.webp){kind=icon}
Oporezivanje radnika čiji prihodi dolaze iz inostranstva pokazalo se kao jedan od izazova sa kojim se od kraja 2022. suočavaju sve uključene strane. Dok su frilenseri nedavno dobili platformu koja će im olakšati prijavu poreza, status pomoraca, koji su svrstani u istu kategoriju, još uvek nije definisan.
Pitanje oporezivanja pomoraca pokrenuto je krajem prošle godine, kada je oko 8.000 ljudi dobilo rešenja o porezu na dohodak koji su ostvarili 2017. Prema rečima Jovana Jovičića, člana Upravnog odbora Udruženja pomoraca Republike Srbije (UPRS), pomorci su u istu kategoriju sa frilenserima svrstani zbog neznanja i nemara nadležnih državnih institucija.
Između pomoraca i frilensera nema dodirnih tačaka
"Ta kategorizacija nije opravdana jer nema dodirnih tačaka između pomoraca i frilensera. Ne postoji sličan primer kategorizacije u Evropi i svetu", navodi on.
Opširnije
Niko neće da bude poreski inspektor
Poreska uprava pokušava da kroz proces digitalizacije i automatizacije nadoknadi manjak inspektora.
07.07.2023
Portal Frilenseri počinje da radi tri meseca nakon prve najave
Portal za prijavu poreza Frilenseri biće konačno u funkciji od 1. jula.
30.06.2023
Uzalud elektronska poreska uprava, kada nema ljudi da je vode
U Srbiji je gotovo 50 odsto zaposlenih u Poreskoj upravi starijih od 55 godina, što nije slučaj ni u jednoj evropskoj zemlji, dok je u uporedivim zemljama CIE ovaj udeo oko 25 odsto.
05.07.2023
Posao koji obavljaju pomorci, kaže Jovičić, podrazumeva rad na brodu, održavanje plovila i upravljanje teretom na moru. Frilenseri, s druge strane, obavljaju različite poslove na projektima preko interneta, koji obično nisu povezani s pomorstvom.
Naš sagovornik izdvaja još nekoliko ključnih razlika: pomorci moraju biti fizički prisutni na brodu i često su dugoročno angažovani, dok frilenseri mogu raditi sa bilo koje lokacije na kojoj je dostupan internet i mogu birati kraće projekte. Pored toga, postoje i posebni zakoni, propisi i konvencije koji regulišu prava i obaveze pomoraca.
"Republika Srbija kao pravni sledbenik SFRJ ugovorna je strana velikog broja međunarodnih pomorskih konvencija. Frilenseri su obuhvaćeni drugim zakonodavstvom koje se odnosi na digitalni rad. Pomorci prolaze kroz specijalizovanu obuku i poseduju posebne veštine potrebne za rad na brodu. Frilenseri mogu imati različite veštine koje su potrebne za njihovu onlajn profesiju. Kategorizacija pomoraca kao frilensera može biti posledica neinformisanosti ili netačnih tumačenja", ističe Jovičić.
Depositphotos
Uzimajući u obzir da su ipak svrstani u istu kategoriju, pitali smo našeg sagovornika da li postoji mogućnost da pomorci koriste nedavno predstavljenu platformu za oporezivanje frilensera, na šta je on odgovorio da oni ne bi trebalo da koriste platformu do definisanja statusa.
"Ukoliko neko od pomoraca sebe smatra frilenserom, može da se raspita kako da plati porez preko frilens platforme. Međutim, platforma је napravljena za frilensere i potpuno neupotrebljiva i neprimenjiva za pomorce", ističe on, dodajući da bi pomorci, ukoliko bi bili oporezivani kao frilenseri, plaćali najveću stopu poreza u celom svetu.
Takođe, u Međunarodnom pravnom okviru pomorske plovidbe, dokumentu koji je sagovornik priložio u imejlu uz odgovore za Bloomberg Adriju, navodi se da je Republika Srbija, između ostalog, potpisnica Konvencije Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, koja je usvojena 2006. godine.
Pomorci nemaju definisan status od raspada SFRJ
Jovičić napominje i da pomorci nemaju definisan status još od raspada SFR Jugoslavije.
Međutim, podseća i da se u Strategiji razvoja vodnog saobraćaja 2015 - 2025. godine u delu 6.3.3. nedvosmisleno navodi da se pomorci koji provedu u međunarodnoj plovidbi duže od 174 dana oslobađaju od obaveze plaćanja poreza na dohodak.
Poreska uprava nije odgovorila na upit Bloomberg Adrije u vezi sa oporezivanjem pomoraca do završetka pisanja ovog teksta.
Na pitanje da li su iz nadležnih ustanova dobili objašnjenje na osnovu čega je doneto rešenje o oporezivanju i zbog čega su se nadležne institucije oglušile o navedeni deo Strategije, Jovičić odgovara da pomorcima nije dostavljeno nikakvo objašnjenje.
Depositphotos
Takođe navodi da pomorci koji su uložili žalbe povodom rešenja dostavljenih iz Poreske uprave, još uvek nisu dobili odgovore.
Dodatno, krajem januara UPRS objavio je na svom sajtu dokument u kome se iznosi mišljenje Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, a koje ukazuje na to da ne postoje zakonske osnove za oporezivanje pomoraca i drugih građana koji su ostvarili prihode iz inostranstva.
"Državljani Republike Srbije koji rad obavljaju u inostranstvu (kao zaposleni prema propisima strane države, odnosno kao lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, npr. lica koja rade na brodovima koji plove pod zastavom strane države, lica koja rade u inostranim avio-kompanijama...) i od inostranog isplatioca ostvaruju prihode po osnovu kojih su poreski obveznici Republike Srbije, nemaju status osiguranika prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju", navodi se u dokumentu.
Oporezivanje pomoraca - multidisciplinarno pitanje
Jovičić navodi da su pomorci imali pregovore sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom. "Oni smatraju da je pitanje multidisciplinarno. Njihov odgovor ne pije vodu, jer je i Odbor za realizaciju, praćenje i razvijanje Strategije razvoja vodnog saobraćaja 2015 - 2025. takođe multidisciplinaran", navodi on.
Odbor za realizaciju, praćenje i razvijanje Strategije razvoja vodnog saobraćaja 2015 - 2025. formiran je 2021. godine i pored Tomislava Momirovića, tadašnjeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je izabran za predsednika odbora, i Biljane Popović, tadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koja je odabrana za zamenicu predsednika, čini ga još 19 članova, koji su vršili funkcije u Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu zaštite životne sredine i Privrednoj komori.
"Zadatak Odbora je da nadgleda sprovođenje, praćenje, vrednovanje i ažuriranje Strategije razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine („Službeni glasnik RSˮ, br. 3/14 i 66/20 – u daljem tekstu: Strategija), da kontinuirano prati sprovođenje aktivnosti iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije za period do 2025. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) u nadležnosti pojedinih organa državne uprave, da koordinira aktivnosti između pojedinih organa državne uprave, odnosno uklanja uočene smetnje u sprovođenju Akcionog plana, da izveštava o sprovođenju aktivnosti iz Akcionog plana i učestvuje u vrednovanju Strategije", navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu Vlade Srbije.
Inicijativa za rešavanje statusa pomoraca
Pregovori sa Ministarstvom finansija su, kako se navodi na sajtu UPRS, zapali u ćorsokak, pa su pomorci 24. jula održali protest ispred tog ministarstva i Vlade Srbije.
Depositphotos
Na sajtu UPRS takođe se navodi da bi, ukoliko institucije nastave sa slanjem rešenja za poreze i doprinose, više od 10.000 porodica moglo da se nađe u dužničkom ropstvu. Zbog toga je udruženje pokrenulo inicijativu za rešavanje statusa pomoraca i u toku protesta prosledilo zahteve nadležnom ministarstvu i vladi.
Prioritetni zahtev je da se rešenja za porez na dohodak iz 2017. godine stave van snage, kao i da se porez za tu i ostale godine ukine do rešavanja statusa ove grupe radnika. Osim toga, pomorci zahtevaju:
- Potpunu primenu Strategije razvoja vodnog saobraćaja za period 2015 - 2025, koju je prihvatila i odobrila Vlada Republike Srbije, uključujući potpunu primenu inicijative za definisanje statusa pomoraca napisanu od strane Udruženja pomoraca Republike Srbije (UPRS).
- Formiranje radne grupe koja će biti uključena u proces unapređenja prava i obaveza pomoraca u Republici Srbiji. Ova radna grupa treba da obuhvati Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, kao i Udruženje pomoraca Republike Srbije, koje predstavlja struku.
- Rad i uključenost svih ministarstava koja su navedena u inicijativi.
"Samo kroz saradnju i koordinisane aktivnosti svih relevantnih institucija možemo osigurati da izmene i dopune zakona budu urađene na valjan način i da pomorci dobiju sva njihova prava i obaveze koje proističu iz profesionalnog statusa", naveli su iz UPRS.
Jovan Jovičić navodi da se nadležne institucije nisu oglasile ni pre ni nakon protesta.
