.webp){kind=icon}
Poseta predsednika Srbije Aleksandar Vučića Moskvi najavljivana je u srpskim medijima nedeljama, ali hladan tuš koji je došao od Kremlja u međuvremenu stavio je pod znak pitanja tradicionalne pregovore dva državnika oko najniže cene gasa u Evropi.
Poruka portparola Kremlja Dmitrija Peskova da razgovor predsednika Srbije i Rusije nije planiran dolazi u trenutku kada Srbija pokušava da nastavi da balansira između Zapada i Istoka, čineći sve da dokaže svoju posvećenost evropskom putu, ali u isto vreme pokušavajući da izbegne uvođenje sankcija Rusiji.
"Teško je reći šta Kremlj misli, jer je njihova politika potpuno netransparentana. Ne vidim da je Moskva ljuta na Vučića, naprotiv, mislim da su jako zadovoljni time kako on izbegava da uvede sankcije Rusiji. Svakako će doći do sastanka u čijem fokusu će biti cena gasa, ali ovog puta dogovor neće biti tako povoljan po Srbiju", kaže Maksim Samurov iz Carnegie centra u izjavi za Bloomberg Adria.
Kako navodi Samurov, predsednik Vučić je jedan od retkih koji se nekoliko puta godišnje lično čuje telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je mnogo više nego što neki visoki politički zvaničnici i iz Rusije mogu da očekuju.
Dok analitičar iz Moskve misli da će sastanak svakako biti održan, bivši ambasadori našeg diplomatskog kora koji su službovali u Rusiji uvereni su da do sastanka ovog puta neće doći.
Predsednik Vučić ponovio je danas da u nedelju u 11 sati ima zakazan razgovor sa predsednikom Ruske Federacije, a da će se razgovarati o daljoj saradnji i novom gasnom ugovoru, te je najavio "u narednom periodu važne posete Srbiji i iz Evrope i iz Rusije".
Srbiju očekuje nova cena prirodnog gasa koji nabavlja od ruskog Gazproma, a skoro je izvesno da ona neće ostati 270 dolara za 1.000 kubnih metara u uslovima kada tržišna cena dostiže skoro 1.000 dolara.
Ugovor o nabavci prirodnog gasa po jednoj od najnižih cena u Evropi ističe 31. maja, a procene su da bi moralo da se dogodi čudo da ista cena ostane na snazi i posle razgovora koje će predsednik Srbije ove nedelje voditi sa ruskim predsednikom. Ukoliko se ostvare najave o sastanku iz Beograda, tema razgovora je dogovor o novim količinama i cenama.
Rusija može preko noći da poništi dogovor
Vlatko Sekulović, advokat i bivši državni sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom, kaže da je vrlo teško predvideti šta Kremlj misli jer smo videli dosta oprečnih informacija u poslednje vreme. Kao primer navodi napad na Ukrajinu, za koji je ruska vlast tvrdila par dana pred upad da je to “samo vojna vežba”.
"Jedina njihova procena je u vezi a tim koliko je Srbija saglasna sa politikom Moskve da ostane izvor nestabilnosti na Balkanu, što bi ometalo napore Zapada i odvlačilo pažnju i snagu tih zemalja da smire izvor nestabilnosti. Moskva želi da razvlači Zapad na više neuralgičnih tačaka i vidi korist od izazivanja tenzija", navodi Sekulović za Bloomber Adria.
S obzrom na trenutnu situaciju u Srbiji i iskustvo našeg naroda, Sekulović veruje da građani neće prihvatiti nestašice ili zabranu putovanja, ne žele da se vrate na staro.
"Vi možete da potpišete kakav god hoćete ugovor sa Rusima, ali oni mogu sutradan posle potpisivanja unilateralnom odlukom da ponište dogovor, jer smo videli da to može, a vi onda ostajete bez energetske sigurnosti u zemlji", dodaje Sekulović.
Srpski predsednik, koji zakletvu polaže 31. maja, prema najavam RTS-a, biće zauzet narednih nedelja sastancima koji možda neće biti tako prijatni za Srbiju, a u političkom životu zemlje već se oseća priprema terena za nagli zaokret ka Zapadu, barem zvanični. Nemački kancelar Olaf Scholz trebalo bi da poseti Srbiju i region 10. juna, a kasnije istog meseca očekuje se samit predstavnika EU sa zemljama zapadnog Balkana, a i sam predsednik Vučić je izjavio da će situacija biti jasnija u junu kada će se i videte da li Srbija napušta svoju višegodišnju politiku neutralnosti.
Iz Rusije uvozimo gas, a diversifikaciju iz SAD
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa Džastinom Fridmanom, višim savetnikom Biroa za međunarodnu bezbednost i neproliferaciju Stejt departmenta, o energetskoj bezbednosti Srbije i regiona i saradnji u procesu energetske tranzicije. Prema rečima ministarke, trenutno skoro 70 odsto električne energije dobijamo iz uglja.
"U vremenu ispred nas, težište investicija biće na sektoru OIE (obnovljive izvore energije), u planu je gradnja reverzibilnih hidroelektrana, pre svega Đerdapa 3 i Bistrice, a kroz izradu strateških dokumenata razmatramo i moguće izvore bazne energije, uključujući i nuklearnu, koji će nam obezbediti energetsku bezbednost i nezavisnost", rekla je Mihajlovićeva.
S obzirom na probleme u EPS-u (Elektroprivreda Srbije) i najavljeno poskupljenje cena struje, kao i očekivanu višu cenu gasa, a u odsustvu sprovedene energetske devirsifikacije zemlje, u Srbiji se sve više razmišlja o adaptiranju starih kapaciteta koji su dotrajali u nuklearne, kako je i sama ministarka nedavno najavila.
"Zadovoljstvo nam je što imamo ovu priliku da razmotrimo načine na koje SAD mogu da prošire saradnju sa Srbijom, imajući u vidu nastojanja da se unaprede aktivnosti u vezi sa energetskom bezbednosti i dekarbonizacijom, uključujući i moguće zajedničke napore u sektoru nuklearne energije prema najvišim međunarodnim standardima bezbednosti, sigurnosti i neproliferacije", rekao je Fridman.
