Godišnja inflacija u Turskoj ubrzala se 17. mesec zaredom u oktobru, podstaknuta skokom cena hrane i visokim troškovima energije. To je verovatno vrhunac koji je dostigla tokom dve decenije na vlasti predsednika Recepa Tayyipa Erdogana.
Potrošačke cene su porasle na godišnjem nivou od 85,5 odsto do prošlog meseca, pokazali su zvanični podaci u četvrtak, nešto niže od srednje prognoze u Bloombergovom istraživanju. Mesečna inflacija iznosila je 3,54 odsto, takođe nešto manje od procene u anketi.
Godišnja inflacija za hranu i bezalkoholna pića, koji čine oko četvrtinu potrošačke korpe, iznosila je prošlog meseca 99,1 odsto, sa 93,1 odsto u septembru.
Političari su za inflaciju su okrivili visoke cene robe, delimično uzrokovane invazijom Rusije na Ukrajinu, kao i druge spoljne faktore. Ono što je manje priznato je uticaj Erdoganove neortodoksne ekonomske politike koja odbija podizanje kamatnih stopa da bi se obuzdala inflacija.
Takozvana bazna inflacija, koja izbacuje nestabilne artikle kao što su hrana i energija, iznosila je 70,5 odsto, u odnosu na 68,1 odsto u septembru.
Erdogan tvrdi - suprotno učenju ekonomije - da će visoki troškovi zaduživanja rezultirati visokom inflacijom. On je krajem prošle godine uveo takozvani model nove ekonomije, koji daje prioritet rastu kroz povećanje izvoza i investicija i otvaranje novih radnih mesta.
Pod pritiskom predsednika koji zahteva jednocifrene brojeve do kraja ove godine, centralna banka je sprovela uzastopna smanjenja stope, poslednji put smanjivši referentnu vrednost na 10,5 odsto u oktobru. Ovaj način ekonomskog razmišljanja tek treba da pokaže rezultate.
Zvanična inflacija je trenutno za 17 puta veća od cilja centralne banke. U međuvremenu, u Istanbulu, najmnogoljudnijem i najbogatijem gradu Turske, godišnja inflacija na malo porasla je prošlog meseca na 109 odsto.
Ciklus popuštanja takođe je uzeo danak na liru, koja je ove godine pala za više od 28 odsto u odnosu na dolar. Banka je nagovestila da će najverovatnije izvršiti još jedno smanjenje na svom sledećem sastanku o određivanju stopa ovog meseca.
U svom poslednjem kvartalnom izveštaju o inflaciji prošle nedelje, centralna banka je podigla svoju projekciju inflacije na kraju godine na 65,2 odsto, u odnosu na 60,4 odsto u julu. Guverner centralne banke Sahap Kavcioglu rekao je da su bili neuspešni u borbi protiv inflacije. Međutim, dosadašnja politika i dalje odluke će pomoći u održavanju cena, rekao je on.
Umesto viših stopa, centralna banka se oslanjala na niz mera usmerenih na bankarski sektor kako bi mikroupravljala rastom kredita i podstakla širu upotrebu lire, u okviru strategije nazvane "lirizacija". Kavcioglu je prošle nedelje rekao da će takve makroprudencijalne mere pomoći u normalizaciji ponašanja cena.
Monetarne vlasti su takođe više puta upozorile komercijalne zajmodavce da se uzdrže od razvodnjavanja propisa koje su sproveli i najavili da bi još pravila moglo biti na pomolu.
Erdogan je, kandidujući se još jedan predsednički mandat na izborima zakazanim za jun sledeće godine, pokušao da uveri glasače da će inflacija početi da opada u prvom kvartalu sledeće godine. Takođe je obećao da će vlada otkloniti teret viših životnih troškova značajnim povećanjem minimalnih plata, pristupačnim stanovima i jeftinim kreditima.
"Oni stalno iznose inflaciju, o tome ćemo razgovarati posle Nove godine", rekao je Erdogan u televizijskom intervjuu u sredu uveče, kada je ponovio da će i kamatna stopa i inflacija biti smanjene.
.webp){kind=icon}
