Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima ima veliki broj spornih odredbi, upozoravaju brojne organizacije iz civilnog sektora. Analizom predloženih izmena Zakona o unutrašnjim poslovima i seta pratećih zakona, ministrima i vladi daju se prevelika ovlašćenja i praktično se tako vrši politička kontrola rada policije.
Možda najveći problem koji ovaj sektor registruje u novom nacrtu je biometrijski nadzor. Prema ovom predlogu, uvode se masovan biometrijski nadzor i obrada podataka naprednim AI programima.
"Podaci jesu nova nafta. Kao i podaci koji su skupljani kroz e-fiskalizaciju i digitalizaciju, kao i sve ostale podatke koji se prikupljaju Vlada može iskoristiti u pregovorima sa postojećim ili potencijalnim investitorima", objašnjava Filip Milošević iz Share fondacije. U razgovoru za Bloomberg Adriju podseća na aferu Pegasus koja je otkrivena prošle godine kada su procurile informacije da je više od 180 novinara i urednika bilo špijunirano, a mediji navode špijuniranje mobilnih telefona najmanje 180 novinara, 600 političara, 85 aktivista za ljuska prava. Softver je izradila izraelska grupa NSO.
Planirano 8.000 kamera za nadzor
Prema njegovim rečima, što se tiče Srbije, za nadgledanje javnih prostora planirana je nabavka ukupno osam hiljada moćnih kamera, snimci će se čuvati 30 dana do 12 meseci, a obećanja iz MUP-a da se ova tehnologija neće koristiti masovno i neselektivno pokazuju da ni sami ne znaju mogućnosti opreme za biometrijski nadzor ili da ne govore istinu.
Kako je Milošević istakao, ostaje pitanje zloupotrebe novih sistema nadzora s obzirom na ranija loša iskustva i zloupotrebu druge tehnologije.
"Mogu uvek da se pozovem na istraživanja kojim smo mi dokazali da su razni službenici MUP-a stotinama hiljada puta pristupali sistemu mobilnih operatora da bi videli ko se s kim čuo, ko je bio registrovan na kojim baznim stanicama, dakle ko se gde nalazio, ko je kome slao poruke i drugo, što je veliko kršenje ljudskih prava", kaže Milošević i dodaje da je za sve to je takođe bila potrebna sudska odluka, ali nikada nije tražena sudska odluka, "tako da ne vidimo razlog da se to i u ovom slučaju neće dešavati".
Depositphotos
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je rekao da ove izmene Zakona o unutrašnjim poslovima sa jedne strane udaljavaju policiju od samih građana, a sa druge čini se da nisu ni u skladu sa obavezama koje Srbija treba da ispuni u pridruživanju Evropskoj uniji.
"Ovim nacrtom zakona vlada Srbije je potpuno zanemarila obaveze koje je preuzela u kontekstu priključenja EU. Postoje od 2016. eksplicitne preporuke i vlada se obaveza na to u pregovaračkoj poziciji za poglavlje 24 da će rešiti neke od ovih problema, da će unaprediti saradnju policije i tužilaštva, da će rešiti taj toksični uticaj na operativni rad policije, a ništa od toga se ne rešava", objašnjava Elek.
Predstavnici civilnog sektora smatraju da članovi radne grupe MUP-a nisu dovoljno pojasnili te odredbe na odvojenoj javnoj raspravi pre nekoliko dana koje, kažu predstavnici civilnog društva, imaju negativne posledice na prava i slobode građana.
Na manjkavosti predloženih rešenja nije moguće ukazati samo tokom javne rasprave, zbog čega su sporne odredbe predstavili široj javnosti, a rasprava je dodatno produžena zbog velike zainteresovanosti, ali i pritiska javnosti za novi nacrt zakona. Očekuje se da će se ovaj nacrt naći pred poslanicima na dnevnom redu na proleće sledeće godine.
.webp){kind=icon}
