Ima li mesta za strane fakultete u Srbiji

Na malom akademskom tržištu Srbije, koje broji nešto manje od 250.000 studenata, uskoro bi mogli vrata da otvore strani fakulteti. Država poručuje da se na ovaj korak odlučila kako studenti iz Srbije ne bi išli u druge države na školovanje, a i da bi, kako kažu, uveli zdravu konkurencije u visoko obrazovanje.

Marko Atlagić, predsednik skupštinskog odbora za obrazovanje, rekao je da će u Srbiju doći oni fakulteti za koje vlada najveće interesovanje.

"To su tehnički fakulteti, ekonomija i medicinski fakulteti. Najviše će ih biti iz Italije, Austrije i Nemačke, jer u te države ide najviše naših akademaca da se školuju", rekao je Atlagić za Večernje novosti.

Bloomberg

Predsednica Skupštine Ana Brnabić bila je konkretnija. Ona je najavila da već tokom naredne godine Srbija imati potpisane prve ugovore sa univerzitetima u Italiji kao što su Luiss i Bocconi. Brnabićeva je navela da je imala dobre sastanke sa predstavnicima Luiss University i da je cilj da Srbija postane obrazovni centar Balkana, gde bi se školovao veliki broj studenta iz regiona.

Na crtu državi stali su srpski državni i privatni univerziteti, ali i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). Ovaj intelektualni trojac smatra da će dolazak stranih univerziteta urušiti već klimavo visoko obrazovanje u Srbiji i da će domaći fakulteti biti diskriminisani.

Srbija strancima nije atraktivna za studiranje 

Ana Marija Koppert, direktorka centra za školovanje u inostranstvu Ino Edukacija, kaže da što se tiče dolaska stranih fakulteta, kvalitet nastave, na koji je sugerisala domaća akademska zajednica, predstavlja najmanji problem.

"Svi testovi bi se pregledali u Italiji, ako govorimo o Luissu i Bocconiju, bilo bi po njihovim standardima. A to isto važi i za univerzitete iz drugih država. Daleko veći problem je to što Srbija nije za strance tako atraktivna destinacija za studiranje, pa teško da bi strani studenti popunili te kvote za upis. U Beogradu je skup život, veliko je zagađenje, Srbija nije članica Evrospke unije ni NATO-a. Konkretno, na Luissu školarina iznosi oko 14.000 evra. Ko ima taj novac da uloži u obrazovanje svog deteta, poslaće ga u Italiju", kaže Koppert za Bloomberg Adriju.

Univerzitet u Beogradu

Koppert kaže, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, da je odlazak mladih na studije u inostranstvo uvek motivisan nizom razloga, a ne samo kvalitetom obrazovanja.

"Neki odlaze jer žele da iskuse život u drugoj zemlji, neki jer žele da se odvoje od roditelja. Neki pak žele da studiraju na engleskom, neki jer određeni studijski programi u Srbiji ne postoje. Nikad nije u pitanju samo jedan razlog", ističe ona.

Kada se uzmu u obzir svi ti faktori, teško da strani fakulteti, smatra ona, u Srbiji mogu da značajno da ugroze rad državnih i privatnih univerziteta, pogotovo što naši državljani koji bi studirali na stranim programima u Srbiji ne bi dobijali diplomu koja bi, po sadašnjim zakonima, mogla da se legalizuje u Naric centru u Srbiji.

Brojevi kažu da nema studenata ni za srpske fakultete

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), na svima stepenima studija u Srbiji upisano je 249.626 studenata, i to na državnim 208.153 akademca, a na privatnim 41.473.

Činjenica je i da je su studenti iz Srbije sve manje zainteresovani za studiranje na državnom univerzitetu. U proteklih osam godina, prema podacima RZS, broj studenta na državnim fakultetima se smanjio za 5.000, a na privatnim porastao za više od 3.000. 

 

 

Broj nepopunjenih budžetskih mesta u Srbiji svaki godine sve je veći, a samofinansirajuća mesta od kojih fakulteti žive retko budu popunjena, osim na najpopularnijim fakultetima.

Ove akademske godine, nakon završetka drugog upisnog roka, na 25 fakulteta Univerziteta u Beogradu ostalo je ukupno 3.238 slobodnih mesta. Samo šest visokoškolskih ustanova uspešno je popunilo sva predviđena mesta.

Istovremeno, svake godine nekoliko hiljada studenata iz Srbije odluči da svoje akademsko obrazovanje nastavi u Evropi, jer je školarina ista ili niža nego u Srbiji, a negde je studiranje čak i potpuno besplatno.

Za osam godina 10.000 manje studenata na BU

Brojevi pokazuju i da se ukupan broj studenata u Srbiji u poslednjih sedam godina smanjio za više od 6.000 i ukazuju da mladi, očigledno, ne prepoznaju da visokoškolsko obrazovanje dovodi do bržeg zapošljavanja i kvalitetnijih uslova rada.

Posebno je primetan pad broja upisanih studenata na Univerzitetu u Beogradu, u odnosu na druge univerzitete u Srbiji, gde je u školskoj 2023/24. bilo 90.152 studenta, a 2017/18. godine ih je bilo 100.271 - što je pad za više od deset hiljada, pokazuju podaci RZS.

Depositphotos

 

 

Primećen je i konstantan pad broja diplomiranih studenata na svim fakultetima. Na primer, 2018. diplomirao je 45.221 student, a 2022. godine 36.951. Blagi skok se desio 2023, gde ih je bilo 38.132.

Nema sumnje, veliki uticaj jeste i pitanje nataliteta, jer se broj živorođene dece smanjuje protokom godina.

Nedostatak lokalne populacije nije problem samo Srbije, već cele Evrope.

Strane fakultete imaju sve zemlje u okruženju

No, i sa tim problemima u zemljama u regionu i okruženju postoje strani univerziteti. U Solunu American College Thessaloniki, u Blagojevgradu u Bugarskoj American University, u Dubrovniku, Zagrebu i Prištini Rochester University of Technology, a u Albaniji prestižni College of Europe. Što samo znači da bi Srbija za studente morala da se bori sa zemljama iz okruženja. 

Nije, iako se nekima čini, ni Srbija izuzetak. U Srbiji radi, doduše sa skromnim brojem studenta, Del Lusso Akademija, SAE Institut, Cotrugli Business School, York City College.

 

Šta znamo o Luiss univerzitetu iz Rima

Svrstan je među najbolje rangirane privatne univerzitete u Italiji. Nalazi se u TOP 100 fakulteta na svetu prema QS World University rankings i Financial Times listama. Od 2017. godine se nalazi i na čuvenoj Šangajskoj listi. Za osnovne studije u Italiji potrebno je izdvojiti 11.300 evra godišnje, za smeštaj od 6.000 do 8.000 evra godišnje , u zavisnosti od doma, za hranu u kantini od šest do osam evra dnevno, a knjige su uglavnom elektronske i obezbeđuju ih profesori (dodatni udžbenici su 300-500 evra).

Šta znamo o Bocconiju iz Milana

Univerzit Bocconi je u krugu najtraženijih za studiranje u oblasti ekonomije, menadžmenta i finansija, osnovan 1902. godine. U velikoj meri se finansira iz državnih fondova i fondova regiona Lombardije. Zbog te činjenice je u mogućnosti da ponudi vrlo velikodušne stipendije za gotovo polovinu svojih najboljih studenata. QS World University rankings uvrstio ih je među deset najboljih institucija u Evropi u ovim oblastima, dok Financial Times njihove master diplome iz finansija i menadžmenta svrstava među deset najboljih u svetu. Pun iznos školarine za osnovne studije za godinu dana iznosi 11.000 evra.

Domovi se u Milanu teško dobijaju, a cene smeštaja kreću se od 400  do 700 evra, u zavisnosti od dela grada. Za ceo stan cene idu od 800 evra, pa na više. Menze u Milanu, prema rečima srpskih studenata, nemaju baš velik izbor hrane, pa studenti uglavnom kuvaju sami i mesečni troškovi za hranu su im oko 200 evra.    

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar