Vladajuća koalicija kancelara Olafa Scholza kažnjena je u nedelju na regionalnim izborima u istočnoj Nemačkoj, a populističke stranke krajnje desnice i levice su osvojile više od 60 odsto glasova u Tiringiji i gotovo polovinu u Saksoniji.
"Rezultati AfD-a u Saksoniji i Tiringiji su zabrinjavajući", rekao je Scholz za Reuters. Pojasnio je da govori kao zastupnik svojih socijaldemokrata levog centra okupljenih u SPD-u.
Alternativa za Nemačku je na putu da ostvari čistu pobedu u Tiringiji s 32,8 odsto, prema projekcijama javnog servisa ARD. To predstavlja prvi trijumf stranke krajnje desnice na nemačkim državnim izborima od Drugog svetskog rata, čak iako je vrlo malo verovatno da će moći da formiraju vladu jer je izbegavaju druge stranke zastupljene u parlamentu. Tri člana Scholzovog saveza dobili su manje od 15 odsto u obe pokrajine.
Bloomberg
Rezultati zadaju još jedan jak udarac Scholzu i njegovoj veoma nepopularnoj vladi i naglašavaju rizik s kojim se suočava uoči sledećih nacionalnih izbora koji se održavaju za nešto više od godinu dana. Slika bi mogla da bude slična i u još jednom državnom glasanju za tri nedelje u Brandenburgu, oblasti koja okružuje glavni grad Berlin i dom je Scholzovoj izbornoj jedinici Potsdam.
"Naša zemlja se ne može i ne sme naviknuti na ovo. AfD šteti Nemačkoj. Slabi ekonomiju, deli društvo i uništava ugled naše zemlje", smatra Scholz.
Birače brine migracija
S obzirom na to da nemačka privreda stagnira, a migracija najviše brine birače, podrška za tri vladajuće strankama u celoj zemlji pala je na rekordno niske nivoe. Podrška konzervativnom savezu CDU/CSU iznosi oko 32 odsto, otprilike kao i SPD-u, zelenima i FDP-u zajedno, a AfD, kog hrani strah od sve većeg broja izbeglica, nalazi se na drugom mestu na oko 18 odsto.
Optimizam da će se Nemačka oporaviti 2024. nakon dve godine gotovo nultog rasta izbledeo je jer se očekivani skok potrošnje nije ostvario, a industrijski sektor zemlje i dalje ima problema. Nedostatak ulaganja u osnovnu infrastrukturu poslednjih decenija ostavio je nasleđe koje je sve teže zanemariti. Prepirke unutar vladajuće koalicije oko toga kako se uhvatiti ukoštac s izazovima s kojima se suočava treća najveća svetska ekonomija, očito bez mogućnosti ponude efikasnih rešenja, podstakle su mnoge da odbace tri vladajuće stranke.
Iako nije neočekivano, napadi na vladajuće stranke u Saksoniji i Tiringiji mogli bi da podstaknu ponovne pozive na prevremene opšte izbore.
Francuska priča
Čim se spomenu prevremeni izbori i desnica, odmah se setimo ovogodišnje francuske sage. Nakon poraza na izborima za Evropski parlament francuski predsednik Emmanuel Macron sazvao je vanredne parlamentarne izbore u očajničkom pokušaju da zaustavi rast popularnosti suparnice s radikalne desnice Marine Le Pen.
Vladala je žestoka borba za parlamentarna mesta nakon trijumfa desnice, krojila se desna budućnost, ali Macron i levica su se udružili protiv Le Pen.
Depositphotos
Centristički savez i levičarska koalicija Novi narodni front strateški su povukli više od 200 kandidata iz drugog kruga glasanja kako bi izbegli podelu opozicije na krajnju desnicu.
Berze su padale, iz crvenog napeto pratile političku utakmicu, ali do pobede desnice na kraju nije došlo, iako je sam pokušaj ozbiljno uzdrmao francusku političku scenu. Nakon uverljive pobede u prvom krugu, krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje sa saveznicima pretrpela je značajan poraz. Levičarska koalicija Novi narodni front odnela je relativnu pobedu, dok je centristički blok predsednika Macrona zauzeo drugo mesto, a krajnja desnica treće. Francuska je dobila parlament u kojem niko neće imati apsolutnu većinu.
Neformalni savez protiv stranke Le Pen, koji su nakon prvog kruga sklopili levičarski savez i Macronovi centristi, pokazao se uspešnim.
.webp){kind=icon}
