima povezanim s Iranom koji prolaze kroz moreuz, saopštila je američka Centralna komanda.
Bloomberg
Iran produžavanje američke blokade vidi kao "uvod u kršenje primirja", rekao je Ali Abdollahi, komandant zajedničkog vojnog štaba Irana, prema državnoj televiziji.
SAD će u narednim danima poslati hiljade dodatnih vojnika na Bliski istok kako bi izvršile pritisak na Teheran da postigne sporazum, izvestio je "Washington post", pozivajući se na neimenovane zvaničnike.
Vazdušni napadi se nastavljaju u južnom Libanu
Iako se Izrael prošle nedelje pridružio SAD u obustavi napada na Iran, njegova vojska je nastavila kampanju protiv Hezbolaha u Libanu, što komplikuje šire napore za postizanje mira.
Benjamin Netanyahu izjavio je da je rekao izraelskoj vojsci, koja je prošlog meseca izvršila invaziju na Liban, da proširi tampon-zonu koju pokušava da uspostavi unutar zemlje.
Razgovori između Izraela i vlade u Bejrutu, koja ima mali uticaj na Hezbolah, održani su u utorak u Vašingtonu. Taj sukob je odneo više od 2.000 života i raselio milion ljudi, prema libanskim vlastima.
Donald Trump je čas tvrdio da je sukob sa Iranom gotovo završen, čas pretio eskalacijom, dok i dalje postoje pitanja o razlozima zbog kojih su SAD i Izrael pokrenuli najnovije bombardovanje, pre svega zabrinutost zbog iranskog nuklearnog programa.
Iran tvrdi da ne razvija program nuklearnog oružja. Pravo zemlje na mirnodopsko korišćenje nuklearne energije "ne može biti ukinuto", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei u sredu, dodajući da su nivo i vrsta obogaćivanja "predmet pregovora".
Čak i uz sporazum između SAD i Irana, potpuna obnova energetskih tokova iz Zaliva mogla bi potrajati nedeljama ili čak mesecima, što povećava strah od globalne inflacije i usporavanja ekonomskog rasta. Postoje i zabrinutosti zbog poremećaja u drugim snabdevanjima, posebno đubriva, gde bi nestašice mogle smanjiti proizvodnju hrane i podići cene.
Ujedinjene su spremne da uspostave koridor za transport đubriva kroz Ormuski moreuz, ali to zavisi od postizanja političkog dogovora, prema rečima visokog zvaničnika UN.
.webp){kind=icon}
