.webp){kind=icon}
Ekstremna vrućina ovog leta u SAD i južnoj Evropi bi bila "gotovo nemoguća" bez klimatskih promena, pokazuju podaci analize naučnika koji proučavaju uticaj klimatskih promena na ekstremne vremenske uslove.
Međunarodni naučni projekat "World Weather Attribution" utvrdio je da je vrhunac vrućine ovog jula - s temperaturama preko 45°C u Meksiku i zapadnom delu SAD, južnoj Evropi i nizijama Kine - postao izrazito verovatan i ozbiljniji zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. U Evropi i Severnoj Americi talasi vrućine bi bili gotovo nemogući, dok je kineska vrućina postala 50 puta verovatnija zbog klimatskih promena.
"Ranije se ovo dešavalo izuzetno retko. Bila bi ogromna slučajnost ili bi bilo praktično nemoguće da se dese istovremeno", rekla je koautorka izveštaja Friederike Otto, viši predavač na fakultetu za klimatske promene i zaštitu okoline u Imperial College London.
Opširnije
Hoćete da leti trošite manje struje? Uključite ventilator
I ventilatori troše električnu energiju, ali neuporedivo manje nego klima-uređaji.
22.07.2023
Ekstremne vrućine širom planete nisu slučajnost
Malo je verovatno da će uskoro doći do olakšanja od visokih temperatura.
21.07.2023
Evropski toplotni talas se sprema da sprži Grčku tokom vikenda
Temperature na italijanskom ostrvu Sardinija u sredu su se popele blizu rekordnih 47,7°C, ali Grčka i Balkan postaju novo žarište saharskog anticiklona.
21.07.2023
Ekstremne vrućine nastavljaju da iscrpljuju Evropu
Uz visoke temperature probleme stvaraju i nevremena praćena grmljavinom, kao i požari.
16.07.2023
Povratak ciklusa El Ninja, koji zagrava ekvatorijalni Pacifik, igra važnu ulogu u nedavnom zagrevanju. Međutim, izveštaj dokazuje da se toplina ne može jednostavno pripisati samo El Ninju.
Intenzivna vrućina je ostavila traga na zdravlje ljudi, ali i na hranu, infrastrukturu i životinjski svet. Julska vrućina je povezana sa stotinama smrtnih slučajeva, uključujući 211 slučajeva u Meksiku. Potražnja za energijom za hlađenje i klimatizaciju takođe je porasla, a uticaj je imala i na useve, uključujući masline za maslinovo ulje u Španiji i pamuk u Kini.
"World Weather Attribution" specijalizovan je za analize u gotovo stvarnom vremenu koje povezuju globalno zagrevanje s epizodama ekstremnog vremena. Za naučnike je lakše proučavati talase vrućine od ciklona, suša ili požara, koji uključuju dodatno složene dinamike. U prethodnim analizama grupa je otkrila da je talas vrućine u Velikoj Britaniji 2022. godine bio najmanje 10 puta verovatniji zbog zagađenja gasovima staklene bašte koji uzrokuju klimatske promene, a vrućina prošlog proleća u Indiji i Pakistanu 30 puta verovatnija.
Novi nalazi su u skladu s prethodnim projekcijama klimatskih naučnika i pokazuju da ekstremne vrućine više ne bi trebalo da budu smatrane neobičnim ili značajnim događajima, rekli su autori. Ovakva vrućina sada se očekuje svakih 15 godina u SAD i Meksiku, svakih deset godina u južnoj Evropi i jednom u svakih pet godina u Kini.
Istraživanje, koje još nije prošlo recenziju stručnjaka, ali primenjuje metode koje su bile recenzirane u drugim studijama koje mere uticaj klimatskih promena na vremenske događaje, takođe je utvrdilo da bi ove letne vrućine bile znatno blaže bez klimatskih promena. Temperature bi bile niže za 2,5°C u južnoj Evropi, 2°C u Severnoj Americi i 1°C u Kini. Autori su naveli da se očekuje da će takva ekstremna vrućina biti prisutna svake dve do pet godina u ovim regionima ako globalno zagrevanje dostigne 2°C iznad preindustrijskih nivoa.
"Dok god nastavljamo koristiti fosilna goriva, videćemo sve više ovakvih ekstrema", rekla je Otto. "Najvažnije je što ovakvo vreme ubija ljude, posebno one najosetljivije, nanoseći štetu i uništavajući njihove živote i izvore prihoda."
