.webp){kind=icon}
Prethodne nedelje, Narodna banka Srbije je upozorila građane da obrate pažnju kada podatke sa svoje platne kartice dele sa pružaocima usluga jer se povećao broj kriminalaca koji se lažno predstavljaju kao kompanije i traže od platilaca korisničke podatke.
Kako su za redakciju Bloomberg Adrije rekli iz centralne banke, tako je od početka godine prevareno nekoliko stotina korisnika.
"Do sada nisu prikupljani podaci koji bi se isključivo odnosili na ovu vrstu zloupotrebe", rekli su iz NBS u mejlu sa odgovorima na pitanja redakcije, dodavši da se ova vrsta prevare pojavila prošle, a intenzivirala ove godine.
Opširnije
Najveće kripto-prevare: od lažirane smrti do Muskovog ljubimca
Propast riječke firme BitLucky koja je oštetila najmanje 700 svojih klijenata, tek je kap u moru sličnih događaja.
30.05.2023
Privreda već uzima kredite samo ako mora, a biće još skuplji
U prvom kvartalu odobreni krediti u iznosu od 238,8 milijardi dinara, što je za 7,7 odsto manjie nego u istom periodu prethodne godine
08.06.2023
"Ipak, na osnovu određenih još uvek neobrađenih podataka, od početka ove godine nekoliko stotina korisnika obuhvaćeno je ovom vrstom prevare", rekli su iz NBS.
Prevara jednostavna, zloupotrebljava nepažnju
U prvobitnom saopštenju za javnost, iz NBS su upozorili da se prevara sastoji u tome što se kriminalci lažno predstavljaju kao pružaoci usluga i preko SMS-poruka (često sa broja koji počinje sa +33, što je pozivni broj Francuske) zahtevaju korisničke podatke za plaćanje.
"U uverenju da uplaćuju manje iznose (pretplate, poštarine i sl.), korisnici unose podatke s kartice na sajt. Zatim, već naviknuti na to da se prilikom plaćanja na internetu mora uneti jednokratna lozinka (kod), automatski unose i tu lozinku na sajt", rekli su tom prilikom iz NBS.
Kada jednom smeste karticu u svoj elektronski mobilni novčanik, hakeri je koriste za plaćanja na internetu i fizičkim prodajnim mestima, jer takvi platni servisi funkcionišu tako da dalja autentifikacija pojedinačnih transakcija nije potrebna, pojasnili su.
Korisnik snosi odgovornost
Da stvar bude gora po korisnike, šanse da se ostvari povrat sredstava nisu velike zato što se odavanje lozinke tumači kao gruba nepažnja.
Prema Zakonu o platnim uslugama, u slučajevima gde korisnik jednokratnu lozinku za internet plaćanje prosledi trećem nepoznatom licu, odnosno unese na lažni sajt pod kontrolom tog nepoznatog lica, odgovornost za gubitak snosi, po pravilu, sam korisnik, jer se uglavnom uzima da je postupao sa grubom nepažnjom u zaštiti tog personalizovanog sigurnosnog elementa, rekli su za Bloomberg Adriju iz NBS.
"Ipak, budući da ovi slučajevi zloupotreba pokazuju da platni instrumenti zasnovani na ovakvim aplikacijama ostavljaju određeni prostor za fišing prevare korisnika platnih kartica, i to pre svega onih koji uopšte i ne koriste te aplikacije, NBS je kao supervizor u oblasti zaštite korisnika reagovala i zahtevala od banaka da u kratkom roku preduzmu aktivnosti kako bi banke ove platne servise učinile bezbednijim i imunim na bilo koju vrstu zloupotrebe", dodali su iz NBS.
Kako se zaštititi?
Plaćanje karticama, a naročito preko interneta, umnogome olakšava platni promet. Međutim, isto tako je pri ovim transakcijama nemoguće uvek utvrditi da je korisnik kartice zaista i njen vlasnik. To znači da, kako biste izbegli prevaru, morate da obratite pažnju na par stvari.
Ako dobijete poruku s nepoznatog broja telefona u kojoj vam se dostavlja link kojem treba da pristupite, budite oprezni, jer je verovatno u pitanju fišing.
Kako su iz NBS rekli, kada vam se zaista obraća vaš pružalac usluga, nećete videti broj telefona, nego njegov naziv.
Ako ipak pristupite linku i uneste podatke s kartice, pročitajte šta piše u SMS-poruci koju ste dobili od svoje banke, da li autorizujete plaćanje usluge koju želite da plaćate ili je u pitanju nešto drugo (u tom slučaju odmah kontaktirajte sa bankom i blokirajte karticu).
"Stroga i dosledna primena pravila iz Zakona o platnim uslugama, na kojoj insistira Narodna banka Srbije, pruža izuzetno visok stepen zaštite svim korisnicima platnih kartica koji postupaju s pažnjom dobrog domaćina i ti korisnici mogu u potpunosti da se pouzdaju da će im u slučaju eventualne zloupotrebe novac biti vraćen. S druge strane, korisnike koji olako daju podatke sa svoje kartice i ne čitaju poruke nepažnja ne opravdava i u tom slučaju sami snose gubitak", rekli su iz centralne banke Srbije.
