Šef diplomatije Kine još jednom je upozorio SAD da ne bi trebalo da podržavaju Tajvan, pokazujući da je ova ostrvska demokratija i dalje predmet velikih nesuglasica među najjačim svetskim ekonomskim silama. Peking je pri tom poslao dodatne vojne avione ka ostrvu. "Ako američka strana bude insistirala da igra na kartu Tajvana i da ide sve dalje i dalje pogrešnim putem, sigurno će doći do opasne situacije", rekao je Yang Jiechi, najviši diplomata Pekinga u telefonskom razgovoru sa savetnikom za nacionalnu bezbednost SAD Jake Sullivanom.
Yang je rekao da bi Vašington trebalo da "ima jasno razumevanje situacije", navodi se u saopštenju koje je na internetu objavilo ministarstvo spoljnih poslova njegove zemlje. "Kina će sigurno preduzeti čvrste mere kako bi zaštitila svoj suverenitet i bezbednosne interese", dodao je.
Bela kuća je u sredu objavila kratko saopštenje, rekavši da su se Yang i Sullivan "fokusirali na pitanja regionalne sigurnosti i neproliferacije". Oni su takođe razgovarali o ratu između Rusije i Ukrajine i specifičnim pitanjima u odnosima SAD i Kine, dodaje se u saopštenju.
Poziv Yanga i Sullivana bio je razgovor na najvišem nivou između SAD i Kine otkako su Joe Biden i Xi Jinping razgovarali u martu, što je bio njihov prvi razgovor nakon ruske invazije na Ukrajinu. Od tada su veze ostale hladne dok se ove dve države spore oko Vladimira Putina, demokratije u Hongkongu, optužbi za prisilni rad u Sinđanu i niza drugih pitanja.
U međuvremenu, ministarstvo odbrane Tajvana objavilo je na svojoj veb-stranici da su četiri aviona narodnooslobodilačke vojske, uključujući par borbenih aviona J-16, ušla u zonu za identifikaciju protivvazdušne odbrane u sredu, i približila se srednjoj liniji Tajvanskog moreuza.
Kina često glasno kritikuje SAD zbog njihove podrške Tajvanu, govoreći da takva podrška predstavlja mešanje u njenu unutrašnju politiku. Xi je rekao Bidenu u martovskom pozivu da bi to pitanje moglo poremetiti odnose dve zemlje ako se ne bude rešilo na odgovarajući način, i opisao je nastojanje Kine da preuzme kontrolu nad ostrvom kojim se vlada demokratski kao "istorijsku misiju".
Ranije ove sedmice, admiral Michael Gilday, najviši oficir američke mornarice, rekao je da Tajvan mora vojnim odvraćanjem da se pripremi za eventualnu kinesku agresiju, što bi uključilo nabavku odgovarajućeg oružja i obuku. Gilday je rekao da je ovo bila dobro naučena lekcija i poziv za buđenje" nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Od početka rata u Ukrajini, SAD su pojačale svoju podršku Tajvanu, a grupa iskusnih senatora, uključujući republikanca Lindsey Grahama, posetila je Tajvan prošlog meseca. Kina je odgovorila na tu posetu izvođenjem vazdušne i pomorske obuke u blizini ostrva.
Prošle sedmice, Stejt department je ažurirao osnovne podatke o Tajvanu na svojoj veb-stranici, izbacivši napomenu da ne podržava nezavisnost ostrva, i opisujući ga kao "vodeću demokratiju i tehnološku moć". Takođe se navodi da je Tajvan ključni partner SAD u industriji poluprovodnika i u "drugim kritičnim lancima nabavke".
U sredu je više od 50 senatora potpisalo pismo pozivajući Bidena da uključi Tajvan u predloženi okvir o ekonomskoj saradnji u indopacifičkom regionu, kao deo napora Vašingtona da se suprotstavi uticaju Kine u Aziji. Biden će održati samit u Tokiju sa liderima Japana, Indije i Australije u sklopu putovanja u Aziju koje počinje kasnije ove nedelje.
Te četiri nacije čine grupu poznatu kao Kvad koja je u velikoj meri usmerena na suprotstavljanje kineskom uticaju.
Dok vlada predsednika Tsai Ing-wena tvrdi da je Tajvan već defakto nezavisna država kojoj je potrebno šire međunarodno priznanje, Peking ga smatra delom svoje teritorije koju mora da kontroliše i silom ako je potrebno.
Tsai je istakao da ruska invazija ne bi trebalo da izazove sličnu krizu na Tajvanu u bliskoj budućnosti. Jedan od razloga za to je što rukovodstvo u Pekingu želi unutrašnju stabilnost pre kongresa - koji se održava dva puta u deceniji - ove godine i koji će verovatno dati Xiju treći mandat uprkos presedanima.
(Ažuriranno s više konteksta.)
© 2022 Bloomberg L.P.