Čitajte 'Crnog labuda', preporučili Siniša Mali i Jorgovanka Tabaković

Na kritike ekonomskih stručnjaka, pre svega predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, ali i bivšeg ministra finansija Dušana Vujovića, da su strani investitori na neki način privilegovani i da privredni ambijent ne pogoduje domaćim investitorima, odgovorila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na otvaranju Kopaonik biznis foruma, negirajući da postoji razlika između domaćih i stranih investitora.

"Neka mi neko pokaže analizu efekata gde je država otežala ulaganje domaćim investitorima, neka mi da ijedan dokaz kojim može tu tvrdnju da potkrepi. I molim vas da mi kažete čime se to rukovode strani ili domaći investitori osim sa dva ista cilja: da zarade, da imaju profit, da plate što manje poreza i da taj profit upotrebe kako oni hoće“, rekla je Tabaković.

"Predano radimo na cilju da Srbija dobije investicioni rang, više nego ikad. Bavimo se svim faktorima koji mogu da utiču na povećanje tog izgleda, odnosno rejtinga. To treba da ima za rezultat još više investicija i proširi bazu investitora, kao i da Srbiju još bolje pozicionira na investicionoj mapi. Ne samo za strane direktne investicije već i kada je reč o obveznicama", rekla je Tabaković.

Ona je kazala da zbog dobrih ekonomskih rezultata analitičari veoma dobro ocenjuju srpske obveznice.

"Ocene analitičara i investitora su da srpske obveznice sijaju, ovo je citat - srpske obveznice sijaju, što ogromna tražnja za osmogodišnjom dinarskom hartijom i potvrđuje, dok je razlika u prinosima na devizne hartije u odnosu, na primer, na nemačke obveznice značajno smanjena. Svi ovi rezultati potvrđuju ispravnost ekonomske politike koju smo vodili", naglasila je Tabaković. 

Rekordan izvoz prošle godine

Kako je rekla, u Srbiji je u ovom globalnom ambijentu otpornost naše ekonomije ponovo testirana i potvrđena. Rekordan izvoz robe i usluga od 41 milijarde evra u 2023. godini za 75 procenata je viši nego u pretpandemijskoj 2019. godini. Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje, sada već 25 milijardi evra, i više su za 87 procenata nego u pretpandemijskoj 2019. godini. Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou.

Formalna zaposlenost u privatnom sektoru je za oko 10 procenata iznad prtpandemijskog nivoa, a prosečna zarada u decembru je za 64 procenta veća od pre kriznog nivoa", navela je guverner NBS.

Procena centralne banke jeste da je međugodišnja inflacija u februaru usporila na 5,5 odsto. Ona je podsetila da je prethodno, u januaru, međugodišnja inflacija smanjena na 6,4, što je bilo potpuno u saglasnosti sa procenom NBS.

Ona je navela da je, uz dobru domaću poljoprivrednu sezonu, najsnažniji dezinflatorni faktor u prethodnom periodu bilo popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane na globalnom nivou, koji su prethodno i najviše doprinosili povećanju domaće inflacije.

"Pored toga, i niže cene energenata, uz razrešenje većeg dela zastoja u lancima snabdevanja, oslabili su inflatorne pritiske. I po osnovu ostalih uvoznih i proizvođačkih cena inflacioni pritisci su oslabili tokom prethodne godine. Na to se nadovezuje i dezinflatorno dejstvo eksterne i domaće agregatne tražnje uz restriktivnije monetarne uslove", navela je Tabaković.

Hrana i energenti u inflaciji učestvovali od 53 odsto

Na rast inflacije u Srbiji u prethodne tri godine najviše su uticale cene hrane i energenata – od 53 odsto do 75 odsto međugodišnje inflacije odnosilo se na rast ovih cena, na koje su ključno uticali globalni faktori.

U uporedivim zemljama srednje Evrope inflacija je rasla na nivoe koji nisu beleženi decenijama, s tim što se momenat dostizanja njenog vrha razlikuje. U Srbiji je vrh inflacije dostignut nešto kasnije i uglavnom je bio niži nego u tim zemljama, pa je komparativno manji i efekat visoke baze iz istog perioda 2022. godine.

Kasniji vrhunac inflacije u Srbiji u poređenju s drugim zemljama objašnjava i to što je naša država u prvom talasu energetske krize najveći teret troškova preuzela na sebe. Time je smanjena neizvesnost na domaćem tržištu i ublažen prvi talas krize, dok je u većini drugih zemalja najveći deo tih korekcija izvršen naglo već u 2022. godini.

Takođe, bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energije i meri uticaj monetarne politike, u Srbiji je u prethodne tri godine ostvarila manji rast nego u većini uporedivih zemalja srednje Evrope.

Kopaonik biznis forum

 

Prema njenim rečima, referentna kamatna stopa je u 2023. godini povećana ukupno za 1,5 procentnih poena i od jula je na 6,5 odsto. "Uz to, u septembru smo putem instrumenta obavezne rezerve trajno povukli deo viška dinarske likvidnosti s tržišta. Cilj naših mera jeste usidrenost inflacionih očekivanja i ograničenje sekundarnih efekata viših cena hrane i energenata na rast."

Ona je rekla da je rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5 odsto prošle godine bio u skladu sa projekcijom NBS. Ove godine ostaju pri projektovanom ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda na tri do četiri odsto, ali su za naredne dve godine povećali projekciju rasta uz ubrzanje na četiri do pet odsto godišnje. Faktore bržeg rasta NBS visi u dodatnom ubrzanju realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.

"Realizacijom programa "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027" jača se domaći faktor rasta i otpornost naše ekonomije, zbog čega smo povećali projekciju našeg rasta za 2025. i 2026. godinu, uz centralnu vrednost od 4,5 odsto rekla je Tabaković.

Kada je reč o platnobilansnim kretanjima, deficit tekućeg računa prošle godine bio je na najnižem nivou do sada, od 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je za 4,3 procentna poena bolji rezultat u odnosu na 2022. godinu. Na takav ishod uticale su niže svetske cene energenata, otpornost našeg izvoza i oporavak izvoza struje.

U ovoj godini i u srednjem roku očekuje se kretanje deficita tekućeg računa platnog bilansa na nivou od četiri do pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je nivo koji obezbeđuje eksternu održivost. Na takvo kretanje uticaće ubrzanje investicionog ciklusa i s njim povezan uvoz opreme i repromaterijala.

"Očekujemo i da će se zadržati puna pokrivenost tekućeg deficita neto prilivom stranih direktnih investicija, što smo imali i prethodnih devet godina", rekla je Tabaković uz podsećanje da su SDI u prošloj godini dostigle rekordni iznos od 4,5 milijardi evra.

Ipak, prema njenom mišljenju, pažnju treba usmeriti i na građenje sistema koji je više od otpornog, a koji bi najviše odgovarao pojmu antifragilnosti kakav je definisao Nassim Nicholas Taleb, jedan od priznatijih mislilaca na temu rizika i nepredvidljivih događaja. Taleb navodi da je antifragilnost iznad otpornosti ili robusnosti. "Otporan se odupire šokovima i ostaje isti; antifragilan postaje bolji."

"Za građenje otpornog sistema, između ostalog, a o tome sam često govorila, neophodni su stabilnost – politička, makroekonomska i finansijska", rekla je Tabaković.

Mali očekuje stope rasta od sedam odsto u 2027.

Siniša Mali, ministar finansija, upravo je publici Kopaonik biznis foruma preporučio da pročitaju autora koga je citirala guverner Jorgovanka Tabaković. Tačnije, kao obavezno štivo sugerisao je da se pročita "Crni labud". 

Prema njegovim rečima, cilj je da Srbija ostvari ove godine stopu privrednog rasta od 3,5 odsto, a da se do 2027. vrati u zonu visokog rasta BDP od šest i sedam odsto, odgovarajući jučerašnjim kritikama predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da su stope rasta u poslednjih deset godina u proseku bile 2,5 odsto, što je skroman rast, kao i da postoji potencijal za veće stope od oko pet odsto.

Kopaonik biznis forum

 

 

Mali je podsetio da je 2019. godine, neposredno pre pandemije virusa korona, stopa rasta našeg BDP-a bila 6,4 odsto. "Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije i ogromnim stimulansima za razvoj naše ekonomije, mi smo 2018. polagano ubrzavali, 2019. još više ubrzavali, međutim, desila se 2020. kada je krenula pandemija i upravo ka tim stopama rasta hoćemo da se vratimo, od šest i sedam odsto", istakao je Mali. On je rekao da će tome doprineti projekat "Skok u budućnost - Srbija 2027".

"U pitanju je upravo ta želja da se vratimo u zone visokog rasta naše ekonomije. Mi smo prošle godine prvi put prešli tu granicu od 69 milijardi evra kada je reč o vrednosti našeg BDP-a. Ove godine planiramo rast od 3,5 odsto, naredne godine četiri odsto. Mi smo prošle godine uprkos svim izazovima, kada je jedna Nemačka ostvarivala negativne stope rasta, imali privredni rast Srbije od 2,5 odsto", rekao je ministar finansija.

 

On je rekao da će 2027. godine, kada budemo domaćini specijalizovane izložbe EXPO, ako nas geopolitička situacija posluži na pravi način, imati vrednost BDP-a od 100 milijardi evra i dodao da je to potpuno ostvarivo.

Ono što je on kao posebno istakao jeste da od sutra počinje primena sistema za prepoznavanje zajedničkih radnih dozvola između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

"Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji", rekao je Mali.

Kopaonik biznis forum

 

Mali je najavio da je u toku nabavka dva nova širokotrupna aviona za Air Serbiju, od kojih će jedan stići u julu, a drugi u septembru.

Dve avio-linije za Kinu 

"Otvaramo odmah linije za Guangdžou i Šangaj. Imamo tri linije za Kinu, imamo dve linije za SAD, pri čemu razmatramo još jednu, a to je za Majami", rekao je Mali. Istakao je da nacionalna avio-kompanija jedne male Srbije leti i na istok i na zapad. Ministar Mali je dodao da je cilj da se otvore nova tržišta i da je zato potpisan i sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom.

"To je ogromna izvozna šansa za Srbiju. Moramo da otvaramo nova tržišta, moramo da budemo svesni tendencija i trendova rasta. Ide zaokret ka Aziji, prihvatili mi to ili ne, iako nam je Evropska unija i dalje dominantan trgovinski partner. Dakle, te stvari moramo da imamo u vidu", naveo je Mali.

Ministar finansija je naglasio da Srbija konačno pobeđuje u onome u čemu nikada pre nije pobeđivala, a to je ekonomija.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar