Koliko srpske akademce košta studiranje u Sloveniji?

Imati studenta u kući postao je veliki udar na kućni budžet. Cena smeštaja, školarina i svi ostali troškovi koje jedan roditelj treba da plati studentu i te kako su porasli u proteklih nekoliko godina. Studiranje u inostranstvu takođe je preskupo za mnoge, ali u jednoj zemlji našeg regiona studiranje i dalje donosi brojne povoljnosti.

U pitanju je Slovenija, u kojoj je studiranje za srpske državljane besplatno. Istraživali smo kako izgleda biti akademac u Ljubljani i koliki su troškovi života.

Prema podacima Univerziteta u Ljubljani, u glavnom gradu Slovenije svake godine studira oko 40.000 studenata. Zahvaljujući bilateralnim sporazumima koje je Slovenija potpisala sa svim zemljama Adria regiona (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija), studenti iz ovih zemalja mogu da studiraju besplatno na državnim univerzitetima.

Za upis na studije nije potrebno da se polaže prijemni ispit, već se studenti rangiraju na osnovu uspeha tokom prethodnog školovanja. Prijave za upis kreću od marta i traju do avgusta, a papirologiju za upis kandidati mogu da pripreme sami, ili preko neke od agencija koje se time bave, a u našoj zemlji ih ima nekoliko.

Među budućim studentima najveća zainteresovanost vlada za: ekonomiju, IT studije, međunarodne odnose i psihologiju, a popularni su i grafički dizajn i multimedije, navode iz agencije Study Abroad Today, koja pomaže oko upisa zainteresovanih kandidata.

"Zainteresovanost za studije je izuzetno velika. Svakog dana imamo upite i želje, što roditelja, što same dece da studiraju na slovenačkim univerzitetima. Međutim, ovi univerziteti su izuzetno postali selektivni kako je potražnja dece sa Balkana rasla. Slovenački univerziteti su pooštrili kriterijume, pa ukoliko za neke programe nemate minimalan prosek od 4.8 ili 8.0 za master studije, nećete proći", objašnjavaju.

Studenti iz Srbije takođe moraju da apliciraju za studentsku vizu i da dobiju boravišnu dozvolu. Ova dozvola može biti privremena ukoliko student boravi na nekom od univerziteta manje od godinu ili stalna ukoliko će student biti tu duže od 12 meseci.

Da je studentski život u Sloveniji lakši u odnosu na onaj u Srbiji, potvrđuje Aleksandra koja je rođena u Srbiji, a osnovne i master studije psihologije završila je na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, a zatim se tamo i zaposlila. Kaže da je veoma zadovoljna životom u Sloveniji, ali da joj je na početku jedan od izazova bilo nedovoljno poznavanje jezika. Međutim, uprkos početnim poteškoćama, uspela je da savlada jezik i uspešno završi studije u roku.

Jednokrevetna soba košta do 350 evra

Kako kaže, najveći izazov stranih studenata je naći smeštaj jer oni tek u septembru saznaju da li su primljeni na fakultete u Sloveniji, a onda imaju malo vremena za potragu.

"Imala sam sreću da sam deo studija provela u studentskom domu, gde su cene soba bile malo niže. Retki su državni domovi koji primaju strane studente, a ima i par privatnih, ali sam čula da je do njih teško doći zbog broja prijavljenih", navodi Aleksandra.

Depositphotos

 

Cene smeštaja u studentskim domovima u Sloveniji kreću se od 50 do 150 evra mesečno. U Beogradu se cena budžetskog smeštaja u domu kreće od 1.300 dinara (11 evra) do 3.190 dinara (27 evra) , dok je ekonomska cena između 8.000 (70 evra) i 13.000 dinara (110 evra) u zavisnosti od doma i sobe u kojoj student boravi.

Kada je u pitanju iznajmljivanje stanova, Slovenci uglavnom objavljuju oglase za pojedinačne sobe ili čak krevete u dvokrevetnim ili trokrevetnim sobama, retko ko izdaje ceo stan jednom studentu.

"Cene stanova su se menjale od početka mojih studija. Na samom početku sam delila sobu sa cimerkom i plaćale smo je po 200 evra sa troškovima, a u stanu je živela još jedna devojka u odvojenoj sobi. Sada su cene mnogo veće. Na primer, za jednokrevetnu sobu sada studenti izdvajaju i do 350 evra sa troškovima, dok su garsonjere od 500 evra pa na više", kaže Aleksandra.

I u Srbiji je za studente smeštaj jedna od najskupljih stavki. U Beogradu cene stanova variraju u zavisnosti od kvadrature i lokacije, ali teško je naći garsonjeru koja se izdaje ispod 300 evra. Pa tako student iz unutrašnjosti za stan i hranu moraju da izdvoje minimum 700 evra mesečno.

 

 

Aleksandra navodi da studenti u Ljubljani imaju dosta popusta i benefita za različite stvari, kao što je, na primer, popust od 50 odsto za kupovinu mesečne karte za gradski prevoz, zatim popust za pozorišta, muzeje, a često se organizuju i događaji koji su namenjeni samo studentima. To su obično festivali, sajmovi obrazovanja, takmičenja fakulteta…

Procena je da za troškove života jednog studenta, koji ne uključuju troškove smeštaja, treba izdvojiti oko 400 evra.

Cena prosečne satnice za rad 7,13 evra

Cena mesečne karte za prevoz za studente u Ljubljani je 20 evra, dok je cena karte za jednu osobu 1,3 evra i ona važi 90 minuta. Poređenja radi, cena mesečne karte za studente u Beogradu je niža i košta 1.000 dinara, dok je karta za jednu vožnju 50 dinara.

"Što se tiče hrane, retko koji fakultet i dom ima klasičnu menzu, ali zato mnogi restorani i brze hrane nude studentske obroke koji su subvencionisani od strane države. Svaki student dobije dvadesetak bonova za obroke mesečno i mogu ih koristiti u tim lokalima, uz glavno jelo dobiju često i supu, salatu, voće, a pored iskorišćenog bona doplate određenu sumu, koja je obično do pet evra, za punu cenu obroka", objašnjava Aleksandra.

U Sloveniji dosta studenata, kako domaćih, tako i stranih, koristi priliku da zaradi tokom studija. Postoji više studentskih servisa koji nude studentske poslove. Akademci se obično sa poslodavcima dogovaraju kada i koliko će sati raditi.

Depositphotos

 

Kako je pisala Bloomberg Adria Slovenija, stopa nezaposlenosti mladih u toj zemlji je, prema podacima Sursa, za 4,6 procentnih poena niža od proseka EU i ona se nalazi na petom mestu po stopi najniže nezaposlenosti mladih. Prema podacima e-Student servisa, prosečna satnica koju poslodavci nude studentima na tržištu rada je oko 7,13 evra neto po satu, odnosno oko 835 dinara. U uglednim kompanijama ovaj iznos može ići i do 25 evra po satu.

Takođe, u Sloveniji je uredbom koju je donelo Ministarstvo rada predviđeno da bruto satnica za privremeni i povremeni rad za učenike i studente u Sloveniji ne sme da bude niža od 7,21 evro.

U Srbiji je prosečna dnevnica za mlade oko 3.000 dinara, što znači da po satu zarađuju oko 375 dinara.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar