Iran oborio američki borbeni avion F-15E, u napadu zahvaćena i postrojenja u Zalivu

Iran je prvi put tokom rata oborio američki borbeni avion i tokom noći, kao i u petak, gađao dodatne ciljeve, uključujući energetska postrojenja u arapskim državama Persijskog zaliva.

Američke snage pokrenule su operaciju potrage i spasavanja članova posade aviona F-15E, rekao je američki zvaničnik upoznat sa situacijom, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti informacija.

Predsednik Donald Trump obavešten je o incidentu, saopštila je Bela kuća. List New York Times, koji je ranije izvestio o obaranju aviona, naveo je da "sudbina posade nije poznata". Centralna komanda SAD (US Central Command) nije odgovorila na zahtev za komentar.

U međuvremenu je saopšteno da su Sjedinjene Američke Države uspele da spasu jednog člana posade aviona F-15E, dok potraga za drugim članom i dalje traje, prema navodima američkih zvaničnika.

 

Prvi poznati borbeni gubitak američkog ili izraelskog "lovca" predstavljao bi značajan udarac za savez, nakon gotovo pet nedelja rata koji je izazvao globalnu energetsku krizu. Iranska agencija Tasnim objavila je u petak da je zemlja oborila "visokotehnološki američki borbeni avion". Drugi iranski mediji objavili su fotografije za koje tvrde da prikazuju olupinu oborenog aviona. Iranska vlada još se nije zvanično oglasila o incidentu.

Iran je nastavio napade širom regiona nakon što je Trump ponovio pretnje iranskoj infrastrukturi.

Najveće postrojenje za preradu prirodnog gasa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Habshan, obustavilo je rad nakon što su ostaci projektila, presretnutog u vazduhu, izazvali požar. Nekoliko sati ranije, napad dronom izazvao je požar u kuvajtskoj rafineriji Mina Al Ahmadi, kapaciteta 346.000 barela dnevno.

Kuvajt je takođe prijavio oštećenja na postrojenju za proizvodnju električne energije i desalinizaciju vode nakon napada rano u petak, dok je Saudijska Arabija saopštila da je presrela više dronova u ranim jutarnjim satima. U četvrtak je Trump objavio snimak uništenog mosta i poručio da će uslediti "još mnogo toga" ukoliko Iran ne pristane na sporazum kojim bi se okončao gotovo petonedeljni sukob koji je izazvao globalnu energetsku krizu.

Teretni brod u Muskatu (Oman) / Bloomberg

 

Iran je ostao prkosan, a ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi poručio je da napadi na civilnu infrastrukturu "neće naterati Irance na predaju". Zemlja ne pokazuje znake da će prihvatiti Trumpove zahteve za mirom i iznela je sopstvene uslove - od kojih je većina neprihvatljiva za SAD i Izrael.

CNN je izvestio da je oko polovine iranskih lansirnih sistema za rakete i dalje netaknuto - uprkos više od 12.000 američkih i izraelskih udara od početka rata krajem februara - kao i da Iran i dalje raspolaže hiljadama dronova za jednokratne napade. Procena može uključivati i lansere koji trenutno nisu dostupni, čak i ako nisu uništeni, navodi CNN pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom. Trump je ove nedelje nagovestio da bi mogao da povuče američke snage iz sukoba u roku od dve do tri nedelje, čak iako je ključni moreuz Ormuz i dalje praktično zatvoren. Ipak, njegove poruke od tada su kontradiktorne.

"Uz malo više vremena, lako možemo otvoriti Ormuz, preuzeti naftu i zaraditi mnogo", napisao je Trump rano u petak na platformi Truth Social.

Američki saveznici u Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji pojačavaju napore da osiguraju ponovno otvaranje tog plovnog puta - kroz koji inače prolazi petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Više od 40 zemalja održalo je u četvrtak virtuelni sastanak kako bi razgovarale o planovima, šaljući time signal Trumpu o zabrinutosti zbog krize izazvane zatvaranjem moreuza, uz nagli rast cena energenata i drugih sirovina u proteklom mesecu.

Grupa je bila jasna da svaki razgovor o prekidu vatre s Iranom mora da uključi rešenje za Ormuz, rekli su izvori upoznati sa razgovorima. Ipak, sastanak je pokazao da udružene zemlje smatraju da je neophodno početi pripreme za eventualno otvaranje moreuza i bez učešća SAD. Države poput Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva ocenjuju da vojna opcija verovatno neće uspeti i da je potreban prekid vatre. Bahrein, uz podršku Jordana i arapskih država Zaliva, predlaže rezoluciju Saveta bezbednosti UN - usmerenu na ponovno otvaranje Ormuza, saopštili su iz UAE. Time bi se obezbedila "jasna pravna osnova da sve države mobilišu resurse i podrže bezbedan prolaz", navodi se u objavi UAE na mreži X.

 

Rusija, saveznik Irana, usprotivila se inicijativi, a ministar spoljnih poslova Sergei Lavrov izjavio je u petak da bi takva mera "legitimizovala agresiju protiv Irana". Ove izjave ukazuju da bi Moskva mogla da iskoristi pravo veta kao jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.

Ormuz je i dalje praktično zatvoren. Iran je, čini se, dodatno učvrstio kontrolu u četvrtak kada su njegovi mediji objavili da vlada priprema protokol sa Omanom za nadzor pomorskog saobraćaja. To bi, prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Irana, podrazumevalo naplatu taksi brodovima. Oman, koji se nalazi sa druge strane moreuza u odnosu na Iran, još se nije oglasio povodom tih izveštaja.

Moreuz je formalno u međunarodnim vodama i svaki pokušaj Irana da uspostavi kontrolu nad saobraćajem naići će na snažan otpor zapadnih sila i arapskih država Zaliva. Ipak, manji broj brodova uspeva da prođe. Kontejnerski brod pod francuskom zastavom nedavno je napustio Persijski zaliv, što je, prema izveštaju Bloomberga, prvi poznati prolazak broda povezanog sa zapadnom Evropom od početka rata.

U još jednom neuobičajenom potezu, tanker za tečni prirodni gas prošao je moreuz uz obalu Omana, umesto severnom rutom, po nalogu Teherana.

Trump je u više navrata menjao ton - od predstavljanja diplomatskih napora kao uspešnih, do pretnji daljim razaranjem, uključujući civilnu i energetsku infrastrukturu. Ranije ove nedelje zapretio je napadima na iranska energetska postrojenja i fabrike za desalinizaciju vode ukoliko moreuz ostane zatvoren, što je potez koji bi mogao predstavljati ratni zločin prema Ženevskim konvencijama.

Prethodno je naveo da Iran ima rok do 6. aprila da ponovo otvori Ormuz ili će njegova energetska infrastruktura biti uništena. Nije jasno da li taj rok i dalje važi. Predsednik SAD je pod sve većim pritiskom javnosti u svojoj zemlji da ublaži energetski šok, zbog kojeg je prosečna cena benzina premašila četiri dolara po galonu - najviši nivo u gotovo četiri godine. Trump insistira na tome da će cene brzo pasti nakon završetka rata i tvrdi da je sukob bio neophodan kako bi se sprečilo da Iran dođe do nuklearnog oružja - što Teheran uporno negira - i da bi se uništio njegov raketni arsenal.

Produženi sukob nosi političke rizike za Trumpa i Republikansku stranku uoči izbora na sredini mandata u novembru. Ankete pokazuju da značajan broj Amerikanaca ne odobrava vojne operacije protiv Irana, dok raste zabrinutost zbog ekonomskih posledica rata. U sukobu je do sada poginulo više od 5.000 ljudi, od čega gotovo tri četvrtine u Iranu, prema podacima državnih institucija i američke organizacije Human Rights Activists News Agency. U Libanu je poginulo nešto više od 1.300 ljudi, gde Izrael vodi paralelni rat protiv Hezbolaha, saveznika Irana.

(Ažurirano novim podacima u 4. pasusu.)