Matijević i Kostić prepolovili profit - kako je poslovala mesna industrija?

U Srbiji se preradom i konzerviranjem mesa bavi više od 800 firmi, od čega je čak devet velikih kompanija. Giganti mesne industrije – Industrija mesa Matijević, Carnex, Neoplanta, Yuhor, Industrija mesa Topola, Zlatiborac, Trlić, Agro-papuk i Đurđević u godini za nama ostvarili su profit od 3,8 milijardi dinara (33 miliona evra).

Za razliku od trgovinskih lanaca koji se uglavnom prešli u ruke stranih kompanija, klaničko-prerađivačka industrija je nakon privatizacije ostala u vlasništvu domaćeg kapitala. Proizvodnjom slanine, čvarka, pršute, šunke, kobasice i parizera već godinama se bave najveća i najuspešnija imena srpskog biznisa – Miodrag Kostić, Miroslav Mišković, Petar Martijević, Nebojša Šaranović.

Giganti podbacili 

Uprkos žestokoj konkurenciji, titula srpskog kralja mesa i lane je pripala Petru Matijeviću, koji je u biznis sa mesom ušao 1991. godine kada je otvorio zanatsko-trgovačku radnju MIM. Danas, 33 godine kasnije, Matijević ima 1.659 zaposlenih i 155 maloprodajnih objekata širom Srbije. U 2023. godini njegova kompanija ostvarila je 1,2 milijardi dinara (10,8 miliona evra) čiste zarade. Međutim, taj rezultat upola je manji od onog ostvarenog 2022, kada je Matijević imao neto dobit od 2,4 milijarde dinara (20,6 miliona evra).  

Drugi na listi najuspešnijih kompanija koje se bave proizvodnjom i preradom mesa i mesnih prerađevina po ostvarenoj neto dobiti u 2023. godini je firma Trlić sa nešto više od 570 miliona dinara, a za njim sledi Agro-papuk sa 491 milionom dinara zarade. To je za Agro-papuk dvostruko bolji rezultat nego u 2022, kada su imali neto dobit 242 miliona dinara.

Zlatiborac je godinu završio sa 402 miliona dinara neto dobiti, što mu je obezbedilo četvrto mesto na prošlogodišnjoj listi giganata mesne industrije. Finansijski izveštaji pokazuju da se u Mačkatu, kako kažu, prestonici pršute, i te kako dobro radilo lane. Zlatiborac je u 2023. imao za 40 odsto bolju zaradu nego u 2022, koju su završili sa 287 miliona.

Na petom mestu, rangiranih po neto dobiti, nalazi se Kostićev Carnex sa 325 miliona zarade. što je upola manje nego u 2022. kada su imali neto dobit 734 miliona dinara. Šesti je Đurđević sa 315 miliona dinara. To je za Đurđević dvostruko bolji rezultat nego u 2022. koju sa završili sa 148 miliona dinara. Slede Neoplanta sa 212 miliona dinara, što je sedam puta više nego 2022. kada su imali neto dobit 36 miliona. Yuhor ima 188 miliona neto dobiti, a na začelju tabele je Topola sa 82 miliona dinara zarade.

 

 

Matijevića i Carnex beleže pad prodaje, ostali rastu

Što se tiče ukupnih prihoda, baš kao i kod profita, prvorangirani je Matijević sa 23,3 milijarde dinara. Međutim, i to je za ovog giganta mesne industrije nešto slabiji rezultat u odnosu na 2022, kada su imali prihode 24,5 milijardi dinara. Drugi je po prihodima Trlić sa 12,4 milijarde dinara, a treći je Đurđević sa 11,6 milijardi evra. Četvrto mesto dele Yuhor i Carnex sa 11,5 milijardi dinara, dok se na šestom našao Agro-papuk sa 7,3 milijardi. Sledi Zlatiborac sa 6,7 milijardi, pa Neoplanta sa 6,6 milijardi dinara. Na začelju tabele je Topola sa prihodima od 2,7 milijardi dinara.

Veće prihode u 2023. u odnosu na 2022. pored Matijevića nije imao ni Carnex, dok svi ostali giganti mesne industrije beleže rast. Procentulano gledano, prihode su uvećali za 30 odsto Neoplanta i Đurđević, Yuhor, Trlić i Agro-papuk za nešto više od 20 odsto, Zlatiborac beleži rast prodaje za 15 odsto, a Topla nešto manje od 10 odsto.

 

 

Najbolje plate u Zlatiborcu

Što se tiče zarada, prednjači Zlatiborac sa prosečnom bruto zaradom od 171.500 dinara. To je skoro dvostruko više od prosečne bruto zarade u Agro-papuku. Druga po visini bruto zarada je Neoplanta sa 152.950 dinara, a treći Carnex sa 129.414 dinara.  

Što se tiče zaposlenih, nije bilo značajne promene broja radnika. Carnex i Matijević su 2023. završili sa nešto manjim brojem radnika u odnosu na godinu ranije, a ostali su neznatno povećali broj radnika ili ostali na broju zaposlenih iz 2022.

 

 

Manji prihodi od prodaje i veći troškovi za zaposlene prepolovili dobit 

Analitičar Bloomberg Adrije Nemanja Đurđević smatra da su smanjeni prihodi od prodaje i veći troškovi za zaposlene najviše uticali na slabije poslovne rezultate Matijevića i Carnexa.

"Kompanija Matijević je 2023. godinu završila sa skoro prepolovljenim iznosom EBITDA, preciznije manjom za 52 odsto, u odnosu na 2022. godine. Razlog tome je uticaj dva faktora: manji ostvareni prihodi od prodaje za 3,1 odsto i rast ukupnih poslovnih troškova za dva odsto. Troškovi zaposlenih su se povećali za 17 odsto u odnosu na godinu ranije. Pozadina te promene je smanjenje broja zaposlenih za tri odsto, ali i povećanje prosečne plate po zaposlenom za 21 odsto", smatra Đurđević.

Kako objašnjava, dominantni trošak, trošak materijala se relativno nije povećao, ali uz smanjenje prihoda od prodaje, opterećenje prihoda od prodaje tim troškom se povećalo sa 76,4 odsto na 78,8 odsto.

"Dodajući na to da je učešće troškova zaposlenih na kraju 2023. u prihodima od prodaje 10,8 odsto, ne iznenađuje da je EBITDA margina smanjena na nivo od 7,1 odsto (prethodnu godinu Matijević je završio sa 14,3 odsto EBITDA marignom)."

Slična je situacija i kod Carnexa, samo su efekti malo blaži u odnosu na Matijević. "Smanjenje EBITDA margine sa 11,1 odsto iz 2022. na 8,8 odsto u 2023. efekat je smanjenja prihoda od prodaje za 6,5 odsto u 2023. u odnosu na godinu ranije. Međutim, smanjenje prihoda od prodaje je pratilo i smanjenje ukupnih operativnih troškova za sedam odsto. Konačno, EBITDA je smanjenja za 26 odsto u 2023. u odnosu na 2022. Troškovi materijala su pratili dinamiku promene prihoda od prodaje, tako da se njihov udeo u prihodima od prodaje nije značajno menjao."

"Drugi trošak po opterećenju prihoda jesu troškovi zaposlenih, koji su uvećali svoje učešće u ukupnim troškovima na 12,2 odsto u 2023. Broj zaposlenih se smanjio za sedam odsto, a prosečna plata po zaposlenom se povećala za 11 odsto u 2023. u odnosu na godinu ranije. Ukupno posmatrano, prihodi od prodaje u Carnexa više su opterećeni zbirom troška materijala i troška zaposlenih u 2023. godini čineći udeo od 84,3 odsto, za razliku od 2022, kada je udeo ovih troškova bio 83 odsto", navodi Đurđević.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar