Najvažniji izbori na svetu u 2023. biće u Turskoj

Među mnogim opštim izborima od međunarodnog značaja koje treba pratiti ove godine, nigerijski, zakazani za februar biće daleko najveći; pakistanski, koji bi trebalo da se održe do oktobra, verovatno će biti najglasniji. Ali najvažniji će se bez sumnje dogoditi 18. juna, kada će predsednik Recep Tayyip Erdogan nastojati da produži svoju vladavinu Turskom treću deceniju.

Ishod će oblikovati geopolitičke i ekonomske kalkulacije u Vašingtonu i Moskvi, kao i u glavnim gradovima širom Evrope, Bliskog istoka, centralne Azije i Afrike.

''Ono što se dogodi u Turskoj ne ostaje samo u Turskoj'', kaže Ziya Meral, viši saradnik na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi za odbrambene i sigurnosne studije.

''Turska je možda srednja sila, ali velike sile imaju udela u njenim izborima."

Uticaj Ankare u svetskim poslovima potvrđuje Erdoganova postignuća tokom njegovog dugog mandata. Uprkos tome, kod kuće i u inostranstvu, njegovi izborni izgledi izazivaju pomešane osećaje. A oni koji priželjkuju njegov odlazak 19. juna ne mogu biti optimistični oko toga ko ili šta će doći sledeće.

Zapadni čelnici žele da Erdogan ode

Zapadnim čelnicima će biti drago da vide leđa Erdoganu. Potkopao je sigurnost NATO-a kupovinom raketnih odbrambenih sistema od Rusije, frustrirao savez blokiranjem članstva Švedske i Finske, više puta je pretio da će preplaviti Evropu izbeglicama i, poslednjih meseci, bacao sve ratoborniju retoriku prema Grčkoj. Odnosi Ankare sa Vašingtonom postali su zategnuti do tačke u kojoj najviši turski političari rutinski optužuju SAD za podršku puču protiv Erdogana i za saučesništvo s terorističkim organizacijama.

SAD i Evropi bilo bi bolje bez Erdoganovog razornog uticaja u svetskim poslovima, posebno s obzirom na to da se njihova konfrontacija s Vladimirom Putinom zaoštrava. Njegova korisnost kao sagovornika je ograničena: iako je prošlog leta pomogao u postizanju sporazuma kako bi se osigurao kontinuirani dotok žitarica i biljnog ulja iz Ukrajine, Erdogan nije imao nikakav ograničavajući uticaj na svog "dragog prijatelja" Vladimira.

Ni Erdogan se ne može sputati takođe. Iako se mnogi u spoljnopolitičkim krugovima Vašingtona i evropskih prestonica drže nade da će ga moći vratiti u svoje redove, Erdoganova načela su "daleko radikalnija nego što većina zapadnjaka misli", kaže politički analitičar Selim Koru. Njegove ambicije za tursko neposredno susedstvo, gde je Ankara sve uticajnija, nisu nadopunjavanje američkog i evropskog uticaja, ''nego nastojanje da ih zameni i suprotstavi im se'', kaže Koru.

Bude li Erdogan poražen, kaže Sinan Ulgen, direktor istanbulskog tink-tenka EDAM, njegov naslednik će transformisati Tursku u drugačijeg spoljnopolitičkog aktera, koji će više odgovarati poziciji zapadne nacije.

Čak i ako se to dogodi, ne bi trebalo da bilo ko očekuje ​​brzi zaokret od 180 stepeni. Erdogan je imao 20 godina da turske institucije - vladu, vojsku, akademsku zajednicu, verski establišment i medije - zaseje svojim radikalnim pogledom na svet. Ako 19. juna bude izabran novi predsednik, trebaće razgraditi zdanje koje je Erdogan izgradio. Zadatak će biti još teži jer će njegova AK stranka ostati značajno prisutna u parlamentu, koja će se sigurno žestoko opirati promenama.

Vredno je setiti se da je Erdoganu trebao najveći deo decenije da potkopa sekularnu duboku državu koju je izgradio Kemal Ataturk, otac moderne Turske, a AK Party je tokom tog perioda imala većinu u parlamentu.

Sve to je pod pretpostavkom da se birači odluče da zbace Erdogana, što nije sigurno. Turci imaju dva mišljenja o svom predsedniku i njegovoj politici. Istraživanje koje je Metropoll proveo krajem oktobra pokazalo je da je podrška Erdoganu porasla do 47,6 odsto, s otprilike 39 odsto pre godinu dana. To bi bilo izvanredno za bilo kojeg vođu koji je na vlasti toliko dugo - u demokratijama raspoloženje protiv vladajućih ima tendenciju da raste s vremenom - ali je stvarno zapanjujuće za onoga koji upravlja ekonomskom zbrkom.

Za taj je nered uglavnom on kriv: Erdoganovo čarobno razmišljanje o kamatama snažno je dodalo zapanjujućoj inflaciji, oslabljenoj liri i anemičnim ulaganjima. I zato, pokazuju druge ankete, većina Turaka smatra da njihova zemlja ide u pogrešnom smeru.

Bloomberg Mercury

 

Zašto onda mnogi i dalje traže od Erdogana da ispravi kurs Turske? Delimično je to zato što ne znaju ko će mu se suprotstaviti. Glavne opozicione stranke formirale su ujedinjeni front poznat kao "Sto šestorice", ali manje od šest meseci do dana izbora još nisu objavile svog predsedničkog kandidata. Dva vodeća kandidata su iz vodeće opozicione stranke, CHP: gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu i dugogodišnji čelnik stranke Kemal Kilicdaroglu.

"Sto šestorice" takođe je sporo artikulisao jasnu strategiju za poboljšanje turske ekonomije. Početkom prošlog meseca CHP je konačno razotkrio nešto nalik na politički program, ali je bio dugačak na prozračnim obećanjima o velikim ulaganjima i kratak u detaljima. (Najzapaženija stvar u vezi s događajem bila je prisustvo ekonomiste Darona Acemoglua s Instituta za tehnologiju Massachusetts. Dobra stranka, još jedna učesnica "Stola šestorice", ubraja Whartonovog profesora privatnog kapitala Bilgea Yilmaza među svoje vođe.)

Erdoganove jake brojke

Erdoganov preferirani protivkandidat bio bi Kilicdaroglu, pomalo bezbojni veteran koji vodi CHP 12 godina. Mnogi turski politički analitičari kažu da bi mlađi, harizmatičniji Imamoglu bio jači izazivač. Osvojio je mesto gradonačelnika Istanbula 2019. vodeći uključivu, optimističnu kampanju, čak i nakon ponovljenog izbora zbog Erdoganovog odbijanja da prihvati rezultate prvog glasanja.

Predsednik i njegova stranka uložili su veliku energiju da drže Imamoglua podalje. Prošlog meseca gradonačelnik je osuđen zbog beznačajne optužbe za vređanje izbornih zvaničnika, no presuda je ujedinila opoziciju iza njega i možda povećala njegove izglede da postane predsednički kandidat.

 "Sada postoji jak narativ oko Imamoglua", kaže Ayse Zarakol, profesorka međunarodnih odnosa na Univerziteta Cambridge. (Izborna pravila dopuštaju gradonačelniku da se kandiduje za predsednika dok njegovi advokati osporavaju presudu.)

Ali Erdoganove još uvek jake brojke sugerišu da bi se mogao odupreti svakom protivniku, posebno ako ekonomija pokaže znakove oporavka u proleće. Predsednik računa na investicije i bankovne depozite iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, te na Putinova obećanja da će Tursku učiniti središtem za izvoz ruskog prirodnog plina, kako bi se rešio problema. Erdogan je takođe govorio o vlastitim nalazištima prirodnog gasa u Turskoj u Crnom moru, podstičući nagađanja o neočekivanim prihodima. Prošlog meseca najavio je povećanje minimalne plate od 55 odsto; prošle sedmice povećao je plate i penzije državnih službenika.

Takođe, on i njegova stranka zazivali su stare bauke kurdskog terorizma i zapadne perfidnosti, kao i kulturno-ratne priče o opasnostima homoseksualizma za porodicu i islamske vrednosti. Pretnje Grčkoj usmerene su na raspirivanje nacionalističkog žara.

Ove su taktike pomogle Erdoganu da pobedi na izborima pre. Mogle bi opet. Sve dok Turci ne daju svoj glas, zapadni čelnici biće u neizvesnosti.