Predsednik Joe Biden okarakterisao je ekonomske probleme Kine kao tempiranu bombu i nazvao čelnike Komunističke partije lošim ljudima u svom kritički nastrojenom komentaru vlade predsednika Xi Jinpinga, iako njegova administracija nastoji da poboljša odnose s Pekingom.
U govoru u kojem je izneo nekoliko pogrešnih podataka o drugoj najvećoj svetskoj privredi, Biden je na političkom prikupljanju sredstava za kampanju u četvrtak rekao da je Kina u problemima jer se njen rast usporio i ima "najvišu stopu nezaposlenosti". Xijevu Belt and Road (Pojas i put) inicijativu nazvao je inicijativom "duga i omče", zbog nepovoljnih uslova kreditiranja država u razvoju povezanih s tim velikim investicijskim programom.
"Kina je rasla osam odsto godišnje kako bi održala rast, sada rastu oko dva odsto godišnje", rekao je donatorima u Park Cityju, u Utahu, pogrešno navodeći stopu ekspanzije Kine. "U situaciji su da im je broj ljudi koji su u godinama za penziju veći od broja ljudi u radnom dobu", dodao je, kardinalno pogrešivši.
Opširnije
SAD ograničavaju ulaganja u ključne tehnološke sektore u Kini
Uredba stupa na snagu sledeće godine, a rezultat je rasprava koje su trajale duže od dve godine.
10.08.2023
Zašto je Fitch smanjio kreditni rejting SAD i šta to znači
Amerikanci generalno očekuju da budu broj jedan u svemu.
02.08.2023
Kina u deflaciji, oči uprte u centralnu banku
Pale su i proizvođačke i potrošačke cene, i to prvi put od novembra 2020. godine.
09.08.2023
Pad proizvodnje u Kini povlači i druge azijske proizvođače
Kineski ekonomski zamah dodatno oslabio u julu
01.08.2023
Kineski ekonomski oporavak slabi, podstičući mere iz Pekinga
Kineska ekonomska aktivnost je u julu još više posustala zbog ponovnog smanjenja proizvodnje i slabljenja uslužnog sektora.
31.07.2023
"Dakle, imaju problema", nastavio je. "To nije dobro jer kad loši ljudi imaju problema, oni rade loše stvari."
Bidenovi komentari su dosad najdirektnije kritike najvećeg geopolitičkog i privrednog suparnika SAD. Američki predsednik je nastojao da hoda tankom linijom između korišćenja trgovinskih ograničenja kako bi sprečio nastavak kineskog visokotehnološkog vojnog napretka, dok je istovremeno postigao diplomatsko približavanje kineskim čelnicima koje bi moglo otvoriti put za potencijalni sastanak s Xijem ove godine, za koga se očekuje da će posetiti SAD u novembru, na samitu APEC-a.
Još nije jasno da li će se to ostvariti, naročito nakon najava da će Bela kuća zabraniti hongkonškom čelniku Johnu Leeju, koji je pod sankcijama, da prisustvuje sastanku 21 azijsko-pacifičke ekonomije. Iako je Biden u četvrtak rekao da Vašington ne želi svađu s Pekingom, niz pitanja preti ponovnim poremećajem odnosa, od novih ograničenja ulaganja koje su SAD odobrile ove nedelje, do vojnih napetosti oko Tajvana zbog kojih će potpredsednik Lai Ching-te, vodeći predsednički kandidat na januarskim izborima, sledećih dana posetiti Njujork i San Francisko.
Ovo nije prvi put da Biden daje izjave koje prete potkopavanju rada njegove administracije na stabilizaciji veza. U junu, samo dan nakon što je američki državni sekretar Antony Blinken završio put u Peking kako bi umirio napetosti, Biden je Xija uporedio s diktatorom i doveo u pitanje kontrolu kineskog vođe nad njegovom zemljom i vojskom.
Bloomberg
Nije jasno kako će Peking reagovati na najnovije Bidenove izjave. Kina je ignorisala njegovo spominjanje Xija kao diktatora, dočekujući američku ministarku finansija Janet Yellen i američkog izaslanika za klimu Johna Kerryja na odvojenim putovanjima par nedelja kasnije. Ministarka trgovine Gina Raimondo, koja bi ovog meseca trebalo da poseti Kinu, istakla je u četvrtak kineski sporazum o ukidanju ograničenja grupnih putovanja u SAD kao pobedu na putu izgradnje boljih odnosa između dve najveće svetske privrede.
Ipak, Bidenovi napadi na kinesku ekonomiju tešku 18 biliona dolara dolaze u posebno osetljivom trenutku za Xija. Iako je Biden izneo pogrešne ključne statistike o Kini, ekonomske prognoze i dalje su loše. Kineski bruto domaći proizvod rastao je sporije od očekivanih 5,5 odsto u prvoj polovini godine, u poređenju s godinom ranije, što je dovelo do zabrinutosti za globalnu privredu.
Kina je u julu pala u deflaciju i bori se s usporavanjem izvoza, visokom nezaposlenošću mladih i padom tržišta nekretnina koje je naglašeno dužničkom krizom za Country Garden Holdingsa. Toj nekada najvećoj developerskoj kompaniji u privatnom sektoru sada preti bankrot, zbog finansijske krize u nekretninskoj industriji.
Xijeva vlada nastojala je da počisti negativne ekonomske vesti pod tepih, a zvaničnici su upozorili ekonomiste da izbegavaju reč deflacija kada govore o pritiscima na cene. Rasprave o osetljivim temama kao što je reforma privatnog sektora uklonjene su s platformi društvenih medija, a vlasti su ove nedelje poručile internet kompanijama da se brzo pozabave klevetničkim komentarima.
S druge strane, Bidenove primedbe bile su činjenično netačne i prenaglašavale su neke probleme Kine. Dok se stanovništvo Kine prošle godine prvi put smanjilo u šest decenija, azijski div još uvek ima 876 miliona ljudi u radnoj dobi naspram 280 miliona ljudi od 60 ili više godina, prema zvaničnoj statistici.
Kineska privreda je na putu rasta od 5,2 odsto ove godine, prema anketi Bloomberga među ekonomistima u julu, čak i nakon slabe potrošnje i pada tržišta nekretnina. Poređenja radi, ekonomisti predviđaju rast američke privrede od 1,6 odsto u 2023.
Iako je kineski godišnji privredni rast znatno usporen u odnosu na žestoki tempo od preko 10 odsto zabeležen u dvehiljaditih godina, vlasti su rekle da žele razvoj visokog kvaliteta i zaokret od modela rasta koji se oslanja na razvoj infrastrukture zbog kojeg je došlo do visokog nivoa duga.
Zvanična stopa nezaposlenosti u gradovima u Kini poslednjih meseci se kretala oko 5,2 odsto, u poređenju sa stopom nezaposlenosti od 6,4 odsto zabeleženom u evrozoni u junu. Nezaposlenost mladih u Kini je, međutim, na rekordnoj visini, iznad 20 odsto.
- U pisanju pomogle Yujing Liu i Jenni Marsh.
.webp){kind=icon}
