Vučić presekao: ne ide na BRIKS, ništa od susreta sa Putinom

Samit zemalja članica BRIKS počinje u utorak u Kazanju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić ipak neće prisustvovati ovom događaju iako je tokom celog proteklog vikenda bilo neizvesno šta će odlučiti, a odluka je odlagana do poslednjeg dana. Vučić će u utorak započeti radnu posetu Slovačkoj tokom koje će učestvovati na trilateralnom samitu koji se održava u Komarnu.

Kako je u ponedeljak saopšteno iz kancelarije predsednika, Vučić će sa premijerima Robertom Ficom i Viktorom Orbanom učestvovati na trilateralnom samitu lidera Srbije, Slovačke i Mađarske.

Predsednik Srbije je večeras na RTS-u rekao da će na Samitu BRIKS-a Srbiju predstavljati četiri člana Vlade Srbije: Bratislav Gašić, ministar odbrane, Andrijana Mesarević, ministarka privrede , ministar bez portfelja i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin i Nenad Popović, ministar bez portfelja.

Naveo je da on u utorak ima trilateralu u Slovačkoj, da poljski premijer Donald Tusk dolazi u Beograd u četvrtak, njemu se pridružuje i grčki predsednik vlade Kyriakos Mitsotakis, a potom u Srbiju dolazi i predsednica EK Ursula von der Leyen.

Vučić je ranije izjavio da ga u nedelji održavanja Samita čeka mnogo važnih razgovora sa gostima iz inostranstva. Prvo je najavio da će 10. ili 15. oktobar saopštiti da li ide u Rusiju, a zatim je odgovor odložio za 20. ili 21. oktobara.

''Budem li rekao da idem u Kazanj, obelodaniće da je to kraj evropskog puta Srbije i da se Srbija konačno opredelila i uništila sebe, a budem li rekao ovo drugo reći će da sam izdao Ruse i uradio ne znam šta'', rekao je Vučić novinarima prošle nedelje posle svečanosti obeležavanja Dana Bezbednosno-informativne agencije.

Odluka o ne odlasku na Samit, dolazi posle telefonskog razgovora Vučić i predsednika Rusije Vladimira Putin. Oni su u nedelju razgovarali telefonom povodom 80 godina od oslobođenja Beograda.

Vučić je u ponedeljak uveče na RTS-u rekao da je u razgovoru sa ruskim predsednikom bio pošten i rekao mu da bi, i kada ne bi bilo poseta koje se očekuju ovih dana u Srbiji, bilo izuzetno teško da dođe zbog različitih stvari koje Putin dobro zna i za koje veruje da razume Srbiju. Ali je najavio da će na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice pobede nad fašizmom 9. maja, na Crvenom trgu u Moskvi. 

BETAPHOTO/MILOS MISKOV

 

 

Stefan Vladisavljev, programski direktor fondacije BFPE, kaže za Bloomberg Adriju da je bilo očekivano da Aleksandar Vučić neće prisustvovati Samitu BRIKS-a, i da je to nastavak politike koja je vođena od izbijanja ruske agresije u Ukrajini.

"Održavanje diplomatskih odnosa sa Rusijom jeste praksa, ali susreti na najvišem nivou su izostajali. Od početka ruske invazije Vučić se nije uživo susreo sa Putinom, iako su nekoliko puta bili na istim multilateralnim platformama. Telefonski razgovor koji je Vučić imao sa Putinom meni ukazuje na jednu vrstu kontrole potencijalnih posledica po partnerstvu sa Rusijom, zbog toga što on neće prisustvovati samitu," kaže Vladisavljev.

Potencijalno učešče na Samitu, bilo bi u skladu sa onim što u ovom trenutku jesu odnosi sa državama koje čine okosnicu BRIKS-a, pre svega sa Kinom i u određenoj meri sa Rusijom, navodi Vladisavljev. On dodaje da ne bi bilo iznenađenje da Srbija ima predstavnika sa obzirom na to da je upućen zvaničan poziv od strane organizatora, a u Rusiju bi možda mogao da otputuje ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ili Aleksandar Vulin, s obzirom na to da se on nedavno sastao sa Putinom.

Brazilski predsednik zbog povrede otkazao dolazak

I dok se čekala odluka predsednika Srbije, brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva, otkazao je svoje putovanje na samit BRIKS-a, zbog povrede glave. Naime, on je u svojoj kući doživeo nezgodu i tom prilikom posekao glavu. Lekari koji su ga pregledali preporučili su da brazilski predsednik izbegava putovanja, ali su rekli da može da obavlja ostale dužnosti. Drugi detalji o nesreći nisu saopšteni, preneo je Bloomberg.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović, kaže za Bloomberg Adriju, da neodlazak predsednik Vučić na Samit neće biti ništa strašno i da će u tom slučaju verovatno ići neko od predstavnika Vlade Srbije.

Kako kaže, trenutno je nerealno da Srbija bude član BRIKS-a, ali verovatno u nekom budućem periodu možemo da budemo partneri.

 

 

"Trenutno smo samo sa jednom zemljom BRIKS-a napravili ozbiljan pomak u saradnji, a to je Kina. Mogli bismo da podignemo i ekonomsku saradnju sa Indijom koja je gotovo po svim performansama, posebno po broju ljudi i po veličini tržišta, gotovo slična Kini. Naravno veoma su im različiti BDP-i, kineski je još uvek duplo jači, nego indijski. Ali saradnja sa Indijom može da bude perspektivna. Mi na mnogo načina još možemo da podstaknemo, diferenciranje naše spoljnotrgovinske aktivnosti sa takozvanim trećim zemlja."

 

 

Turska podnela zahtev za članstvo

BRIKS-u, koji čine  Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, od 1. januara ove godine pridružuli su se Egipat, Etiopija, Iran i Saudijska Arabija. Desetine drugih zemalja izrazile su svoje interesovanje da postanu deo ove grupe, a među njima nalaze se Malezija, Tajland i ono što je mnoge iznenadilo Turska. Turska je kao i Srbija formalni kandidata za ulazak u Evropsku uniju, a ona je i članica NATO-a, pa je namera da se pridruži ovoj grupi u najmanju ruku, neobična. Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan najavio je i ulazak u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS), koju su 2001. godine osnovale Rusija i Kina. Reč je o grupama koje, u nastojanju da eliminišu ekonomsku i geopolitičku dominaciju Zapada, povezuju zemlje u razvoju ili zemlje globalnog juga.

 

 

Na ovogodišnjem samitu koji će trajati do 24. oktobra razgovaraće se o međunarodnim problemima sa akcentom na zaoštrenu situaciju na Bliskom istoku, a trebalo bi da se razmatra i proširenje i prijem novih zemalja. Pritisak za proširenjem dolazi iz Kine, koja je sada vodeća industrijska sila u svetu, i koja pokušava da poveća svoj globalni uticaj privlačeći nacije koje su tradicionalno povezane sa SAD-om.  Južna Afrika i Rusija su odmah podržale ovu ideju o proširenju, piše Bloomberg.  Indija i Brazili su prvobitno bili oprezne, ali su obe vlade na kraju pristale na proširenje.

Bloomberg

Putin: Ukupan BDP asocijacije BRIKS više od 60 triliona dolara

Prema analitičarima Bloomberg Economicsa, ideja o proširenju je više politička, a manje ekonomska, jer Peking pokušava da izgradi alternativni svetski poredak privlačeći zemlje iz južne hemisfere u svoju ekonomsku orbitu, kako bi ih odvukla od SAD-a.

Međutim, činjenica je da su zemlje BRIKS-a, ekonomski jake, a prema rečima profesora Aćimovića one mogu da pariraju G7 grupi zemalja.

                      

Profesor fakulteta društvenih nauka u Ljubljani Faris Kočan kaže da postoje dva razloga zašto predsednik Turske Recep Tayyip Erdogan želi da njegova zemlja uđe u BRIKS, jedan je simboličan, a drugi je strateški. "Simboličan je u smislu što smo mogli da pratimo izjave ministarstva spoljnih poslova, da se ovo ne bi dešavalo da je Turska već ušla u EU. Turska je uvek bila sagledavana kao neki most između istoka i zapada i ovo je sada neki način da ona konsoliduje tu svoju vezu. Drugi razlog je strateški jer Turska ekonomija nije kao što je nekad bila i u tom smislu ona traži neku novu platformu, kako bi na neki način dobila više stranog kapitala. U Tursku je 2022. godine, ušlo 188 milijardi dolara stranog kapitala, a od toga je 14 milijardi došlo iz država BRIKS-a, tako da ovde Turska sigurno vidi neki potencijal," kaže Kočan.

  

 

"Ako pogledamo, aktuelne i perspektivne stope raste, ne za sledeću, nego za narednih pet godina, onda možemo videti da je ipak zona ozbiljnog ekonomskog rasta u BRIKS-u, nažalost, ne i na zapadu. Tamo su stope raste gotovo marginalne, 0,2-0,3 odsto, a Nemačka je u stagnacija. Srbija je sa svojom spoljnom trgovinom još uvek dominatno okrenuta ka Evropskoj uniji, i zato treba razmišljati kako u ovim geopolitičkim okolnostima, postati partner sa zemljama koje su članice BRIKS-a," kaže Aćimović.

Depositphotos

 

 

Predsednik Rusije Vladimir Putin, izjavio je prošle nedelje da je ukupan BDP asocijacije BRIKS više od 60 triliona dolara, a da ukupan udeo u svetskom bruto proizvodu premašuje cifru grupe G7 i da on nastavlja da raste, prenele su RIA Novosti. Putin je napravio poređenje i kazao da je 1992. godine udeo G7 u svetskom BDP bio 45,5 odsto, a zemalja BRIKS-a 16,7 odsto. Prema njegovim rečima, 2023. godine udeo BRIKS-a u svetskom BDP-u je 37,4 odsto, dok je udeo grupe G7 29,3 procenata.

Rusija je pozvala je partnere u toj grupi da stvore alternative Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) kako bi suzbili politički pritisak zapadnih zemalja.  Ruski ministar finansija Anton Siluanov, koji će biti domaćin skupa, kazao je da globalni finansijski sistem kontrolišu zapadne zemlje, kao i da BRIKS , koji predstavlja 37 odsto globalne ekonomije, treba da stvori alternative MMF-u, preneo je Reuters.

 

- Tekst je ažuriran videom

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar