Zašto je proizvodnja čipova postala nova trka u naoružanju

Neverovatno složen i važan posao proizvodnje poluprovodnika oduvek je bio bitka korporativnih giganata. Sada je to i trka među vladama. Ova ključna tehnološka dostignuća - takođe poznata kao integrisana kola ili, češće, jednostavno kao čipovi - mogu biti najsitniji, ali najzahtevniji proizvodi koji su ikada napravljeni.

Pošto ih je tako teško i skupo proizvesti, gotovo čitav svet se oslanja na samo nekoliko kompanija, a problematičnost takve zavisnosti postala je jasna tokom pandemije. Pristup čipovima je takođe postao geopolitičko oružje, a SAD su ograničile izvoz u Kinu kako bi smanjile rast ekonomskog rivala.

1. Zašto rat oko čipova

Silicijum je u srcu gotovo svakog otkrića bilo da se radi o oblasti veštačke inteligencije, dometa za električna vozila ili sistema za navođenje hipersoničnih projektila. Najveći deo tehnologije čipova potiče iz SAD. Kina je najveće tržište za elektronske komponente i ima sve veću želju da proizvodi više čipova koje sama koristi.

Zbog ovoga je industrija postala tako važna za Vašington koji pokušava da ograniči rast svog azijskog rivala i da se pozabavi, kako kaže, problemima nacionalne bezbednosti. Sa svoje strane, Peking je uložio milijarde u pokušaj da izgradi sopstvenu industriju čipova i smanji zavisnost od uvoza koji je sve više podložan ograničenjima od strane SAD. Isto tako, Evropa i SAD izdvajaju ogromne sume državnog novca da vrate fizičku proizvodnju čipova kući, smanjujući, kako kažu, opasno oslanjanje na nekoliko država u istočnoj Aziji.

2. Zašto su čipovi tako važni

Čipovi su ono što je potrebno za obradu i razumevanje mnoštva podataka koji su sada konkurencija nafti u ukupnoj privredi. Ove male naprave od silicijuma mogu da obavljaju niz najrazličitijih funkcija. Memorijski čipovi, koji čuvaju podatke, relativno su jednostavni i njima se trguje kao robom. Logički čipovi, koji pokreću programe i funkcionišu kao mozak uređaja, složeniji su i skuplji.

Bloomberg

Pristup komponentama kao što je H100 AI akcelerator koji je proizvela Nvidia Corp. postao je povezan kako sa nacionalnom bezbednošću, tako i sa bogatstvom gigantskih kompanija kao što su Alphabet Inc. Google i Microsoft Corp. Ovi tehnološki divovi se utrkuju u izgradnji ogromnih centara podataka da bi osvojile prevlast u tehnologiji budućnosti. Međutim, čak i svakodnevni uređaji se sve više oslanjaju na čipove. Svaki pritisak na dugme u automobilima punim gedžeta zahteva jednostavne čipove za prevođenje dodira u elektronske signale. A svim uređajima na baterije su potrebni čipovi za pretvaranje i regulisanje protoka električne energije.

3. Ko kontroliše snabdevanje

Proizvodnja čipova postaje sve nesigurniji i ekskluzivniji posao. Nove fabrike koštaju više od 20 milijardi dolara, potrebne su godine da se sagrade i moraju da rade bez prekida 24 sata dnevno da bi ostvarile profit. Visoka skalabilnost koja je potrebna smanjila je broj velikih kompanija u ovoj oblasti na samo tri — Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. (TSMC), južnokorejski Samsung Electronics Co. i Intel Corp. iz SAD.

TSMC i Samsung proizvode delove i omogućavaju proizvodnju kompanijama širom sveta. Svi, od Nvidije do Microsofta i Amazona, zavise od pristupa najboljim proizvodima, od kojih se većina nalazi na Tajvanu. Intel se nekada fokusirao na proizvodnju čipova za sopstvenu upotrebu, ali takođe sada pokušava da se takmiči sa TSMC-om i Samsungom. Niže u lancu ishrane postoji ogromna industrija koja proizvodi takozvane analogne čipove. Kompanije kao što su Texas Instruments Inc i STMicroelectronics NV su vodeći proizvođači komponenti koje u uređajima rade kao prekidači i adapteri. Ovo je oblast na koju cilja i Kina zbog toga što joj je odsečen pristup mnogim mašinama potrebnim za izradu najsavremenijih delova. Kako bi uvećala svoj tržišni udeo, ova azijska zemlja ulaže velike svote novca.

4. Šta se dešava u geopolitičkom nadmetanju

Uprkos ogromnoj potrošnji u Kini, proizvođači čipova u ovoj zemlji i dalje zavise od američke tehnologije, a njihov pristup tehnologiji proizvodnje čipova u inostranstvu se smanjuje.

SAD su 2023. uvele strožu kontrolu izvoza nekih čipova i opreme za proizvodnju kako bi sprečile Kinu da razvija sposobnosti koje Vašington smatra potencijalnom vojnom pretnjom, kao što su superkompjuteri i veštačka inteligencija. U oktobru su pravila dodatno pooštrena, a sporazumi prema kojima bi i Japan i Holandija trebalo da ih slede trebalo je da stupe na snagu 2024. godine.

Neki od kineskih tehnoloških giganata, uključujući Huawei Technologies Co, stavljeni su na takozvanu "listu entiteta" u SAD. Američki proizvođači čipova moraju da dobiju odobrenje vlade SAD za prodaju kompanijama sa ove crne liste, što je korak koji bi trebalo da ograniči sposobnost Kine da razvije vrhunske čipove i izgradi najsavremenije AI aplikacije.

Međutim, Huawei je ove godine najavio telefon Mate 60 Pro koji pokreće novi čip Kirin 9000s. Taj procesor je napravila kompanija Semiconductor Manufacturing International Corp. (sa sedištem u Šangaju) i ima takozvanu 7-nanomaterasku tehnologiju, napredniju nego što dozvoljavaju američka pravila.

Bloomberg

Američki političari su odlučili da treba da učine više od pukog zauzdavanja rasta Kine. Zakon o čipovima i nauci iz 2022. obezbediće investicije od oko 50 milijardi dolara za podršku američkoj proizvodnji poluprovodnika i podsticanje kvalifikovane radne snage koja je potrebna ovoj industriji. TSMC, Samsung i Intel, tri najveća proizvođača čipova, najavili su planove za nove fabrike u SAD.

Evropa se uključila u trku za smanjenje koncentracije proizvodnje u istočnoj Aziji. Zemlje Evropske unije složile su se u novembru o planu od 43 milijarde evra (46 milijardi dolara) za ubrzano pokretanje proizvodnje poluprovodnika. Cilj je da se proizvodnja u bloku udvostruči na 20 odsto globalnog tržišta do 2030. godine.

5. Kako se Tajvan uklapa u sve ovo

Ostrvska država se pojavila kao dominantni igrač u proizvodnji čipova delom zbog odluke vlade iz 1970-ih da promoviše elektronsku industriju. TSMC je gotovo sam stvorio proizvodni poslovni model - pravljenje čipova koje su dizajnirali drugi.

To je pristup (na engleskom poznat kao livnica - foundry) koji su korisnici čipova prihvatili jer su troškovi novih postrojenja naglo porasli. Veliki kupci kao što je Apple Inc. znatno su uvećali TSMC-jev kapacitet da postane vodeći igrač u industriji, a sada se bezmalo čitav svet oslanja na to.

Kompanija je pretekla Intel po prihodima 2022. Neku drugu kompaniju bi koštalo čitavo bogatstvo, i bilo bi joj potrebno mnogo vremena, kako bi stigla TMSC. Ipak, geopolitika je ovu trku učinila ozbiljnijom od puke jurnjave za novcem, a SAD su signalizirale da će nastaviti da pokušavaju da ograniče pristup Kini čipovima napravljenim u tajvanskim livnicama. Kina dugo tvrdi da polaže pravo na Tajvan, koji se nalazi na samo 160 km od njene obale. Peking je u više navrata pretio da će i silom sprečiti ostrvo da proglasi nezavisnost.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar