Putin će staviti nuklearno oružje za pregovarački sto o Ukrajini

Posle dugog perioda međusobnog iscrpljivanja, rat Vladimira Putina protiv Ukrajine počeo je dalje da se intenzivira.

Ukrajina je hiljaditog dana sukoba iskoristila nedavno dobijenu dozvolu da koristi rakete dugog dometa za gađanje vojne baze na ruskoj teritoriji. Iz Moskve, gde su već upozoravali na takve napade, stigle su nove pretnje nuklearnom odmazdom zbog napade konvencionalnim oružjem.

Ta dva događaja uznemirila su u utorak ujutro investitore koji su se već odavno isključili od praćenja dnevnih dešavanja u vezi sa ovom sukobom, pa je poraslo interesovanje za investiranje u sigurne oblike imovine. U stvarnosti, nedavni dolazak severnokorejskih trupa na front u pomoć ruskoj vojsci već je dodatno povisio uloge.

Očekivani povratak Donalda Trumpa u Belu kuću u januaru i njegovo obećanje kako će brzo okončati rat stvorilo je kod Ukrajine i njenih saveznika novi osećaj hitnosti.

Zato administracija američkog predsednika Josepha Bidena planira da otpiše dug od 4,65 milijardi dolara koji ima Ukrajina. Bela kuća želi da otkaže polovinu zajma od devet milijardi dolara koji je isporučen Ukrajini kao deo dodatnog paketa od 60 milijardi dolara odobrenog u aprilu. Ovo je poslednji u nizu poteza koji imaju za cilj da ojačaju podršku Kijevu pre nego što Trump preuzme dužnost, saznaje Bloomberg. 

Ranije ove nedelje predsednik Biden je posle mnogo vremena prestao da se suprotstavlja korišćenju raketnog sistemu dugog dometa ATACMS američke proizvodnje. Američka vlast će Ukrajini omogućiti i korišćenje protivpešadijskih mina kako bi se zaustavio napredak ruskih snaga, izjavio je američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Bloomberg

 

Američke mine nemaju neograničeni vek korišćenja, odnosno prestaju da budu aktivne nakon određenog vremenskog roka koji može da bude od nekoliko sati do dva nedelje, objasnio je izvor. Odluku o protivpešadijskim minama već je objavio Washington Post.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski već dugo traži pristup dodatnom naoružanju kako bi ojačao poziciju, Bidenova vlast pokušava Kijevu da pošalje što više pomoći pre nego što napusti Belu kuću, a nemački kancelar Olaf Scholz je prošle nedelje zvao Putina kako bi saznao njegov stav o mogućim pregovorima. Ruski predsednik nije pokazao interesovanje za kompromis, poručio je Scholz.

"Sadašnja situacija Putina stavlja u veliko iskušenje za dodatnom eskalacijom", poručila je Tatjana Stanovaja iz Carnegie centra za Rusiju i Evroaziju, preko društvene mreže X. Takav potez omogućio bi i Putinu i Trumpu da na Bidena svale krivicu za eskalaciju sukoba, što bi stvorilo mogućnost za direktne pregovore, dodala je.

Nemački kancelar Olaf Scholz | Bloomberg

"Tako smo se našli na izuzetno opasnoj raskrsnici", dodala je, jer bi Putin mogao zapadne lidere da natera da biraju između nuklearnog konflikta ili primirja po ruskim uslovima.

Vesti su podstakle investitore na globalni beg u neke od najsigurnijih vrsta imovine. Prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice pali su i za sedam baznih poena, a na nemačke za 11. Interesovanje se proširilo i na devizna tržišta gde su ojačali japanski jen i švajcarski franak.

Usprkos svemu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pokušao je da smanjiti zabrinutost oko nuklearne eskalacije iako je istovremeno pokušavao da optuži Zapad zbog dodatne napetosti. "Snažno pokušavamo da učinimo sve kako ne bi došlo do nuklearnog sukob", rekao je na konferenciji G-20. "Nuklearno oružje je na početku i pre svega oružje kojim se sprečava nuklearni rat", dodao je.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prošlog meseca razgovarao sa Putinom, upozorio je kako u Moskvi u slučaju pretnje "neće oklevati ni sekunde – on će iskoristiti nuklearno oružje". Ruski lider sada neće težiti nuklearnom sukobu jer njegove snage napreduju na frontu, izjavio je Vučić u utorak.

Stigli su signali i iz Sjedinjenih Američkih Država da oni neće prilagođavati sopstvenu nuklearnu politiku kao odgovor na odluku Rusije da promeni svoju nuklearnu doktrinu. Portparoli Saveta za nacionalnu bezbednost rekli su, pod uslovom anonimnosti, da nisu iznenađeni ruskim potezom.

                      

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Životić kaže da je globalni mir ugrožen onog trenutka kada je rat u Ukrajini počeo. "Ovo je konflikt koji zaista po svojoj prirodi i po stepenu angažovanosti i regionalnih, ali i globalnih sila, ima kapacitet da preraste u sukob većeg obima. Ono što se desilo u proteklih nekoliko dana svedoči u prilog toj tezi, ali i govori da su se te crvene linije, koje su se od prvog dana rata pa do danas stalno pomerale, sada podigle na viši nivo, dovodeći svet na liniju moguće dalje eskalacije", kaže Životić. On navodi da ova eskalacija sa sobom nosi i bojazan od upotrebe nuklearnog naoružanja. "Postoji veliki strah u momentu kada se sam konflikt kreće po onoj najtanjoj mogućoj oštrici noža između mogućeg primirja i dalje eskalacije. To su dva ključna pitanja. I to je ono što je zaista otvoreno u ovom trenutku i preti da prevagne sa one pozitivne na onu negativnu stranu", objašnjava profesor.

  

 

Napad je došao u trenutku kad su se Biden i Scholz nalazili na sastanku u Rio de Žaneiru s drugim liderima grupe G-20, gde su stavovi oko ruskog rata bili jedna od glavnih tačaka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić | Bloomberg

Domaćin, brazilski predsednik Lula Inácio da Silva, pokušao je ublaži raspravu oko sukoba u Ukrajini i Gazi kako bi se pregovori fokusirali na klimatske promene i siromaštvo. Ali njegov način vođenja sastanka i povremeni haos naljutio je mnoge lidere.

Dodatnu neprijatnost donela je informacija o oštećenim podmorskim kablovima u Baltičkom moru u blizini Kalinjingrada. Vlade u ovom regionu su ranije prijavile ponovljene sajber-napade, kampanje dezinformacija i prelete ruskih aviona i upozorile da će biti u opasnosti ako Putin obezbedi pobedu u Ukrajini. Švedska policija saopštila je da je započela istragu o oštećenju kablova, što tretira kao potencijalnu sabotažu.

"Nešto se tamo događa", izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorius.

Nemački ministar obrane Boris Pistorius | Bloomberg

Uzroke za ovonedeljne događaje treba tražiti u prošlomesečnom uključivanju Pjongjanga u rat, a do ovog poteza je došlo usprkos upozorenjima iz Vašingtona.

To je bila promena koja je podstakla Bidena da dozvoli udare ATACMS-om na Rusiju. Severnokorejske trupe su situaciju podigle na "novi nivo", izjavio je u ponedeljak u Nju Delhiju ukrajinski ambasador u Indiji Oleksandr Poliščuk.

Prvi ukrajinski udar bio je na skladište oružja u zapadnoruskom regionu oko grada Brjanska, saznaje se iz lokalnih ukrajinskih medija, što je kasnije potvrdilo rusko ministarstvo obrane. Rusi su objavili kako su oborili pet od šest lansiranih projektila i da nije bilo povređenih. Iz Ukrajine nisu želeli da komentarišu koje je oružje korišćeno.

Kasnije tokom dana, Putin je potpisao dekret o proširenju ruske nuklearne doktrine na osnovu koje bi Moskva mogla da razmotri korišćenje atomskog oružja, kazao je njegov potparol Dmitrij Peskov. Prema revidiranim direktivama, Kremlj bi mogao da upotrebi nuklearno oružje kao odgovor na napad Kijeva koristeći konvencionalno oružje sa Zapada. Rusija će takođe tretirati napad nenuklearne države koju podržava nuklearna sila kao zajednički napad.

"To je tipično za Putina – eskalacija pre pregovora", poručio je Timothy Ash, viši strateški analitičar kompanije RBC BlueBay Asset Management. "Putin pretpostavlja kako će tokom narednih meseci morati da sedne i razgovara o miru sa Trumpom."

Obraćajući se Evropskom parlamentu u Briselu, Zelenski je pozvao vlade "da se ne plaše" da pruže dodatnu pomoć Kijevu u odbrani od Rusije.
 

- U pisanju teksta pomogli Andrea Dudik, Marton Kasnyik, Alice Gledhill, Piotr Skolimowski, Thomas Hall, Misha Savic i Jenny Leonard.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar