Iako je gas ponovo potekao kroz Severni tok 1, nakon desetodnevnog remonta, Evropska unija (EU) nikako ne može biti mirna kada je u pitanju sigurnost snabdevanja za predstojeću zimu.
To znači da će se u narednim mesecima pažljivo pratiti mogućnosti koje otvara uredba EU o merama zaštite bezbednosti snabdevanja gasom od 2017. godine, koja reguliše postupke solidarnosti između država članica u slučaju vanrednog stanja.
Vanredna energetska situacija se proglašava u slučaju izuzetno velike potražnje za gasom, značajnog poremećaja u snabdevanju ili drugog značajnog pogoršanja stanja, i u slučaju da su sprovedene sve tržišne mere koje još uvek ne zadovoljavaju potražnju za gasom, pa traže sprovođenje netržišnih mera sa ciljem zaštite snabdevanja zaštićenih kupaca.
Korisnici zaštićeni mehanizmom solidarnosti, kako je definisano uredbom, jesu domaćinstva, zdravstvena i socijalna zaštita, hitne i bezbednosne službe, centralizovane toplane i osnovne socijalne usluge koje ne obuhvataju usluge obrazovanja i javne uprave.
Da bi mehanizam solidarnosti funkcionisao, država članica mora prvo da proglasi vanredno stanje i sprovede sve vanredne mere predviđene njenim planom intervencije kako bi obezbedila snabdevanje gasom svojih kupaca.
Ako neka zemlja zatraži pokretanje mehanizma solidarnosti, države članice koje su sa njom povezane stupaju na snagu i mogu pomoći u snabdevanju gasom. Prvi korak je da država solidarno smanji ili zaustavi snabdevanje kupaca koji ne spadaju u kategoriju onih koji su u zaštićenoj kategoriji.
Pravedna kompenzacija
Mere solidarnosti su obezbeđene na osnovu pravične nadoknade troškova zemlji koja se solidariše i transportuje gas do zemlje u nevolji.
U slučaju da više zemalja izrazi solidarnost, predviđeno je korišćenje mehanizma raspodele tereta. U okviru ovog mehanizma, zemlja kojoj je potrebna solidarnost traži od drugih zemalja članica najpovoljniju ponudu na osnovu cene gasa, brzine isporuke i pouzdanosti.
Na vanrednom energetskom samitu sledeće nedelje, trebalo bi da se lideri EU dogovore oko predloga Evropske komisije da se od 1. avgusta do 31. marta naredne godine dobrovoljno smanji potrošnja gasa u EU za 15 odsto.
Ovo je prvi korak u nastojanju da se prevaziđe moguća nestašica gasa, a dalji koraci bi mogli da obuhvate obavezne mere štednje. S obzirom na dobru diverzifikaciju puteva snabdevanja, Hrvatska bi se mogla naći u situaciji da se od nje traži solidarnost, na primer od Slovenije.