Bivši državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Henry Kissinger rekao je da geopolitičke okolnosti danas zahtevaju "niksonsku fleksibilnost" kako bi se smanjile tenzije između Kine i SAD, ali i Rusije i ostatka Evrope.
Kissinger je rekao da Kini ne treba dozvoliti da postane svetski hegemon, ali i upozorio da predsednik Joe Biden ne bi smeo da dozvoli da ga unutrašnje političke prilike spreče da "shvati važnost kineskog prisustva".
"Biden i prethodne administracije su bili pod prevelikim uticajem američkog gledanja na Kinu," rekao je Kissinger, koji je bio zaslužan za poboljšanje odnosa između dve države u sedamdesetim godinama. "Naravno, važno je sprečiti apsolutnu prevlast Kine ili bilo koje druge države," rekao je Kissinger u intervjuu za Bloomberg.
"Ovo se, pak, ne može postići neprestanim sukobljavanjima," dodao je. Kissinger je ranije upozoravao da loši odnosi Kine i SAD mogu dovesti do "katastrofe razmera Prvog svetskog rata".
Bivši predsednik SAD-a Richard Nixon je šezdesetih vodio kampanju kao izraziti antikomunista, ali je iznenadio javnost svojim odnosom sa Kinom Mao Zedonga, kao i posetom Pekingu 1972. Ova poseta upamćena je kao prekretnica za obe države.
Geopolitika i odnosi između velikih sila su glavna tema Kissingerove nove knjige "Vođstvo: Šest studija svetske strategije", koja se fokusira na šest svetskih lidera: Konrada Adenauera iz Nemačke, Charlesa de Gaullea iz Francuske, Anwara Sadata iz Egipta, britansku premijerku Margaret Thatcher i prvog premijera Singapura Lee Kuan Yewa.
Kissinger je u toku svog života upoznao sve šestoro lidera, a njegovi saveti i dalje imaju težinu kako u Pekingu, tako i u Vašingtonu.
Osvrćući se na evropske lidere kao što su francuski predsednik Emmanuel Macron ili nemački kancelar Olaf Scholz, Kissinger je rekao da ga rastužuje činjenica da evropski lideri nemaju plan ili misiju kakve su imali njihovi prethodnici kao što su Adenauer ili De Gaulle.
O najvećoj krizi u Evropi, ratu Rusije i Ukrajine, Kissinger je rekao da su njegovu izjavu o pregovorima i završetku sukoba pogrešno protumačili. Kissinger smatra da se vreme za mirovne pregovore približava, ali i da razgovore o budućnosti Krima treba ostaviti za pregovarački sto. Krim je pre aneksije iz 2014. bio ukrajinska teritorija.
Dotičući se teme Bregzita, Kissinger je rekao da se De Gaulleva teza da Ujedinjeno Kraljevstvo nikada neće biti svim srcem član Evropske unije ispostavila kao tačna.
Na pitanje o tome kako bi se šestoro aktera u njegovoj knjizi snašlo u današnjem svetu, Kissinger je rekao da bi se Lee najbolje snašao na mestu američkog predsednika, ali i u svetskim naporima u sprečavanju klimatskih promena.
Na pitanje ko bi se najbolje snašao u pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Kissinger je rekao da bi De Gaulle i Richard Nixon bili dobri u toj ulozi.
"Nixon je bio predsednik sa veoma dobrom spoljnom politikom. On je sebe uništio lošom unutrašnjom politikom", rekao je Kissinger.
Na nešto manje ozbiljno pitanje o tome koga bi najviše voleo da izvede na večeru, Kissinger je izabrao Margaret Thatcher.