Ukrajinske izbeglice su vruća roba, nove domovine ne žele da ih vrate

Otkako je pre više od dve godine počeo rat u Ukrajini, države u Evropi primile su milione ukrajinskih izbeglica. Dok je deo njih prihvatio život u novim gradovima i doprineo tržištu rada novih država, ukrajinske vlasti ih pozivaju na moralnu odgovornost prema svojoj državi i tako pokušavaju da ih nateraju da se vrate.

Naime, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski od svojih saveznika traži pomoć oko vraćanja vojno sposobnih muškaraca u Ukrajinu. U maju je u Ukrajini stupio na snagu Zakon o mobilizaciji koji za cilj ima da popuni vojne redove, jer pritisak raste otkako je još u novogodišnjem obraćanju predsednik rekao Ukrajincima da treba da odluče jesu li izbeglice ili građani i istakao kako je vreme za zajedništvo.

Međutim, političari iz država od Poljske do Mađarske odgovorili su da neće vraćati izbeglice sve dok traje rat, a za to, izgleda, postoje i ekonomski razlozi. Naime, brojne države u koje su se doselile ukrajinske izbeglice imaju probleme sa radnom snagom, zbog čega su postale važan faktor u rešavanju tih problema.

Volodimir Zelenski | Bloomberg

Podsticajne mere za izbeglice

Od februara 2022. godine ukupno je 17 miliona Ukrajinaca napustilo svoje domove i pobeglo od opasnosti ruske invazije. To je više od trećine predratnog stanovništva, prema Bloombergu.

Kada su u pitanju države u našem regionu, u Hrvatskoj je oko 26 hiljada ukrajinskih izbeglica, u Srbiji oko osam hiljada, Sloveniji nešto manje od 12 hiljada, dok ih je u Bosni i Hercegovini 245.

Iako su se neki u međuvremenu vratili u Ukrajinu kako bi pomogli u borbi za slobodu svoje države, više od šest miliona Ukrajinaca je i dalje u inostranstvu, prem podacima agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

A sa obzirom na to da su im vlasti tih država dodelile poseban status i podelile finansijsku pomoć, mnogi od njih nemaju želju za povratakom.

Na primer, Poljska je prošlog meseca produžila zakon koji ukrajinskim izbeglicama omogućava pristup tržištu rada i socijalnim pogodnostima do septembra 2025. godine. Pri tome je poljski zamenik ministra unutrašnjih poslova Maciej Duszczyk istakao da njihovoj ekonomiji trebaju radnici, a ukrajinske izbeglice su im, izgleda, odgovor na taj problem.

 

 

Ukrajinska centralna banka predviđa da će još 400 hiljada ljudi napustiti Ukrajinu ove godine. Razlog za to su poteškoće poput nestanka struje i pretnje energetskoj infrastrukturi, ali i podsticaji vlasti drugih država za lakšu integracija Ukrajinaca u društvo.

Rešenje za manjak radne snage

Inače, Ukrajinci su godinama pre rata ulazili na poljsko i češko tržište rada, a nakon što se deo Ukrajinaca vratio u svoju domovinu kada je počeo rat, Poljska i Češka osetile su nedostatak radne snage u industrijama kao što su građevina i transport, navodi Jacek Piechota, predsednik Poljsko-ukrajinske privredne komore.

Upravo su oni u mnogim kompanijama činili skoro trećinu radne snage.

Uz Ukrajince koji su se doselili pre rata, Poljska je u međuvremenu postala dom za oko 950 hiljada novih izbeglica. Njihov doprinos bruto domaćem proizvodu je prošle godine iznosio između 0,7 i 1,1 odsto, prema izveštaju UNHCR-a i Deloittea.

Depositphotos

Takođe, domaćinstva ukrajinskih izbeglica u Poljskoj izdržavaju se sama sa 80 procenata svojih prihoda koje ostvare radeći na tržištu rada. Istovremeno, u Češkoj su ukrajinske izbeglice u prvom tromesečju ove godine platile gotovo dvostruko više poreza nego što su primile socijalne pomoći, pokazuju podaci češkog ministarstva rada.

Zbog svega ovoga, lideri država od kojih Zelenski traži pomoć u mobilizaciji i nemaju mnogo razloga da pomognu, s obzirom na to da su Ukrajinci postali rešenje za neka bitna ekonomska pitanja u njihovim državama. Ali ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati rat i hoće li sve to uticati čak i na one Ukrajince koji su u vremenima pre rata bili ekonomski migranti.