Iako Zakon o radu propisuje pravo na regres troškova za korišćenje godišnjeg odmora, na poslodavcu je da odredi tačan iznos koji će isplatiti. Iz tog razloga, regres je u Srbiji uglavnom simbolika, kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, zbog čega je taj sindikat uputio Vladi inicijativu da ga preciznije odredi.
Kompanije u Srbiji većinom nisu želele da komentarišu iznos koji isplaćuju zaposlenima u ovu svrhu jer "izdvajanje regresa kao pojedinačne kategorije ne bi pružilo sveobuhvatnu sliku benefita", otkrivanje tog podataka "nije u skladu sa politikom kompanije", ili "ne žele da iznose javno podatke o zaradama". Na 40 imejl adresa najvećih kompanija u Srbiji stiglo je pitanje Bloomberg Adrije o visini regresa, ali samo četiri su dostavile traženi podatak.
Najažurnija bila je kompanija Yettel sa odgovorom da godišnje isplaćuje oko 715 evra (približno 84.000 dinara) po zaposlenom, dok je kompanija HBIS (Železara Smederevo) saopštila da svake godine u junu isplaćuje regres u visini prosečne plate, koja je u martu iznosila 74.664 dinara (oko 636 evra).
Visina regresa u kompaniji Coca-Cola je 40.896, kako je saopšteno, i isplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata. Pošta Srbije odgovorila je da godišnje zaposlenima na ime troškova za korišćenje godišnjeg odmora isplaćuje 17.112 dinara.
Ranka Savić iz ASNS kaže za Bloomberg Adriju da se regres i topli obrok u Srbiji trenutno isplaćuju simbolično, samo da bi se ispunila forma, pa treba zakonski precizirati najmanji iznos regresa i toplog obroka, pri čemu bi se regres isplaćivao u visini prosečne plate, a topli obrok u visini od 500 dinara dnevno.
"U javnom sektoru se oni praktično ne isplaćuju, pod izgovorom da su sadržani u koeficijentu, što je apsurdno i suprotno zakonu. Oni se čak i ne predstavljaju na platnim listićima, iako je to zakonska obaveza", kaže Savić.
Navela je primere kompanije Delhaize, koja zaposlenima isplaćuje godišnji regres u iznosu od 1.250 dinara. Slična situacija je i u mnogim drugim firmama u Srbiji.
Kompanija Gorenje, koja prema njenim rečima isplaćuje oko 42.000 dinara, u Sloveniji isplaćuje zaposlenima bruto iznos od 1.400 evra, navedeno je u odgovoru za Bloomberg Adriju Slovenija.
U Sloveniji je situacija znatno drugačija, pošto je tamo minimalni iznos propisan zakonom i trenutno iznosi 1.074,43 evra. Visina regresa se često nadovezuje na prosečnu platu, kaže glavna urednica Bloomberg Adrije u Sloveniji Marja Milič.
"Poslodavac može odlučiti da zaposlenima isplati i veći regres jer je regres neoporeziv do visine prosečne bruto zarade u poslednja tri meseca u iznosu od 1.953 evra. Razlozi zbog kojih objavljuju iznos su različiti - neki žele da se pohvale time, drugi to vide kao dobar PR za regrutovanje", kaže Milič.
O tome kolike iznose regresa poslodavci isplaćuju u Sloveniji možete pročitati u tekstu naših kolega.
Inače, kakav dijametralno drugačiji pristup isplati regresa imaju poslodavci u Srbiji i Sloveniji pokazuje i podatak da su naše kolege u Sloveniji odgovore od dvadesetak kompanija dobile praktično u istom danu, a na pitanje nije odgovorilo tek par kompanija, dok je nama u Srbiji trebalo nekoliko nedelja za samo četiri odgovora.
Osim drugačije zakonske regulative po kojoj je minimalan iznos regresa zakonska obaveza, trebalo bi imati u vidu da je Slovenija dostigla stanje pune zaposlenosti pa se potencijalnim zaposlenima moraju ponuditi i dodatni benefiti, odnosno iznosi regresa i veći od minimalnog.
U Srbiji bi poslodavci koji se suočavaju sa deficitom adekvatnih kadrova na tržištu rada iz toga verovatno mogli nešto da nauče.