.webp){kind=icon}
Vlade Evropske unije suočavaju se sa rizikom od cepanja energetskog tržišta, jer ruske obustave u isporuci prirodnog gasa ispituju jedinstvo EU kao odgovor na rat protiv Ukrajine.
Povećanje prekida u snabdevanju gasom nakon sankcija EU Rusiji podstiče zemlje članice da pojačaju pripreme za zimu dok nastoje da popune prazna skladišta. Ministri energetike EU razgovaraće o spremnosti za rizik na sastanku danas u Luksemburgu, prema diplomatskim izvorima.
Rezerve gasa u EU, najvećem ruskom kupcu, predstavljaju tampon koji bi omogućio zemljama da ga prebacuju preko granica, pomažu jedna drugoj i izbegavaju da zemlje žure da pokriju sopstvene potrebe ako kriza eskalira.
Opširnije
Nemačkoj važnija fosilna goriva od klimatskih promena pred G7
U dokumentu koji je video Bloomberg, Nemačka želi da G7 prepozna da je ipak potrebno ulagati u gas.
25.06.2022
Potpisan sporazum, Evropi gas iz Izraela i Egipta
Sporazum je deo napora Evrope da pokrije povećanu tražnju i smanji zavisnost od Rusije.
15.06.2022
Energetski aranžman sa Mađarskom potpisan, cena zasad nepoznata
Aranžman će biti finansiran delom iz budžeta Srbije, a delom iz kredita OTP banke i Eksim banke Mađarske.
14.06.2022
"Ključni rizik koji se nazire pred Evropom je fragmentacija njenog energetskog tržišta u slučaju potpunog prekida ruskih tokova – to jest, situacija u kojoj zemlje reaguju zatvaranjem granica svog energetskog tržišta", rekla je Simone Tagliapietra, istraživač u Bruegelu, istraživačkom centru iz Brisela.
Evropska komisija je već pozvala zemlje članice da ažuriraju svoje planove za vanredne situacije. Nastoji se da se u julu predstavi predlog o tome kako bi EU mogla da smanji potražnju.
Rekordne cene gasa i električne energije koje podstiču inflaciju nakon ruske invazije na Ukrajinu omogućile su Kremlju da koristi energiju kao oružje i postavile ovu temu na vrh dnevnog reda EU. Ograničene isporuke iz Rusije uticale su na 12 država članica i navele Nemačku prošle nedelje da podigne upozorenje o riziku od gasa na drugi, najviši nivo uzbune.
Rizici od dodatnog smanjenja snabdevanja rastu pošto će ruski gasovod Severni tok, koji već radi sa samo 40 odsto kapaciteta, biti zatvoren radi održavanja na 10 dana sledećeg meseca.
Upozorenja evropskih lidera pojačala su se prošle nedelje.
Nemački ministar ekonomije Robert Habeck rekao je da ne može biti siguran da će Rusija nastaviti isporuke nakon završetka radova na Severnom toku. Grčki premijer Kyriakos Mitsotakis pozvao je na jedinstven pristup, rekavši da su razgovori sa EU već počeli.
"Ne može svaka zemlja da deluje sama", rekao je on u petak posle samita EU, dodajući da "na međusobno povezanim tržištima imamo obavezu da radimo zajedno i koordiniramo".
Smanjeni ruski tokovi primoravaju članice EU da ožive elektrane na ugalj i ubrzaju potragu za alternativnim dobavljačima.
Zabrinutost je da Evropa neće uspeti da dostigne svoj cilj od 80 odsto popunjenosti skladišta do 1. novembra ako Severni tok radi sa ograničenim kapacitetom ili se potpuno zaustavi, prema Wood Mackenzie Ltd. U najgorem slučaju, region rizikuje da ostane bez zaliha gasa usred najveće zimske potražnje.
Nivoi skladištenja gasa u EU bili su na 55 odsto 22. juna u poređenju sa petogodišnjom sezonskom normom od 57 odsto za ovo doba godine.
"Da bi se ispunio cilj ponovnog punjenja, bila bi potrebna veća intervencija", rekao je Tagliapietra. "U takvom scenariju planovi za vanredne situacije mogu biti pokrenuti u nekim zemljama EU kako bi se dodatno smanjila potražnja i raspodelio raspoloživi gas između zemalja".
