Rat u Ukrajini: Vremenska linija svih ključnih događaja

Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je najveći vojni napad u Evropi od Drugog svetskog rata u februaru. Invazija na Ukrajinu, koja je počela 24. februara 2022, dovela je do smrti hiljada ljudi, proterala milione iz njihovih domova, uzdrmala posthladnoratovski geopolitički poredak i uzburkala globalna tržišta.

Iako je prvobitno gubila teritoriju, slabija ukrajinska vojska neočekivano se borila protiv ruskih snaga na severu, što je navelo Kremlj da preusmeri svoj napad na istočni region Donbasa. Zatim su kijevske snage u jesen krenule u kontranapade, vraćajući petinu teritorije koju je isprva zauzela Moskva.

Evo vremenske linije glavnih događaja do sada:

FEBRUAR

Ulazak trupa u Ukrajinu

24. februar 2022: Rusija pokreće napad iz tri pravca - Belorusije na severu, regiona Donbas na istoku i sa Krima, koji je Putin zauzeo 2014, na jugu. SAD i Evropska unija najavljuju sankcije protiv ruskog finansijskog sektora, uvoza tehnologije i oligarha. Ruske akcije i rublja padaju.

25. februar: Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacuje pozive da pobegne iz glavnog grada Ukrajine, Kijeva, kaže da njegove snage uzvraćaju i poziva na međunarodnu podršku i oružje. EU uvodi sankcije Putinu i ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu.

24. februar: Stanovnici Kijeva napuštaju grad nakon raketnih udara ruskih trupa Bloomberg, fotograf: Pierre Crom/Getty Images

27. februar: Nemački kancelar Olaf Scholz najavljuje planove za veliko povećanje potrošnje na odbranu, što je bila istorijska promena politike. Nemačka se obavezuje da će usmeriti 100 milijardi evra za modernizaciju vojske i ispunjavanje cilja NATO-a o potrošnji od dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu do 2024.

28. februar: Ukrajina podnosi zahtev za članstvo u EU. Pristupanje bloku je dug i mukotrpan proces koji obično traje godinama i zahteva od kandidata da usvoji utvrđeno pravo EU i sprovede reforme, uključujući i svoj pravosudni i ekonomski sistem.

MART

Opsada i sankcije

1. mart 2022: Ruske snage započinju opsadu Marijupolja, lučkog grada sa oko 450.000 stanovnika na Azovskom moru.

2. mart: EU isključuje sedam ruskih banaka iz međunarodnog platnog sistema SWIFT i obustavlja emitovanje medijskih kuća Russia Today i Sputnik.

2. mart 2022: Ukrajinka nosi dete u ćebetu nakon prelaska granice u Siretu u Rumuniji Bloomberg

4. mart: Ruske snage zauzimaju najveću evropsku nuklearnu elektranu u Zaporožju, u napadu za koji ukrajinski zvaničnici kažu da je izazvao požar, a predsednik Litvanije naziva "nuklearnim terorizmom". Broj izbeglica raseljenih unutar i van Ukrajine premašuje milion, što je broj koji će, kako se procenjuje, narasti na 16 miliona - ili više od trećine predratne populacije, prema UNHCR-ovoj agenciji za izbeglice.

8. mart: SAD i UK objavljuju zabranu uvoza ruske nafte.

10. mart: Prvi razgovori na visokom nivou između ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitro Kuleba i njegovog ruskog kolege Lavrova ne postižu napredak, a Kuleba kaže da Kremlj zahteva da se Kijev preda. Ujedinjeno Kraljevstvo zamrzava imovinu Romana Abramoviča dok EU odobrava sankcije bogatijim Rusima i više od 140 ruskih poslanika.

13. mart: Ruske rakete pogodile su ukrajinski vojni objekat za obuku koji su koristile snage NATO-a pre invazije. U napadu u blizini zapadnog grada Lavova blizu granice sa Poljskom ubijeno je 35, a ranjeno 134, što je izazvalo zabrinutost da bi se rat mogao preliti preko granica Ukrajine.

16. mart: Najmanje 300 ljudi poginulo je u ruskom vazdušnom napadu na pozorište u Marijupolju, prema ukrajinskim vlastima.

25. mart: Nemačka vlada najavljuje planove da obustavi skoro sav uvoz ruske nafte te godine i da se većinski odvikne od ruskog gasa do sredine 2024.

29. mart: Nakon što su ukrajinske snage zaustavile napredovanje Rusije ka Kijevu, nanevši hiljade žrtava i uništivši stotine aviona, oklopnih vozila i drugog oružja, Kremlj kaže da će oštro prekinuti vojne operacije u blizini prestonice.

APRIL

Dokazi o ratnim zločinima

1. april 2022: Rusija povlači trupe iz Černobilja i optužuje Ukrajinu da povećava rizik od izlaganja radijaciji. Kijev krivi Rusiju za kopanje rovova na veoma kontaminiranoj lokaciji.

3. april: Dokazi o masovnim ubistvima i drugim zverstvima pojavljuju se nakon što su se ruske trupe povukle iz Buče i drugih oblasti oko Kijeva. EU osuđuje ono što naziva ratnim zločinima i počinje da radi na novim sankcijama. Kremlj više puta negira da je ciljao civile.

8. april: Najmanje 52 osobe su poginule, a više od 100 je ranjeno kada je bar jedna ruska krstareća raketa sa kasetnom municijom pogodila glavnu železničku stanicu u istočnom gradu Kramatorsku, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

10. april: Ukrajina istražuje hiljade osumnjičenih za ratne zločine povezane sa ruskom invazijom, rekla je državna tužiteljka Irina Venediktova, nazivajući Putina "najvećim ratnim zločincem 21. veka". Otprilike u to vreme Rusija postavlja generala Alexandera Dvornikova, koji je je bio komandant ruske vojske u Siriji 2015. i 2016. godine, za glavnog komandanta rata.

12. april: Putin kaže da su mirovni pregovori sa Ukrajinom u ćorsokaku i da se invazija odvija prema planu.

13. april: Biden prvi put optužuje Putina da je izvršio "genocid" u Ukrajini.

14. april: Ruski vodeći brod na Crnom moru, raketna krstarica Moskva, tone.

MAJ

Nestašice hrane

4. maj 2022: EU najavljuje planove za zabranu ruske sirove nafte u narednih šest meseci u okviru šeste runde sankcija.

14. maj: Nemačka ministarka spoljnih poslova Annalena Baerbock optužuje Rusiju da namerno izaziva globalnu krizu snabdevanja hranom kako bi pokušala da oslabi međunarodnu alijansu koja je protiv rata, tako što uništava transportne puteve i skladišta za ukrajinsko žito i blokira ukrajinske luke od početka rata.

15. maj: Finska i Švedska objavljuju planove da se pridruže NATO-u.

17. maj: EU razmatra mogućnost izdavanja zajedničkog duga i istražuje korišćenje sredstava od imovine koja je zaplenjena od sankcionisanih oligarha za finansiranje obnove Ukrajine.

21. maj: Rusija zauzima lučki grad Marijupolj na Azovskom moru, predaju se poslednji branioci čeličane Azovstal. Biden potpisuje paket pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara.

JUN

Širenje NATO i EU

16. jun 2022: Nemački kancelar Olaf Scholz, francuski predsednik Emmanuel Macron i tadašnji italijanski premijer Mario Draghi posećuju Kijev dok se EU priprema da Ukrajini zvanično odobri kandidaturu za članstvo.

23. jun: Lideri EU daju Ukrajini status kandidata, što je istorijski korak za ratom razorenu naciju na dugom i teškom putu ka članstvu.

29. jun: Lideri NATO-a na samitu u Madridu zvanično pozivaju Švedsku i Finsku da se pridruže vojnom savezu. Turska upozorava da će staviti veto na članstvo ako dve nordijske zemlje ne ispune obećanja o izručenju osumnjičenih koje smatra teroristima.

30. jun: Ukrajina je velikom pobedom ponovo preuzela kontrolu nad Zmijskim ostrvom u Crnom moru.

JUL

Cena rekonstrukcije

3. jul 2022: Ukrajinske trupe se povlače iz istočnog ukrajinskog grada Lisičanska, poslednjeg grada pod kontrolom Kijeva u ratom zahvaćenoj oblasti Luganska.

4. jul: Ukrajina je predstavila nacrt za rekonstrukciju u kojem se navodi da joj je potrebno više od 750 milijardi dolara u narednih 10 godina.

22. jul: Rusija je napala luku Odesa krstarećim projektilima samo nekoliko sati nakon što je potpisala sporazum o deblokiranju ukrajinskog izvoza žitarica sa tri crnomorska terminala, koji je pozdravljen kao vitalni korak ka ublažavanju globalne krize sa hranom.

AVGUST

Ukrajinska kontraofanziva

30. avgust: Ukrajina počinje napad na južnu oblast Hersona koji kasnije postaje puna kontraofanziva na jesen, gurajući ruske trupe u povlačenje.

SEPTEMBAR

Ruska mobilizacija

2. septembar 2022: Grupa sedam najrazvijenijih zemalja (G7) složila se da uvede gornju granicu za kupovinu ruske nafte.

11. septembar: Ukrajina ponovo preuzima hiljade kvadratnih kilometara okupirane teritorije u severnoj oblasti Harkova u kontraofanzivi koja koristi kolaps ruske odbrane.

21. septembar: Desetine hiljada ruskih muškaraca i njihovih porodica preplavljuju granicu, izbijaju sporadični protesti dok Putin naređuje mobilizaciju još 300.000 vojnika.

23. septembar: Rusija održava "referendume" za pripajanje četiri regiona Ukrajine koje je delimično okupirala, što generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterress naziva "kršenjem Povelje UN i međunarodnog prava".

27. septembar: Dve snažne podvodne eksplozije prave rupe na gasovodu Severni tok kojim se ruski gas transportuje u Nemačku.

30. septembar: Međunarodna zajednica osuđuje Putina nakon što on tvrdi da je anektirao četiri okupirana regiona Ukrajine, uključujući teritoriju koju ne kontroliše u potpunosti, čineći ih "zauvek" delom Rusije. Ukrajina zvanično podnosi zahtev za ulazak u NATO.

OKTOBAR

Novi ruski komandant

8, oktobar 2022: Eksplozija koja je ciljala voz za gorivo oštetila je most koji vodi prema Krimu, uzrokujući delimični kolaps jedine veze koja vodi od ruskog kopna do okupiranog crnomorskog poluostrva.

9. oktobar: Putin prvi put javno postavlja jednog generala -  Sergeja Surovikina - da komanduje celokupnom operacijom u Ukrajini.

10. oktobar: Rusija pogađa Kijev i druge ukrajinske gradove u najintenzivnijoj salvi raketnih udara od najranijih dana rata, u moru napada na energetsku mrežu i drugu civilnu infrastrukturu u pokušaju da slomi volju Ukrajinaca da se bore.

NOVEMBAR

Strah od projektila u Poljskoj

9. novembar 2022: Rusija naređuje svojim trupama da napuste ukrajinski grad Herson, prvi veliki regionalni centar zauzet u invaziji, što predstavlja veoma simboličan poraz za Putina.

14. novembar: Biden i kineski predsednik Xi Jinping dogovorili su se pre sastanka Grupe 20 da nastave saradnju po pitanju klimatskih promena i bezbednosti hrane, dok zajedno osuđuju Kremlj zbog pominjanja nuklearnog rata.

15. novembar: Dve osobe su poginule od projektila koji je pao na poljsku teritoriju. Incident preti eskalacijom sukoba između Rusije i zemalja NATO-a, ali lideri iz NATO-a i Poljske ublažavaju situaciju rekavši da nema indicija da je reč o namernom napadu.

24. novembar: Masovno rusko granatiranje kritične energetske infrastrukture Ukrajine od strane Rusije ostavlja milione ljudi bez struje i grejanja.

24 novembar, 2022. Nestanak struje u Kijevu.

DECEMBAR

Zelenskiy u Vašingtonu

16. decembar 2022: Zemlje članice EU postižu dogovor o devetom paketu sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ciljajući na pristup Moskvi bespilotnim letelicama, dodatnim bankama, kao i zvaničnicima odgovornim za navodnu otmicu ukrajinske dece.

19. decembar: Evropske zemlje postižu dogovor o ograničavanju cena prirodnog gasa na 180 evra.

21. decembar 2022. Zelenski odlazi da govori na zajedničkom sastanku Kongresa u američkom Kapitolu u Vašingtonu. Bloomberg

22. decembar: Tokom posete Vašingtonu, Zelenski vrši pritisak na Kongres SAD za tenkove, avione, protivvazdušnu odbranu i više novca koji bi pomogao u odbijanju ruske invazije. Bidenova administracija najavljuje dodatnu vojnu pomoć Ukrajini od 1,85 milijardi dolara, uključujući raketni sistem "patriot".

JANUAR

Borbeni tenkovi za Ukrajinu

2. januar 2023: U ukrajinskom udaru na rusko vojno postrojenje u okupiranom istočnom gradu Makijevka ubijeno je 89 vojnika koji su tamo smešteni, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih gubitaka koje je Moskva priznala.

5. januar: SAD kažu da će Ukrajini obezbediti desetine borbenih vozila "bradley", dok Nemačka šalje "marder" vozila. Nemačka će Ukrajini obezbediti i dodatni "patriot".

11. januar: Putinova administracija postavlja Valerija Gerasimova, načelnika ruskog Generalštaba, za novog komandanta ruskih snaga u Ukrajini.

13. januar: Rusija tvrdi da njene trupe zauzimaju Soledar, rudarski grad koji ima manju stratešku vrednost, mada je bio mesto gde su se nedeljama vodile žestoke i smrtonosne borbi, što je redak trijumf posle meseci neuspeha.

14. januar: Velika Britanija najavljuje da će poslati borbene tenkove "challenger 2" u Ukrajinu i tako postaje prva članica NATO-a koja je pristala da obezbedi najmodernije oklopno oružje alijanse.

15. januar: U ruskom raketnom udaru na devetospratnicu u gradu Dnjepru na istoku Ukrajine poginulo je najmanje 36 ljudi, a ranjeno 75, saopštili su zvaničnici.

24. januar: Zelenski je otpustio najmanje 10 zvaničnika u rekonstrukciji vlade nakon navoda o korupciji od strane državnih službenika usred borbe koju ta država vodi protiv Rusije. Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan odbacuje podršku za kandidaturu Švedske za NATO nakon što je aktivista spalio svetu knjigu islama u Stokholmu tokom vikenda.

25. januar: SAD objavljuju da će Kijevu poslati 31 borbeni tenk "m1 abrams", doprinoseći posvećenosti Nemačke da snabde državu nekim od svojih vrhunskih tenkova "leopard 2 A6" i dajući Ukrajini novu snagu da protera ruske snage sa istoka.

27. januar: SAD proglašavaju rusku grupu Vagner međunarodnom kriminalnom organizacijom.

FEBRUAR

Zelenskiy apeluje na borbene avione

8. februar 2023: Premijer Rishi Sunak najavljuje da Velika Britanija razmatra da pošalje Ukrajini rakete dugog dometa i borbene avione i da će na proleće početi obuku ukrajinskih pilota. On daje izjavu dok je Zelenski u iznenadnoj poseti Londonu pre sastanka sa liderima EU u Briselu.

8. februar 2023. Zelenski i Sunak se sastaju sa ukrajinskim tenkovskim posadama u kampu Lulvort, Velika Britanija. Bloomberg

20. februar: Biden dolazi u iznenadnu posetu Kijevu, svoju prvu kao predsednik SAD, i sastaje se sa predsednikom Ukrajine. Biden izražava "nepokolebljivu podršku" u znak solidarnosti, dok se ruska invazija približava jednogodišnjoj granici.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar