.webp){kind=icon}
Tahir Gulcimen kaže da mu neverovatna inflacija preti egzistenciji dok se bori da nastavi poslovanje svog restorana otvorenog pre pet meseci.
''Ne mogu da pravim zalihe mesa", rekao je 59-godišnjak iz Ankare, glavnog grada Turske, požalivši se na svakodnevna poskupljenja povrća i gotovo svega ostalog što je potrebno restoranu. ''Ne mogu da menjam cenu donera svaki dan, to je nepodnošljivo''.
Gulcimen se boji da njegov biznis možda neće preživeti do kraja godine ako se ekonomija uskoro ne stabilizuje. Međutim, polaže nade u predsednika Recepa Tayyipa Erdogana da to popravi.
"Nisam zadovoljan Erdoganom, ali ću ipak glasati za njega'', rekao je Gulcimen, koji je na zadnja tri izbora glasao za čelnika Turske s najdugovečnijim stažem i njegovu stranku. ''Ne vidim drugog vođu koji bi nas mogao izvući iz ovog haosa".
Opozicija bez kandidata
S obzirom na to da su izbori zakazani za sledeći jun, Erdogan nema jasnog rivala. Koalicija šest opozicionih stranaka dogovorila se da vrati Tursku u parlamentarni sistem vladavine iz predsedničkog sistema koji je Erdogan uveo 2018, centralizujući više vlasti. Ipak, nisu se dogovorili oko kandidata koji će ga izazvati.
To ostavlja inflaciju kao najgoru pretnju Erdoganovom gotovo 20-godišnjem mandatu. Istraživanje koje je sprovela anketna kompanija MetroPoll u maju pokazuje da je podrška javnosti Erdoganovoj Stranci pravde i razvoja, ili AKP-u, pala na 26,5 odsto, što je blizu najnižeg nivoa od osnivanja stranke. Podrška Erdoganu iznosila je 44,4 odsto.
Dok se veći deo sveta suočava sa rastom cena povezanih s pandemijom i problemima u lancima snabdevanja, turski problem s inflacijom uglavnom je samonametnut, što je predvidiv rezultat Erdoganovog upravljanja politikom centralne banke i njegovog prezira prema povećanju kamatnih stopa.
Uobičajeno, kada inflacija postane problem u ekonomiji, centralna banka neke zemlje će povećati troškove zaduživanja, usporavajući ekonomiju i suzbijajući potražnju kako bi pokušala da obuzda rast cena. Turska radi suprotno.
Otkako je centralna banka snizila referentnu kamatnu stopu na 14 odsto, turska stopa inflacije se gotovo udvostručila, na oko 70 odsto u aprilu, najviše otkako je finansijska kriza dovela Erdogana na vlast pre dve decenije.
Pročitajte više: Glavni turski statističar za inflaciju podneo ostavku
Kamatne stope neće rasti
Fabrička inflacija u Turskoj ubrzala se na godišnjih 122 odsto u aprilu usred svetskog rasta cena roba, verovatno gurajući kompanije da prebace veće troškove na potrošače i signalizirajući da najgore tek dolazi.
Pročitajte više: Trocifrena fabrička inflacija izaziva buru za cene u Turskoj
Erdogan ne pokazuje znakove odustajanja od svog velikog ekonomskog eksperimenta, koji se temelji na uverenju da više kamatne stope uzrokuju inflaciju, suprotno od onoga što biste pročitali u bilo kojem mainstream ekonomskom udžbeniku. Opozocione stranke obavezale su se vratiti političku nezavisnost i kredibilitet centralnoj banci ako dođu na vlast. I ako uspeju da izbegnu zatvor.
Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, potencijalna predsednička nada opozicije, suočava se s zatvorskom kaznom od čak četiri godine zbog optužbi za vređanje predstavnika biračkog odbora.
Slučaj je usledio nakon prošlomesečne osude Canana Kaftancioglua, visokog istanbulskog funkcionera glavne opozicione stranke, na gotovo pet godina zatvora pod optužbom da je vređao Erdogana. Filantrop Osman Kavala, kritičar Erdoganovih autokratskih tendencija, osuđen je u aprilu na doživotni zatvor zbog navodnog pokušaja rušenja vlade.
Selahattin Demirtas, bivši čelnik turske prokurdske stranke HDP, koji se takmičio protiv Erdogana na izborima 2014. i 2018, u zatvoru je skoro šest godina zbog optužbi za terorizam.
To je proces koji anketar Ozer Sencar naziva ''čišćenjem zone'', što znači oslobađanje polja od potencijalnih pretnji pre izbora.
"Faktori rizika se povlače sa scene", napisao je Sencar, šef MetroPolla, prošlog meseca na Twitteru. ''Ako mislite da ne možete dobiti izbore udovoljavajući javnosti, možete pobediti izbore birajući svog protivkandidata''.
