Američki predsednik Joe Biden i kineski lider Xi Jinping postigli su niz sporazuma tokom razgovora na visokom nivou. Oni su razgovarali kako bi stabilizovali turbulentne odnose, zategnute ekonomskom konkurencijom i vojnim i diplomatskim greškama.
Šefovi dve najveće svetske ekonomije sastali su se u sredu na više od četiri sata u toku foruma Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Kaliforniji.
Obojica su imala razloga da stabilizuju odnose. Xi se bori sa ekonomskim problemima u Kini, a strani investitori uznemireni su zbog zategnutih odnosa Kine sa najvećom svetskom ekonomijom. Biden pokušava da smiri globalne tenzije pred izbore koji će zahtevati da se posveti domaćoj sceni.
Opširnije
Xi Jingping: Kina želi prijateljstvo sa SAD, nećemo ratovati ni sa kim
"Pitanje broj jedan za nas je da li smo protivnici ili partneri?" rekao je Xi.
16.11.2023
Biden: SAD žele da pomognu kineskoj privredi, ali ne po svaku cenu
Biden je uoči sastanka sa Xi Jinpingom rekao da SAD žele da pomognu kineskoj ekonomiji koja se muči - ali ne nauštrb američke intelektualne svojine.
14.11.2023
Bidenov prioritet za razgovor sa Xijem je nastavak vojnih pregovora
"Biden je rešen da se ponovo uspostavi direktna komunikacija između predstavnika oružanih snaga SAD i Kine jer veruje da je to u nacionalnom interesu", rekao je Sullivan.
12.11.2023
Xi zahtevao od članica BRIKS-a da ubrzaju napore za proširenje
Xi Jining na samitu u Južnoj Africi pozvao je BRIKS da ubrza planove za primanje novih članica.
23.08.2023
Biden se boji da je Kina 'tempirana bomba'
Predsednik Joe Biden okarakterisao je ekonomske probleme Kine kao tempiranu bombu i nazvao čelnike Komunističke partije lošim ljudima.
11.08.2023
SAD ograničavaju ulaganja u ključne tehnološke sektore u Kini
Uredba stupa na snagu sledeće godine, a rezultat je rasprava koje su trajale duže od dve godine.
10.08.2023
Nisu oko svega postigli konsenzus. Kina je poručila SAD da su njene teritorijalne ambicije prema Tajvanu "nezaustavljive" i naredila Vašingtonu da prestane da naoružava samoupravno ostrvo koje Peking smatra svojom teritorijom. Američki zvaničnici su vršili pritisak na kineske kolege da razgovaraju o sukobu između Izraela i Hamasa sa Iranom.
Evo najvažnijih sporazuma:
1. Radna grupa za narkotike
Dve zemlje će ojačati saradnju u borbi protiv narkotika. Kina je pristala da obuzda isporuke hemijskih sastojaka fentanila i presa za tablete, čime se mogu zaobići postojeća ograničenja. Xi i Biden su se takođe složili da ubuduće koordinišu politiku i akciju sprovođenja zakona.
SAD su saopštile da će se tako "boriti protiv globalne nelegalne proizvodnje i trgovine drogom" na fentanilu.
Šta stoji iza toga: Fentanil je podstakao krizu javnog zdravlja, pošto više od 150 ljudi u SAD umire svakog dana od predoziranja sintetičkim opioidima, prema centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
Problem je mučio više američkih predsednika. Bivši predsednik Donald Trump je 2018. sklopio dogovor sa Xijem po kojem je Kina klasifikovala lek kao kontrolisanu supstancu, ali se epidemija fentanila od tada samo pogoršala.
Nije jasno da li je Kina zauzvrat dobila obećanje Vašingtona da će ukinuti ograničenja kineskom institutu forenzičke policije, kao što je objavljeno uoči sastanka. SAD optužuju institut da je odgovoran za kršenje ljudskih prava.
2. Vojne razmene na najvišem nivou
Vašington i Peking su se složili da ponovo uspostave razgovore između vojski na visokom nivou - a dvojica lidera su obećala da će održavati otvorenu međusobnu komunikaciju ako se pojave problemi. Prema planu, nastaviće se redovne konsultacije sa ministrom odbrane Lloydom Austinom - kao i pregovori o koordinaciji odbrambene politike Kine i SAD i vojno-pomorski konsultativni sporazum Kine i SAD.
Zvaničnici su rekli da bi trebalo da ponovo krene održavanje sastanaka i telefonskih razgovora između komandanata i da smanje šanse za greške.
Šta stoji iza toga: Kina je suspendovala par kanala - jedan koji omogućava komunikaciju između operatera brodova i aviona, a drugi niz redovnih koordinacionih sastanaka između visokih vojnih zvaničnika - između dve zemlje prošle godine, u znak protesta zbog posete Nancy Pelosi Tajvanu. Peking je upozorio Pelosi, prvu predsedavajuću Predstavničkog doma u koja je otišla na ostrvo u 25 godina, da ne ide u posetu toj državi. Kina gleda na Tajvan kao na svoju teritoriju koja će biti ponovo zauzeta, ako bude potrebno i silom.
Kina je ove godine više puta odbijala zahteve Vašingtona da se Ostin sastane sa njihovim ministrom odbrane, navodeći američke sankcije ovom zvaničniku kao prepreku takvim razgovorima. Međutim, iznenadno otpuštanje Lija Shangfa prošlog meseca otvorilo je put Pekingu da imenuje ministra koji nije sankcionisan. Vojne veze na nižem nivou već su se nastavile tokom poslednjih meseci.
3. Dijalog o veštačkoj inteligenciji
SAD i Kina su se složile da uspostave radnu grupu za otvaranje dijaloga o veštačkoj inteligenciji, pri čemu je Vašington istakao potrebu za poboljšanim zaštitnim merama za tehnologiju u nastajanju.
Šta stoji iza toga: Brzo usvajanje veštačke inteligencije će verovatno imati velike posledice po različite industrije.
Visoki zvaničnik administracije ranije je rekao da je Bela kuća zabrinuta zbog kineske upotrebe veštačke inteligencije, posebno u vojne svrhe. Biden je takođe naglasio potrebu zaštite intelektualne svojine SAD. Ipak, SAD su ostale voljne da rade sa svojim rivalom po tom pitanju, rekao je zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Potpredsednica SAD Kamala Harris i Wu Zhaohui, zamenik ministra kineskog ministarstva nauke i tehnologije, prisustvovali su britanskom samitu o bezbednosti veštačke inteligencije ranije ovog meseca.
4. Povećajte broj putovanja avionom početkom sledeće godine
Zemlje nameravaju da povećaju broj direktnih letova između svojih država.
Šta stoji iza toga: Letovi između dve zemlje, kojih je u proseku bilo 340 nedeljno pre nego što je kovid-19 oterao svet u karantin, borili su se da se oporave nakon ukidanja mera zbog pandemije.
Nedavno je došlo do određenog napretka. Američki zvaničnici rekli su prošlog meseca da će se letovi između SAD i Kine povećati na 70 nedeljno od 9. novembra. Sada, izgleda da će sledeće godine biti još više.
5. Razmena između ljudi
Obe strane su održale širenje obrazovne, studentske, omladinske, kulturne, sportske i poslovne razmene.
Šta stoji iza toga: Studenti, novinari, zvaničnici i članovi Komunističke partije Kine imaju vizna ograničenja koja su dve zemlje uvele dok su bilateralne veze kvarile. Strani poslovni rukovodioci takođe su se žalili poslednjih godina na poteškoće pri sletanju u Kinu zbog mera u vezi sa kovidom.
Biden je ostao pri Trumpovom proglasu o zabrani viza hiljadama postdiplomskih studenata i istraživača za koje se smatra da imaju veze sa kineskim vojnim školama.
Obe države su 2020. proterale novinare druge strane, a oni koji su ostali često su dobijali kratkoročne dozvole dok vlade nisu ublažile mere godinu kasnije.