Robot iz Niša kosi, prska i frezira srpske voćnjake

Robot iz Niša pomaže voćarima, vinogradarima i malim i srednjim gazdinstvima da obrađuju svoje posede. On bi trebalo da nadomesti nedostatak kvalifikovane radne snage, smanji troškove proizvodnje i učini je održivom, ali i da pomogne poljoprivrednicima da dugoročno planiraju troškove.

AgAR – Universal AGriculture Autonomous Robot, razvili su inženjeri iz kompanije Coming Computer Engineering zajedno sa stručnjacima sa Mašinskog fakulteta iz Niša. Ovaj robot napravljen je da pomogne u obavljanju svakodnevnih poslova kao što su: oranje, košenje, mulčanje, prskanje, podrivanje, freziranje...

Marko Tamburić, menadžer razvoja u Coming Computer Engineeringu, kaže za Bloomberg Adriju da su svesni činjenice da se ceo svet suočava sa sve većim zahtevima za proizvodnjom hrane, dok se u isto vreme beleži veliki nedostatak radne snage, kao i da postoji ogroman potencijal za plasman proizvoda koji bi pomogli povećanju produktivnosti poljoprivredne proizvodnje. Tako su došli na ideju da počnu da razvijaju univerzalne autonomne robotske platforme.

Foto: Coming Computer Engineering

 

Cena osnovnog modela 50.000 evra

Za kontrolu AgAR-a razvijena je Android aplikacija i njime se upravlja pomoću džojstika. On se samostalno kreće po unapred definisanoj putanji pomoću GPS-a i senzora. Kako objašnjava Tamburić u toku je i razvoj kompletno autonomnog kretanja, gde AgAR sam pronalazi optimalnu putanju i zaobilazi prepreke. Robot je prilagođen različitim uslovima rada i poljoprivrednim kulturama. Točkovi mogu da se repozicioniraju, što mu omogućava da savlada teške i strme terene.

"AgAR je potpuno električan i ima veliku autonomiju rada, sa jednom baterijom može da radi od osam do 12 sati, u zavisnosti od aktivnosti koju obavlja i zahtevnosti terena. Brza i jednostavna zamena baterija omogućava rad u više smena, a tehnologija koju koristi prilikom kretanja omogućava mu nesmetan rad u svim vremenskim uslovima", kaže Tamburić i dodaje da je interesovanje za AgAR veliko. Još uvek nijedan primerak nije prodat, a trenutno su u fazi demonstracije robota na terenu.

 

Cena osnovnog paketa robota je 50.000 evra, dok cena paketa koji uključuje dodatni set baterija i sklop za nošenje poljoprivrednih mašina iznosi 70.000 evra.

Oni koji se bave poljoprivredom u Srbiji sve više prepoznaju prednosti koje nudi upotreba veštačke inteligencije i robotike u poljoprivredi, međutim mnogima nedostaje novac za tako nešto.

"Stalni izazov predstavlja limitirana dostupnost izvora finansiranja na ovim prostorima, što bi omogućilo da se proizvod lakše komercijalizuje, kao i realizuju neke ideje o razvoju novih funkcionalnosti i namena. Nadamo se da ćemo se naći na listi subvencionisane poljoprivredne opreme Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, čime bi poljoprivredna gazdinstva bila podstaknuta da ulože u inovacije u proizvodnji", kaže Tamburić.

Foto: Coming Computer Engineering

 

Aplikacija koja prati useve

Inovacije u poljoprivrednoj mehanizaciji razvijaju se više nego ikada. Odavno smo svedoci da manuelni rad ne može da doprinese sve većoj potražnji za hranom i proizvodima u svetu. Kao i u ostalim delatnostima, veštačka inteligencija i robotika ušle su i u oblast poljoprivrede. Ujedinjene nacije predviđaju da će do 2030. godine na planeti Zemlji biti 8,5 milijardi ljudi, a do 2050. čak 10. Međutim, obradivog zemljišta neće biti više nego što ga sada ima, zato je poljoprivrednicima potrebna svaka vrsta pomoći.

Zato je sve više izuma koji olakšavaju posao poljoprivrednicima. Tako srpski poljoprivrednici pomoću aplikacije AgroSens, Instituta Biosens iz Novog Sada, mogu u svakom trenutku da prate svoje parcele pomoću satelitskih snimaka. Aplikacija prikazuje precizna meteorološka merenja, ima i mogućnost vođenje dnevnika polja, skeniranje parcele dronom, može da daje preporuke za pametno đubrenje i još mnogo toga.

Depositphotos

 

Ovaj institut panentirao je i Postupak za ranu predikciju prinosa pšenice baziran na veštačkoj inteligenciji. Pronalazak se bazira na digitalizaciji i ubrzavanju postojeće tradicionalne metode poljoprivrednika za procenu prinosa pšenice putem algoritama veštačke inteligencije, navodi se na njihovom sajtu.

Ovaj pronalazak obuhvata i bazu za procenu prinosa koja ne zavisi od vremenskih uslova, vrste zemljišta i pšeničnih kultura. On predlaže i postupak koji uključuje: detekciju klasova pšenice, njihovo automatsko prebrojavanje, kao i formiranje baze podataka za predikciju prinosa na nov način. Automatsko prebrojavanje klasova se bazira na algoritmima digitalne obrade slike.

Još jedan u nizu izuma ovog instituta je i Plant-O-Metar, uređaj koji omogućava procenu stanja i zdravlja biljaka. Ovaj uređaj podatke prikuplja u realnom vremenu uz pomoć optičkih senzora, i njegovi indeksi mogu da ukažu na pojavu suše, toplote, loše ishrane... Podatke koje prikupi pomoću blututa šalje na mobilni telefon, koji proračunava indekse i pokazuje u kakvom je stanja biljka. 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar