.webp){kind=icon}
Kao jedan od glavnih ciljeva invazije na Ukrajinu bio je i taj da Kremlj preokrene poraz koji je Rusija doživela u hladnom ratu, da stvori novi globalni poredak koji bi joj više odgovarao, ali se u stvarnosti dogodilo suprotno i ostatak sveta se ujedinio oko antiruske platforme, navodi Maksim Samorukov, saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir iz Moskve.
Samorukov je govoreći na skupu "Posledice rusko-ukrajinskog rata" u Beogradu, naveo i da sankcije koje su trenutno uperene protiv Rusije mogu da, prema procenama, uzrokuju ekonomski pad između osam i 12 odsto do kraja godine, što će, prema njegovim rečima, Rusiju vratiti na nivo 2005. ili 2006. godine. Kako dodaje, ova kontrakcija nije velika i vraća ruski narod na godine kada i nije bilo tako loše u Rusiji i podseća da je ruski narod iskusio i gora vremena.
"Oko tri miliona Rusa je otišlo iz zemlje, ali od tog broja negde oko 200.000 ljudi je premanentno napustilo Rusiju. Taj broj će se povećavati jer imate mnogo ljudi koji su radili za zapade firme i koji su sada višak. Ovo naročito važi za one koji su u IT industriji, a ruska vlada sada koristi neke ponude da bi ljudi ostali, daju im jeftinije kredite za nekretnine i neke druge olakšice", kaže saradnik Karnegijevog instituta i dodaje da očekuje da će Rusija staviti i neku zabranu na odlazak iz zemlje. Samorukov podvlači i da trenutno u Rusiji oko 80 odsto stanovništva podržava rat u Ukrajini.
Dodao je da su u pale u zaborav i specijalne veze Rusije sa Nemačkom, da se više ne govori o novoj sigurnosnoj evropskoj arhitekturi za koju se zalagala Francuska, da će privilegovano energetsko partnerstvo Rusije sa Evropom, koje je građeno od šezdesetih, verovatno nestati u nekoliko narednih godina, i da su čak i one države koje su bile najviše proruski orijentisane, kao što su Mađarska i Bugarska, radikalno smanjile veze sa Rusijom. Samorukov je naglasio da i okretanje Rusije ka Kini nije uspelo onako kako se Moskva nadala.
Uticaj rata u Ukrajini na Srbiju
Igor Fedik, šef balkanske sekcije kijevskog Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja, istakao je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić konačno morati da napravi izbor, umesto dosadašnje politike balansiranja između različitih sila i ocenio da će ta odluka za njega biti teška, ali da je važno da Srbija siđe sa ruske stolice.
On je ocenio da u ekonomskom smislu neće biti drastičnih promena za Srbiju, jer je njen glavni ekonomski partner EU, a ne Rusija, ali je podsetio da je Srbija potpuno zavisna od ruskog gasa i nafte i da će joj biti problem da izvrši energetsku tranziciju.
Govoreći o medijskoj slici u Srbiji, on je naveo da su čelnici ove zemlje stvorili medijski proruski orijentisan balon i da će zato biti teško napraviti brzi zaokret u medijima.
Fedik je ukazao i da će biti smanjena vojno-tehnička saradnja Srbije i Rusije, jer su ruske trupe i veliki deo naoružanja angažovane biti u Ukrajini pa neće moći da učestvuju u vojnim vežbama u inostranstvu. On očekuje i da će se Srbija preorjentisati na vojno-tehničku saradnju sa Kinom ili Turskom, jer su srpski čelnici videli šta se dešava na terenu u Ukrajini i kako reaguje „nazovi moderno“ naoružanje ruske proizvodnje.
Očekivano intenziviranje rata u Ukrajini
Direktor Mreže za istraživanje nove geopolitike iz Kijeva, Mihailo Samus, rekao je da će Ukrajinci nastaviti da se bore, naročito nakon što su SAD usvojile akt o lakšem dostavljanju oružja, pošto je ukrajinska vojska do sada uglavnom koristila oružje i municiju iz ere Sovjetskog Saveza.
Samus je istakao da će konflikt biti još intenzivniji i da će se pojačavati bar do kraja leta, jer će uslediti više kontraudara Ukrajinaca, ali i zbog toga što su ruskoj strani potrebni neki konkretni uspesi.
Ukrajinu čeka teško vreme jer i dalje živi po inerciji mirnodopskih vremena, ali će morati da menja svoju ekonomiju, budući da su joj okupirana sva poljoprivredna područja na jugu, zemlja potpuno uništena, kao i sve rafinerije i gasovodi.
On je rekao da se nada da Rusija neće napraviti greške sa taktičkim nuklearnim naouržanjem, ali da će pokušati da svojim operacijama stvori nestabilnost i u Pridnjestrovlju. Samus nije bio optimističan ni kada su u pitanju greške koje mogu da se jave na terenu, kada su nuklearna postrojenja u pitanju. Kako je naveo, kao i u svakom ratu, rakete mogu da skrenu sa putanje i greškom pogode nuklearne elektrane, a u Ukrajini trenutno operiše 15 reaktora.
