Nemaju bazene ni trening centar, a treći put zaredom zlatni na Olimpijadi

Vaterpolo reprezentacija Srbije, sinonim za pobede i medalje, i za ove Olimpijske igre spremala se gde je stigla – u Kragujevcu, Novom Sadu, Šapcu, Kranju i Podgorici. Iako se od 2000. godine sa Olimpijade nisu vratili bez medalje, hronično imaju problem s mestom gde će trenirati i čekaju da dobiju svoju kuću već osam godina.

Čini se da na jedan rešen problem dolaze dva. Slike dotrajale instalacije, rasvete koja treba da se menja i ispucalih pločica sa bazena, igledaju koliko nestvarno, toliko i poražavajuće kad se zna da je reprezentacija Srbije trostruki uzastopni olimpijski šampion. 

I ne samo to, vaterpolo reprezentacija Srbije, osvajanjem zlatne medelje u Parizu dostigla je istorijski uspeh mađarske reperezentacije. Podsetimo, Mađari su se sa zlatom vratili sa Olimpijskih igara u Sidneju 2000, Atini 2004. i Tokiju 2008.

No, u Srbiji vaterpolo nema status nacionalnog sporta kao u Mađarskoj. Samo u Budimpešti, kažu, ima više bazena nego u celoj Srbiji. A i tamo gde ih ima nisu nužno i u funkciji. 

Ukratko, zemlja vaterpola je decenijama bez osnovnih uslova za vaterpolo, a vaterpolisti se šetaju od bazena do bazena.

Beta/AP Photo/Luca Bruno

VK Partizan vodi bitku za život

Bazen Banjica u Beogradu, onaj na kome su stasavali najveći igrači, godinama čeka na detaljnu rekonstrukciju. Tokom prošle godine od jula, zbog kvara sa filterima, bazen na Banjici nije radio, pa igrači vaterpolo kluba Partizan nisu imali gde da treniraju. Trenutno je u funkciji, ali je budućnost ovog trofejnog kluba pod znakom pitanja, jer je Partizan u jednom trenutku otpustio velik broj dece, kojima nije mogao da obezbedi uslove za trening. Vaterpolo velikan Partizan, nastavlja da vodi bitku za život.

Nije na odmet još jednom podsetiti da su u selekciji aktuelnog osvajača olimpijskog zlata šestorica igrača koja su prošla u jednoj fazi svoje karijere vaterpolo školu Partizana i igrali za taj klub.

Beta/AP Photo/Luca Bruno

Šapić: Beograd je u deficitu s bazenima

Prošle godine otvaranje novih bazena, najavljivao je Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda i legendarni vaterpolista.

"Beograd je u odnosu na gradove svojih gabarita u okruženju i Evropi u takvom deficitu s bazenim da je to neverovatno. Apsurdno zvuči, jer u vaterpolu, imamo rezultate kakve imamo. Namera nam je da napravimo, da rekonstruišemo, proširimo kapacitete i na 11. aprilu, koji pokriva Surčin, Novi Beograd, mogu da kažem i Čukaricu, zbog mosta na Adi i Zemun. Da radimo bazen u Borči, da radimo bazen u Mladenovcu, da radimo bazen u Grockoj, da radimo bazen u Barajevu, skoro u svim tim prigradskim opštinama. Da i one dobiju svoje bazene, neke otvorene, neke zatvorene. A i tamo gde budu bili otvoreni imaće mogućnosti postavljanja balona", rekao je Šapić u novembru 2023.

Nažalost, gradonačelnikove ideje čekaju neka druga vremena.

I nisu usamljene.

Nacionalni vaterpolo centar nikako da izroni

Posle završetka Evropskog prvenstva u vaterpolu 2016. godine Vrnjačka Banja dobila je bazene iz Beogradske arene s grandioznom idejom da se u Banji izgradi Nacionalni vaterpolo trening centar na 12.000 kvadratnih metara.

Vanja Udovičić, tadašnji ministar sporta, položio je iste godine i kamen temeljac za novu kuću vaterpola. Radovali su se i Vrnjačni.

Planirano je da u Vrnjačkoj banji sve reprezentativne selekcije imaju okupljanja, treninge i da se u različitim terminima pripremaju za najveća takmičenja. I ne samo to. Planirano je i da se pored dva bazena za vaterpoliste Srbije, sagradi još jedan, manji bazen, koji bi se koristio za obuku u plivanju dece.

Nacionalna kuća vaterpola, kako su tada najavljivali, gradi se na korist ne samo vaterpolo reprezentacije Srbije, već i inostranih sportista, rekreativaca i školskog sporta.

Ni ova ideja nije odmakla dalje od kamena temeljca. A i on je zapušten i obrastao u korov.

Čak ni ekonomska studija koja je pokazala da će se po otvaranju ove kuće šampiona broj noćenja u Vrnjačkoj banji povećati za oko 20.000 godišnje nije uspela da motiviše nadležne da ovaj projekat privedu nameni.

Vaterpolo pomoću štapa i kanapa

Vatrpolo klubovi u Srbiji godinama se dovijaju kako da omoguće svojim polaznicima da redovno treniraju i ponude im elementarne uslove, pre svega treninge u zatvorenom i toplu vodu.

Petar Marković, trenirao je 12 godina vaterpolo u Crvenoj zvezdi, a prošle godine otišao je u Ameriku da nastavi školovanje i vaterpolo karijeru.

 

Marković za Bloomberg Adriju kaže da u Srbija ima samo jedan bazen koji je na vrhunskom nivou, a to je bazen Vaterpolo kluba Radnički u Kragujevcu.

"Baš sam sa prijateljima pre nekoliko dana komentarisao kako nemamo bazene i košarkaške terene, ali osvajamo medalje", kaže Marković.

Od prošlog leta, Petar je u Americi.

"Vaterpolo nije tamo glavni nacionlni sport, čak nije ni među nekim mnogo popularnim sportovima, ali su uslovi za bavljenje ovim sportom odlični. Svaki koledž ima svoje bazene, a svaki igrač u bilo koje vreme može i sam da trenira na bazenu ili u teretani. Samo kada ide samostalno na bezen, na bazenu mora da bude i trener. To su uslovi o kojima jedan igrač u Srbiji može samo da mašta“, ističe Petar.  

Da takav pristup daje rezultate pokazao je upravo ovogodišnji Olimpijski turnir na kojem je reprezentacija SAD predvođena srpskim trenerom Dejanom Udovičićem osvojila bronzanu medalju i napravila najbolju moguću uveritu za sledeće Olimpijske igre u Los Anđelesu za četiri godine.

Bazeni rak-rana srpskog vaterpola

Početkom prošle godine stavljen je katanac na bazen u Subotici, a bazen u Šapcu nije radio duže od jedne decenije. Pre osam godina urađena je rekonstrukcija, pa je grad na Savi postao jedno od najpoželjnijih mesta za mlade generacije.

Na otvorenom bazenu Tašmajdan, nakon rekonstrukcije 2019. godine više ne mogu da se odigravaju utakmice, jer nije urađen po standardima. Dubina je smanjena sa 4,8 metara na dva metra, pa da bi u njemu mogla ponovo da zaigra reprezentacija moraće i ponovo da se uredi.

Beta/AP Photo/Luca Bruno

Da bi bilo rezultata, kažu upućeni, na reprezentativnom planu, klubovi moraju da imaju osnovne uslove, a bazeni redovno da se održavaju. Jer, ako se renoviraju i u njih naknadno ne ulaže, nikakav efekat se ne postiže.

Srpski vaterpolisti osvajanjem pokazali su da je srpski vaterpolo i dalje u životu, ali se postavlja pitanje dokle će tako biti.

 

 

 

 

  

 

    

 

 

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar