Zašto se Macron odlučio za vanredne izbore nakon trijumfa Le Pen

Nakon grubog poraza na izborima za Evropski parlament francuski predsednik Emmanuel Macron sazvao je vanredne parlamentarne izbore u očajničkom pokušaju da zaustavi rast popularnosti suparnice, radikalne desničarke Marine Le Pen.

Macronov položaj kao šefa države ne može biti ugrožen parlamentarnim izborima, ali ono što je u igri jeste njegova buduća sposobnost da progura zakone i mogućnost da nametne premijera sličnog razmišljanja, kao i verodostojnost njegovog čitavog političkog projekta. Rezultati izbora ovoga vikenda ukazuju da bi sve to mogao da izgubi.

"To nije samo kocka, to je izrazito odvažno. Obično oni koji se odluče na ovakav potez nemaju puno karata u rukavu", ocenjuje Yves Bertoncini, nezavisni konsultant za evropska pitanja.

Stranke krajnje desnice ostvarile su umeren rast na prostoru Evropske unije i njihov je rezultat uglavnom u skladu s prognozama, a Macron i nemački kancelar Olaf Scholz pretrpeli su ponižavajući potop.

Izbori u Francuskoj održaće se u dva kruga, a prvi je na rasporedu 30. juna.

U Nemačkoj Scholzove socijaldemokrate dobile su tek 14 procenata podrške, što im je najgori rezultat ikad ostvaren na evropskim izborima. Vodeća opoziciona grupacija demohrišćana dobila je 30 procenata, a radikalno desna Alternativa za Nemačku 16 procenata.

U Francuskoj je stranka Marine Le Pen dobila 32 odsto podrške, a Macronov "Preporod" osvojio je tek 15 odsto.

U Italiji premijerka Giorgia Meloni učvrstila je vlast podrškom od 29 procenata.

U samom Evropskom parlamentu tri vodeće grupacije – narodna, socijaldemokrate i liberali – imaju zajedno većinu, a dve grupacije koje zastupaju tvrda ili radikalno desne stavove zajedno imaju 128 mesta u parlamentu sa 720 zastupnika.

Macron je poručio da ne može da se pretvara kao da se ništa nije dogodilo.

"Uspon nacionalista i demagoga nije samo opasnost za našu naciju, već za našu Evropu i za položaj Francuske u Evropi i svetu", rekao je on.

Njegova odluka o izborima, navode izvori upoznati s temom, bila je i pod uticajem iskustva koje je doživeo na obeležavanju Dana D u Normandiji protekle nedelje kada su mu neki od građana prisutnih na obeležavanju, rekli kako je politički život postao previše agresivan.

Macron smatra da bi parlamentarni izbori mogli biti prilika da se to popravi i da se stvori snažnija umerena većina.

Premda Le Pen može doći u poziciju da njena stranka osvoji najviše glasova i da se time otvori mogućnost da dobije glavnu ulogu u imenovanju novoga premijera, iz krugova bliskih Macronu dolazi razmišljanje kako je malo verovatno da bi stranke radikalne desnice mogle da osvoje 40 procenata podrške te da bi mesto premijera na kraju mogla dobiti osoba iz neke od stranaka centra.

Marine Le Pen

Bez obzira na to sledi nekoliko nervoznih nedelja za Macronove saveznike u drugim evropskim glavnim gradovima, odnosno za svakoga ko ima interes da Francuska ima funkcionalnu vlast sposobnu da sprovodi zacrtane politike.

Potez Macrona donekle podseća na ono što je učinio britanski premijer David Cameron kada se odlučio za referendum o članstvu u EU kako bi se rešio desničarskih populista.

"Ovo je prekretnica za Evropu. Uspon krajnje desnice se video i sada se stvari raspetljavaju", smatra profesorka političkih nauka na Univerzitetu Oxford Federica Genovese.

Zabrinut može biti i Kijev jer simpatija Le Pen prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu može da ugrozi francusku predanost pomaganju Ukrajini.

Poslednji put Francuska je imala vanredne izbore 1997. kada ih je sazvao tadašnji predsednik Jacques Chirac tražeći podršku za promene koje su bile potrebne za uvođenje evra. Rezultat je bio poraz njegove većine, pa je bio prisiljen da imenuje socijalističkog premijera.

Ako bi stranka Le Pen "Nacionalno okupljanje" i ostale desne radikalne strane ponovile rezultat s evropskih izbora, Macron bi možda na kraju morao da imenuje premijera potpuno suprotnih stavova njegovima o EU, Francuskoj i njenoj ulozi u svetu.

"Politička nestabilnost nikad nije dobra stvar za Evropu. U idućih par meseci dogodi će se mnoge promene", ocenjuje direktorka tink-tenka Jacques Delors iz Brisela Sophie Pornschlegel.