Sporazum po kom će Srbija i Kina nekim artiklima trgovati bez carina počeće da se primenjuje od 1. jula, a u Kinu će prvo moći da se izvoze voće, povrće i lekovi.
Nakon što je Stellantis je obelodanio kako će izgledati "fiat grande panda" koji bi trebalo da se proizvodi u Kragujevcu, analitički tim Bloomberg Adrije vam donosi njihov pogled na novi model.
U SAD je glavna vest bio dalji rast cene akcija Nvidije nakon kog je proizvođač čipova postao najvrednija kompanija na svetu. U našem fokusu našle su se i kriptovalute, ali i dalji pad vrednosti francuskog duga, kao i izvoz IKT sektora.
Evo šta to sve danas treba da znate:
Sveže voće i lekovi 1. jula iz Srbije kreću za Kinu bez carina
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupa na snagu 1. jula, a od toga dana bez carine iz Srbije mogu da se izvoze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, proizvodi hemijske i mašinske industrije.
Prvog dana stupanja sporazuma na snagu 60 odsto robe ili oko 10.000 proizvoda biće oslobođeno carina. Potom, narednih pet do 10 godina još 30 odsto robe, dok će 10 odsto najosetljivijih proizvoda, pre svega poljoprivrednih, biti i dalje zaštićeni.
Na sajtu Ministarstva trgovine svi zainteresovani mogu da vide detalje Sporazuma, kao i status više od 20.000 artikala koji su obuhvaćenih ovim ugovorom.
Srbija ima nekoliko sličnih sporazuma kao što su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, CEFTA sporazum, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, kao i preferencijalni sporazumi sa Japanom i SAD.
Stellantis sa hibridom 'fiat grande panda' igra na sigurno
Stellantisov novi proizvodni program u Kragujevcu daje solidan uvid u njihovu stratešku orijentaciju: deljenje evropskog tržišta sa Kinom, učenje njihovog modela proizvodnje (zarad poboljšavanja kontrole lanca snabdevanja) i uvođenje pristupačnog električnog automobila.
Odluka da se uvedu dve varijante "fiat grande panda" jeste u funkciji potražnje, profitabilnosti i zaštite od rizika. Hibridi su trenutno jeftiniji za proizvodnju, te su i pristupačniji za generalnog potrošača (što je posebno bitno usled tromih novih registracija automobila i Stellantisovih opadajućih isporučenih količina).
Električni automobili su i dalje teret za marže (a posebno sa oni sa niskom prodajnom cenom), te prisustvo hibridnog modela cilja da potkrepi profitne marže nove operacije. Uzimajući u obzir precenjenu potražnju za električnim automobilima, Stellantis (poučen od diversifikovanih igrača kao što je Toyota) ipak ne ide na celovito električni portfolio, na šta se aludiralo u prethodnim izveštajima kompanije i što je deo njihove dugoročne 100 odsto električne strategije.
Ovo je o novom modelu imao da kaže analitičar Bloomberg Adrije Ilija Nešić, a ceo izveštaj možete da nađete na linku.
Dvocifren rast izvoza IKT usluga, sektor se sprema za rekord i u 2024.
Izvoz usluga sektora informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) Srbije u prvom kvartalu je nastavio da raste, čime se pojačava tendencija započeta u pandemijskom periodu, kada je usled pojačane digitalizacije skočila i potreba za ovakvim uslugama. Rast se održao - štaviše pojačao - uprkos usporavanju svetske IT industrije prethodnih par godina i prelivanju krize i na domaće kompanije.
"U prvom kvartalu 2024. godine izvoz IKT usluga iznosio je 917 miliona evra, što je za 17 odsto više nego u prvom kvartalu 2023. godine, a više nego u celokupnoj 2017. godini", saopštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
Gledano po mesecima, vrednost izvoza bila je prilično stabilna i kretala se oko 300 miliona evra.
Podsetimo, u pretpandemijskoj 2019, Srbija je izvezla IKT usluga u vrednosti od oko 1,42 milijarde evra, a sličan rezultat ostvaren je i godinu kasnije. Međutim, 2021. ta suma je skočila na 1,86 milijardi, potom 2022. godine na 2,7 milijardi, a lane je ostvareno čak 3,44 milijarde evra izvoza.
Prozjumerima i za petinu niži računi nakon smanjenja naknade
Promenom obračuna naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača, kupci-proizvođači koji proizvode zelenu energiju za sopstvene potrebe (prozjumeri) definitivno će dobijati još niže račune za struju. Pored toga, to će im dodatno ubrzati povrat investicije.
Za koliko bi računi mogli biti niži, procene su različite. Pojedini energetski stručnjaci kažu da bi računi na godišnjem nivou mogli biti do pet odsto niži, dok drugi procenjuju da bi ušteda bila i do 20 odsto.
Podsetimo, Vlada Srbije nedavno je usvojila novu uredbu o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, kojom je smanjen trošak naknade za prozjumere. Za ostale potrošače iznos naknade ostao je nepromenjen.
Sledi…
Evropska komisija saopštiće preporuke o budžetima država članica. U Nemačkoj će se održati aukcija 30-godišnjih obveznica, dok će Velika Britanija izvestiti o potrošačkim i proizvođačkim cenama u državi.
Evropska centralna banka održava sastanak, ali se na njemu neće odlučivati o monetarnoj politici.