Dok vodeće banke u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) uspešno polažu redovne stres-testove, situacija sa stresom koji se nakuplja na beogradskom aerodromu ne čini se baš tako jednostavnom. Veštačka inteligencija (makar zasad) još nije počela da se žali na stres, ali su zato glavobolju ovih dana verovatno dobili oni koji stoje iza nje - preciznije, iza svetski popularnog ChatGPT-ja. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.
10 razloga zašto je došlo do kolapsa u srpskoj avijaciji
Nedavno su na površinu isplivali ogromni problemi u avio-saobraćaju u Srbiji, a putovanja avionom postala su jedna od dominantnih tema u javnosti. Iz Air Serbije je saopšteno da je niz faktora doprineo njihovoj optimizaciji letova, da bi potom koncesionar aerodroma, francuska kompanija Vinci, obećala da će zaposliti još radnika kako bi se smanjile gužve.
Šta je sve doprinelo velikim gužvama sa kojima su se srpski putnici suočili ovih dana? Pa, jedan od očiglednih razloga svakako je samo povećanje obima posla, budući da Air Serbija nikada nije letela na više destinacija i da Aerodrom "Nikola Tesla" takođe beleži rekordan saobraćaj. Pritom, nacionalni avio-prevoznik sa najnovijim ekspanzijama čini blizu 50 odsto ukupnog saobraćaja sa aerodroma.
Uz to, Air Serbia nije dobila planirane avione na vreme, a tu su i radovi na aerodromu, ali i faktori na svetskom nivou. Više o svim ovim razlozima koji uzrokuju probleme putnicima pročitajte u posebnom tekstu.
Srbija u trećem kvartalu sa najmanje aukcija duga od 2019.
Rast kamatnih stopa i nepovoljniji uslovi kreditiranja doveli su do toga da će Srbija u trećem kvartalu državne obveznice emitovati na najmanje aukcija od 2019. godine. Sem toga, planirani obim prodaje bi trebalo da u trećem kvartalu dostigne skromnih 12 miliona dinara, što je petostruko manje u poređenju sa drugim tromesečjem ove godine.
Ovakva kretanja na tržištu državnog duga mogla bi se objasniti lošijim uslovima pod kojim se država zadužuje.
Na tri aukcije, od kojih će dve biti održane u julu, a jedna početkom septembra, biće ponuđene 10-godišnje, dvogodišnje i 12-godišnje dužničke hartije od vrednosti. Sve obveznice denominovane su u dinarima, a evroobveznice, kao što je bio slučaj u drugom kvartalu, neće biti nuđene ni u ovom tromesečju.
Najveće banke SAD prošle Fedov stres-test
Najveće banke sa američkih berzi položile su godišnji stres-test Federalnih rezervi (Fed), ključni parametar nakon čijeg ispunjenja ove banke mogu da investitorima vrate milijarde dolara.
Na testu su 23 najveće američke banke pokazale da mogu da izdrže ozbiljnu svetsku recesiju i previranja na tržištima nekretnina, saopštio je Fed. Kriterijumi za ovogodišnji stres-test, koji pomaže da se odredi kolike rezerve banke treba da imaju, objavljeni su pre regionalnih bankarskih previranja iz marta.
Rezultati ovog puta možda neće brzo doneti najave o dividendi i ponovnom otkupu akcija, jer su mnoge banke upozorile da će te korake odlagati sve dok im ne bude dostupno više detalja o novim zahtevima u pogledu kapitala. Fed, koji je saopštio da banke mogu da počnu da objavljuju svoje planove isplate u petak, takođe razmatra reviziju parametara.
Vlasnika ChatGPT-ja tuže za krađu podataka
Stvaralac ChatGPT-ja, firma OpenAI, navodno krade velike količine ličnih podataka kako bi obučila svoje modele veštačke inteligencije u potrazi za profitom, tvrdi grupa anonimnih pojedinaca u tužbi za koju pritom traže status kolektivne tužbe.
OpenAI je navodno prekršio zakone o privatnosti, tajno skupljajući 300 milijardi reči sa interneta, koristeći "knjige, članke, veb-stranice i objave - uključujući lične podatke dobijene bez saglasnosti", navodi se u obimnoj tužbi od 157 stranica. Tužba se ne usteže od opštih mesta i tereti firmu za rizikovanje "civilizacijskog kolapsa".
Tužioci su opisani kroz njihova zanimanja ili interesovanja, ali su identifikovani samo inicijalima iz straha od osvete, navela je firma Clarkson Law u tužbi podnetoj u sredu u saveznom sudu u San Francisku. Oni procenjuju da šteta koju su pretrpeli vredi tri milijarde dolara.
Sledi...
Poslednjeg radnog dana ove nedelje, zvanična statistika pokazaće kakav smo promet u turizmu ostvarili u maju ove godine, ali i kako stojimo sa spoljnotrgovinskom robnom razmenom, industrijskom proizvodnjom i zalihama gotovih proizvoda, te prometom robe u trgovini na malo. Republički zavod za statistiku takođe će objaviti podatke o prevozu putnika i robe za 2022. godinu.
Kada je u pitanju Evropa, očekuju se podaci o inflaciji i nezaposlenosti na nivou evrozone, ali i pojedinačnih zemalja kontinenta - Francuska i Poljska će izvestiti o inflaciji, Nemačka i Italija o stopi nezaposlenosti, a Češka i Ujedinjeno Kraljevstvo o bruto domaćem proizvodu.