Mnogo je vesti koje su nam privukle pažnju u prethodnih sedam dana, ali kao i uvek biramo one najznačajnije koje ćemo vam predstaviti. Pratili smo efekte povratka Donalda Trumpa u Belu kuću - po svet i Srbiju, kao i tržište bitcoina i nekretnina, zatim kapitalne projekte u Srbiji, tehnologiju s naglaskom na AI i drugo.
Sredinom ove sedmice poslovni svet Srbije i regiona potresla je i vest o smrti biznismena i filantropa Miodraga Kostića, koji je iza sebe ostavio čitavu imperiju i Palatu nauke u nasleđe srpskom narodu, kao mesto koje spaja radoznalost i strast za znanjem. Tim povodom, Bloomberg Adria je napravila seriju tekstova o poslovanju MK Groupa i Kostićevom uticaju na domaću i regionalnu privredu, tokom profesionalne karijere duge 40 godina. Samo dan pre Kostićeve smrti, bavili smo se Gorenjskom bankom iz Kranja, koja je u vlasništvu njegove grupacije, a koja je krajem prošle sedmice kupila 1.011.812 akcija društva Addiko Bank AG. Podsetimo, Agri Europe je preneo kapitalni ulog u Addiku na nivo svojih podružnica, to jest Gorenjske banke i AIK Banke (udeo je samo preraspodeljen unutar bankarske grupe).
Kada je reč o nekretninama i turizmu, oblastima kojima se sa posebnom pažnjom bavio i Kostićev MK Group, istraživali smo dve nove tendencije na tržištu, aktuelne cene kvadrata, te najlepše destinacije za kraći odmor.
Portal Bloomberg Adrije pažnju je posvetio jednoj vrlo zanimljivoj temi, a to su mikrostanovi. U Beogradu smo pronašli stan na prodaju od svega 10 kvadrata, što nas je navelo da se zapitamo pretvara li se srpska prestonica u Pariz, Njujork ili Tokio zbog takvih ponuda. Drugi trend je projekat "Investiram na kvadrat", trenutno u fazi testiranja, koji podrazumeva izgradnju višespratnice u Beogradu od novca malih, pojedinačnih ulagača koji će moći da ulože u jedan ili više kvadrata od ukupno 1.880, koliko je predviđeno da se podigne.
Takođe smo pisali o najskupljem kvadratu u Srbiji, tačnije u Beogradu, nakon što je Republički geodetski zavod izneo podatke za prvo polugodište 2024. godine, prema kojima osetno opada kupovina novosagrađenih stanova u centralnim beogradskim opštinama, ali se cene i dalje visoko drže.
Među aktuelnim dešavanjima koja potresaju ne samo Srbiju već celu Evropu, jeste očekivani uticaj novoizabranog američkog predsednika Donalda Trumpa, ali i prelivanje problema iz Nemačke. Dok Trumpov povratak u Belu kuću izaziva zabrinutost i među klimatskim pregovaračima, usred događaja COP29, koji se održava od 11. do 22. novembra u Azerbejdžanu, raspad nemačke vlade postaje novi problem Starog kontinenta. S obzirom na to da se ekonomski i politički uslovi odražavaju i na berze, sasvim prirodno se nameće pitanje na koje se industrije trenutno vredi kladiti. Obratite pažnju i na reči analitičara Lojze Kozole iz Ilirike: "Svetska industrija je snažno povezana, što znači da uvođenje novih carina može da izazove poremećaje (svuda)".
Osim toga, vesti iz Nemačke su posebno važne za Srbiju, budući da nam je ta zemlja najveći spoljnotrgovinski partner. Nemačka je ove godine u Srbiji uložila 60 miliona evra, što je dvostruko manje nego 2023, ali isto tako - aktuelna politička kriza može da bude nova šansa za Srbiju zbog bescarinskog sporazuma sa Kinom, smatra Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Posle Trumpove pobede na izborima u SAD, i kripto-tržište je u centru zbivanja. Prošlu nedelju smo zatvorili temom o najzanimljivijim mim-koinima u 2024. godini, a ovu sedmicu smo započeli vešću da je bitcoin - u tom momentu - dostigao novi rekord. Inače, poznato je da se novoizabrani američki predsednik zalaže za razvoj kripto-industrije u SAD, tako da možemo očekivati nove rekorde i slavlja na tržištu, koje je u jednom periodu stagniralo, pa i padalo.
Cena bitcoina je u utorak stigla na korak od 90.000 dolara, a u četvrtak je premašen prag od 93.000 dolara. Ovaj skok došao je na krilima očekivanja daljeg smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi, ali nikako ne treba zanemariti Trumpov uticaj. Naime, novi predsednik SAD je najavio propise koji će pogurati razvoj kripto-industrije u zemlji, a investitori se klade da će bitcoin premašiti 100.000 dolara do kraja godine. Više o tome saznajte na LINKU.
Možda je baš sada momenat i za ulaganje u kripto. Bloomberg Adria je istražila gde je sve moguće i po kojim uslovima uložiti 10.000 evra.
Naravno, pomno smo pratili i domaću privredu, premda tu nije bilo naročitih odstupanja od projekcija. Posle septembarskih 4,2 odsto, godišnja inflacija u Srbiji u oktobru je ubrzala na 4,5 odsto, a NBS je u sredu tim povodom, na konferenciji za novinare, istakla glavne pokretače cena, kao i projekcije za budućnost. Ono što, međutim, ostaje gorući problem Srbije jeste radna snaga. Prema istraživanju Instituta za razvoj i inovacije, Srbiji će u narednoj deceniji nedostajati čak 100.000 radnika.
Možda se ta slika promeni do izložbe Expo 2027, možda posle, ali nema sumnje da će taj projekat prodrmati privredu i tržište rada uzduž i popreko. O tome svedoči i podatak da je, u sklopu kapitalnih projekata Srbije, baš u Expo uloženo najviše novčanih sredstava. Inače, poreski obveznici prvi put u Srbiji mogu da prate realizaciju tih projekata, a prema spisku, budžetirano je 313,6 milijardi dinara za ukupno 56 projekata u 2025.
Prateći inovacije i razvoj različitih sektora, o kojima se možda govori manje ili nedovoljno, dotakli smo se i tehnologije četvrte industrijske revolucije koja nalazi širu primenu u transportu i logistici. Domaći predstavnici tog sektora imaju posebno visoka očekivanja od veštačke inteligencije (AI), naročito posle promena koje je špediterima nametnula pandemija. Oni su, verovatno, i među retkima radili ovog ponedeljka, na Dan primirja, ali nisu bili usamljeni.
Bloomberg Adria je istraživala kako prvi privatni vatrogasci u Srbiji vide razvoj sektora, a zanimao nas je i razvoj tržišta cveća u Srbiji. Zanimljivo je da tržište cveća u zemlji ima promet od oko 37 miliona evra. Ipak, kakav je njegov dalji potencijal? O tome više čitajte na LINKU.
Za kraj smo ostavili one, mnogima najslađe, teme, a to su putovanja. Uoči praznika 11. novembra, kroz tekst o pet destinacija za produženi vikend, udaljenih svega sat vremena od Beograda, upoznali smo vas sa delom prirodnih lepota Srbije i sa mestima koja postaju pravi turistički biser na domaćoj mapi. Osim toga, u ovom tekstu smo vam otkrili zašto da izbegavate švajcarske aerodrome, te Milano i Ljubljanu - korisne informacije za sve koji često putuju Evropom.
Oni koji pak odluče da privremeno napuste Stari kontinent, mnogo toga zanimljivog mogu pročitati u reportaži iz Mumbaja, sedmog najvećeg grada na svetu. Prema rečima novinara Bloomberg Adrije Mihaela Šmirmaula, Mumbaj je jedan od najizazovnijih gradova u kojima je bio, pa je želeo da predoči čitaocima kako najbolje da se snađu u njemu.