U rukama i zanat i plata - država podstiče učenike za dualno obrazovanje

Učenici koji se opredele za neko od 28 deficitarnih zanimanja po dualnom modelu obrazovanja, mogu da računaju na dodatnih 5.000 dinara mesečno od države. Novac će dobijati devet meseci tokom godine, tokom celog školovanja. Država će uplaćivati novac učenicima preko namenskog računa koji će im biti otvoren u Poštanskoj štedionici.

Na ovogodišnjem spisku deficitarnih zanimanja, našlo se i pet novih. To su pekari, mesari, zavarivači, obućari, poslastičari.

To i ne čudi kada se zna da se, recimo, na smer za mesare upiše svega 200 đaka godišnje, što je nedovoljno da bi se pokrila domaća proizvodnja. Budućih obućara prošle godine nije ni bilo, kao što se ni na smer galanterista kože u Beogradu prošle godine nije upisao nijedan kandidat.

Novac u ulozi motivatora? 

Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje, očekuje da će ova mera povećati motivaciju kod mladih da se upisuju na trogodišnje profile.

"Analizom upisa prethodnih godina utvrđeno je da se učenici ređe opredeljuju za trogodišnja zanimanja, iako su često na tržištu rada ne samo veoma tražena već i odlično plaćena. Uz ovaj dodatni vid finansijske podrške, očekujem da će se učenici u većem broju opredeljivati za trogodišnje profile, jer će im tokom celog školovanja, pored zakonom propisane naknade za učenje kroz rad, biti isplaćivano još 5.000 dinara mesečno. Odnosno učenici koji se opredele za školovanje po dualnom modelu, a za neko od deficitarnih zanimanja zarađivaće više od drugih učenika koji su u dualnom sistemu obrazovanja", objašnjava Grujić za Bloomberg Adriju.

Privatna arhiva

 

Kako kaže, podizanjem interesovanja učenika za ove, kao i druge obrazovne profile država omogućava školama da upišu više učenika u dualnom obrazovanju, a privredi da da šansu da od većeg broja učenika obezbedi održivost i inovativnost svog poslovanja.

"Podršku od države dobiće i poslodavci u vidu subvencionisanja dela naknade za učenje kroz rad koji poslodavci plaćaju učenicima upisanim na deficitarne dualne obrazovne profile i koja će iznositi 50 odsto u skladu sa zakonom. Ova mera podržaće mala i mikro preduzeća koja ne mogu finansijski da izdvoje sredstva", ističe ona.

Prema podacima Kancelarije za dualno obrazovanje, sistem ovog tipa obrazovanja obuhvata 15.894 učenika (i aktivnih i onih koji su završili), 95 kompanija i 73 dualna obrazovna profila. U školskoj 2024/25. konkursom za upis učenika u prvu godinu predviđeno je oko 3.800 mesta po dualu i još 13 novih obrazovnih profila, dok će u sistem dualnog obrazovanja biti uključeno još 160 novih kompanija.

Podsećamo, za svaki dan proveden na praksi, odnosno na učenju kroz rad srednjoškolci dobijaju 70 odsto minimalne cene rada po satu. Preračunato u novac, to znači da za jedan dan prakse nedeljno u kompaniji dobijaju nešto više od 2.000 dinara. Stariji srednjoškolci (treća i četvrta godina) imaju više dana prakse, pa dobijaju i više novca.

I plata na računu, i zanat u rukama

Jedan od najboljih primera školovanja po dualnom modelu jeste Filip Simić, koji je završio obrazovni profil kuvar, a sada je na prvoj godini osnovnih strukovnih studija gastronomije, takođe po dualnom modelu.

"Kada je nastupio jedan od najtežih momenata u životu svakog osnovca, a to je koju srednju školu upisati, nisam se dvoumio ni sekundu. Hteo sam da imam zanat u rukama, ali i da spojim svoje interesovanje s poslovnim prilikama. Na upisu sam imao skoro 90 poena. I ispostavilo se da je moja odluka da upišem smer kuvar najbolja stvar koju sam mogao da uradim za sebe. Učenje kroz rad nije me sprečilo da budem uspešan i u opšteobrazovnim predmetima. Naprotiv, svoje srednjoškolsko obrazovanje završio sam kao đak generacije, a na takmičenjima iz matematike postizao sam bolje rezultate nego neki učenici iz tehničkih škola", kaže Simić za Bloomberg Adriju.

Kako kaže, velika je zabluda da dualne smerove biraju deca koja posle osnovne škole nemaju ideju o tome čime žele da se bave.

"Naprotiv, na dualnim smerovima obrazuju se oni koji žele što pre da počnu da rade i da dobro zarađuju. Za njih diploma u džepu, zanat u rukama i plata na računu ne znače kraj nego početak nove etape napredovanja koje se, nakon ispunjene đačke knjižice, dalje beleži i u studentskom indeksu, ne samo rastom zarade. Ja kao student zarađujem lep novac na kraju svakog meseca, i i dalje želim da napredujem. Kad završim osnovne studije, planiram da upišem master menadžment u ugostiteljstvu, i da se bavim i profesurom i menadžmentom u hotelijerstvu", otkriva Simić.

Teorija u školi, praksa u firmi  

Podsećamo, Zakon o dualnom obrazovanju donet je 2017. godine. To je model obrazovanja u kojem učenici teoriju uče u školi, a praktična znanja i veštine stiču kod poslodavaca tokom procesa koji se naziva "učenje kroz rad". Kompanije koje učestvuju u modelu dualnog obrazovanja moraju da ispune propisane uslove za akreditaciju.

Dualno obrazovanje u Srbiji je najzastupljenije u sektorima metalske i mašinske industrije (posebno iz auto-industrije), prehrambene, tekstilne, drvne, građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja (logistika i špedicija, avio-saobraćaj), pokazuju podaci PKS.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar