Šta sadrži paket investicija od 15 milijardi evra za Francusku?

Emmanuel Macron je u ponedeljak predstavio strane investicije vredne 15 milijardi evra, koje dolaze od kompanija Amazon.com Inc., Microsoft Corp., Morgan Stanley i drugih, kako bi se podstakla ekonomija i popravile javne finansije u Francuskoj. Takođe, ideja je da Pariz postane evropsko finansijsko središte nakon Bregzita.

Projekti su obelodanjeni na godišnjem samitu "Izaberi Francusku" (Choose France), koji okuplja 180 rukovodilaca u dvorcu Versaj. Događaj, koji se održava već sedmu godinu zaredom, predstavlja ključni deo Macronovog plana da ponovo industrijalizuje zemlju i privuče više stranih investicija nakon dugog perioda ekonomskog pada.

Ukupna investicija je sačinjena od 56 projekata, koji uključuju još i AstraZenecu, Equinix, IBM i proizvođača niskougljeničnih đubriva FertigHy, a premašuje prošlogodišnjih 13 milijardi evra, saopšteno je iz Jelisejske palate.

Samit se, inače, održava u osetljivom trenutku za francusku ekonomiju, koja izlazi iz teškog perioda stagnacije i visoke inflacije. Iako je došlo do rasta na početku godine, slabija proizvodnja je već potkopala Macronov cilj da zemlju vrati na nivo pune zaposlenosti i da smanji budžetski deficit nakon pandemije kovida 19 i energetske krize.

Patrick Pouyanne, izvršni direktor TotalEnergies SE, uzjogunio je vladu prošlog meseca rekavši da bi mogao da premesti primarni listing svoje kompanije u Njujork. I pored toga, strane investicije su bile relativno svetla tačka. Iako je broj projekata u Francuskoj opao prošle godine, ta zemlja je i dalje glavna destinacija za globalne investitore u Evropi, prema rangiranju konsultantske firme EY.

Najavljene investicije

• Amazon će potrošiti 1,2 milijarde evra na jačanje e-trgovine, logistike i računarskih kapaciteta;

• Microsoft planira da potroši četiri milijarde evra na izgradnju klauda i AI infrastrukture;

• Equinix Inc će investirati 630 miliona evra, otvarajući 50 radnih mesta;

• IBM ima u planu da proširi istraživanje kvantnog računarstva, ulažući 45 miliona evra;

• KDDI, podružnica Telehousea, treba da izdvoji milijardu evra za data centre;

• FertigHy bi da uloži 1,3 milijarde evra do 2030, u fabriku azotnih đubriva sa niskim sadržajem ugljenika;

• Nemački startap Lilium je u pregovorima o izgradnji fabrike za sklapanje električnih mlaznjaka, u vrednosti od 400 miliona evra;

• Pfizer će uložiti 500 miliona evra tokom pet godina, kada je reč o inovacijama;

• AstraZeneca Plc će potrošiti 365 miliona evra za proširenje lokacije u Denkerku.

 

Ove najave podrazumevaju Amazonov plan da potroši 1,2 milijarde evra na jačanje logističkih i računarskih kapaciteta, posebno u pogledu klaud platforme AWS (Amazon Web Services) i resursa veštačke inteligencije (AI). Očekuje se da ta investicija otvori oko 3.000 dodatnih radnih mesta.

U farmaceutskom sektoru, Pfizer će reinvestirati 500 miliona evra u Francuskoj, dok će AstraZeneca potrošiti oko 365 miliona evra u regionu Denkerka (sever zemlje). Microsoft planira da potroši četiri milijarde evra za izgradnju klauda i AI infrastrukture, navodi se u saopštenju kompanije, sa ciljem da obuči milion ljudi i podrži 2.500 startapa do 2027. Ranije ove godine, kompanija je predstavila partnerstvo sa Mistral AI i investiciju od 15 miliona evra u taj pariski startap koji se takmiči sa startapom OpenAI.

Bloomberg Mercury

 

Morgan Stanley proširuje evropski kampus u francuskoj prestonici, preko svog globalnog istraživačkog centra, izjavio je u subotu ministar finansija Francuske Bruno Le Maire. Od 2021. godine, američka banka je povećala broj zaposlenih u Parizu sa 150 na oko 400. Plan je da zaposli još 100 ljudi u svim svojim odeljenjima u Parizu, uključujući R&D centar (istraživanje i razvoj) koji trenutno broji 90 zaposlenih i mogao bi da poraste na 120, prema rečima portparola banke.

First Abu Dhabi Bank i nigerijska Zenith Bank takođe će otvoriti kancelarije u Parizu, što treba da pomogne francuskim kompanijama da investiraju u Zaliv i u Afriku (englesko govorno područje) i da pokaže kako Pariz postaje ključna lokacija za igrače širom sveta, smatra Le Maire.

Bruno Le Maire / Bloomberg Mercury

 

 

Pariz je poslednjih godina porastao kao finansijski centar, privlačeći banke i hedž-fondove koji traže uporište u EU nakon Bregzita. Glasanje u Velikoj Britaniji za izlazak iz EU 2016. primoralo je najveće banke na Wall Streetu da prilagode poslovanje i osiguraju trgovanje evropskom imovinom (državne obveznice, proizvodi sa kamatnim stopama i akcije) unutar preostalih 27 zemalja bloka.

Međutim, kako je protok iz Londona u Pariz nedavno usporen, francuska vlada je uložila napore da pojača atraktivnost Pariza kao evropskog finansijskog centra, s obzirom na reputaciju koja prati čitavu zemlju (strogi zakoni o radu, preterana regulativa i vršenje političkog pritiska na kompanije).

Le Maire se u ponedeljak na ručku sastaje sa bankarima iz najeminentnijih banaka, uključujući Jamiea Dimona, izvršnog direktora JPMorgan Chasea, Henryja Kravisa, jednog od osnivača investicione firme KKR, Davida Solomona, izvršnog direktora Goldman Sachsa, i Briana Moynihana, šefa Bank of America.

Okretanje "zelenom"

Ostale investicije koje je predstavio ministar finansija uključuju dve fabrike, koje će pomoći da Francuska postane lider u "dekarbonizovanoj industriji". Švajcarska kompanija KL1 će uložiti 300 miliona evra u fabriku za preradu nikla (ključne komponente za baterije za električna vozila), sa 200 zaposlenih u Blankforu, u blizini Bordoa.

Nemački startap Lilium izgradiće fabriku jugozapadno od Francuske vrednu 400 miliona evra, za sklapanje električnih mlaznjaka koji poleću vertikalno. Tu treba da bude otvoreno 850 radnih mesta, naveo je Le Maire.

Evropski konzorcijum FertigHy planira da do 2030. uloži 1,3 milijarde evra u fabriku na severu Francuske za proizvodnju azotnog đubriva sa niskim sadržajem ugljenika, rekao je ministar industrije Roland Lescure, u intervjuu za La Tribune u nedelju.

Očekuje se i da će belgijska hemijska grupa Solvay pokrenuti jedinicu za proizvodnju retkih zemnih materija na svojoj lokaciji u La Rošelu, u vrednosti od 100 miliona evra, dodao je Lescure.