Ako, kao što se čini sve verovatnijim, turski predsednik Recep Tayyip Erdogan ponovo bude izabran u nedeljnom drugom krugu izbora, možete računati na tri posledice. Prvo: Turska će nastaviti da se udaljava od Zapada. Drugo: njena ekonomija će nastaviti da pada. I treće: američki spoljnopolitički establišment će preporučiti Vašingtonu da traži dogovor sa Ankarom, uz obrazloženje da bi to bilo bolje nego još pet godina ogorčenja.
Administracija predsednika Joea Bidena trebalo bi da sledi logiku prve dve izvesnosti kako bi odbacila razloge treće. Umesto da žuri da se pomiri sa Erdoganom, trebalo bi da on pojača ekonomski i diplomatski pritisak dok ne bude spreman da resetuje američko-turske odnose.
Niko u Vašingtonu ne bi trebalo da zadrži dah. Turski lider je jasno stavio do znanja da nema nameru da menja bilo koju svoju politiku, unutrašnju ili spoljnu. U intervjuu za CNN, Erdogan je rekao da će "apsolutno" nastaviti da smanjuje kamatne stope, uprkos brojnim dokazima da je to nanelo veliku štetu privredi i odbilo investitore. Takođe je toplo govorio o svom "posebnom" odnosu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ponovio je svoje dugogodišnje odbijanje da primeni sankcije Rusiji i kritikovao Zapad što nije zauzeo "izbalansiran pristup" Moskvi.
Opširnije
Pad na turskom tržištu zbog rezultata prvog kruga izbora
Turska tržišta su bila u padu pošto se činilo da država ide u drugi krug predsedničkih izbora.
15.05.2023
Turska i zvanično ide u drugi krug izbora
Podrška predsedniku Recepu Tayyipu Erdoganu opala posle 20 godina na vlasti.
15.05.2023
Trgovci lirom se spremaju za volatilnost dok Turska ide u drugi krug izbora
Trgovci se pripremaju za veću volatilnost turske lire jer se na osnovu izbrojanih glasova čini da će biti održan i drugi krug predsedničkih izbora za dve nedelje.
15.05.2023
Erdoganov rival optužuje Ruse za mešanje u izbore u Turskoj
"Ruski prijatelji, vi stojite iza zavera, Deep Fake sadržaja i snimaka", rekao je u četvrtak Kemal Kilicdaroglu.
12.05.2023
Erdoğanu se trese fotelja prvi put nakon 20 godina
U nedjelju, 14. maja, odlučiće se neizvesna sudbina Recepa Tayyipa Erdoğana, koji je na vlasti već 20 godina, a prvi put nije favorit na izborima.
14.05.2023
Šta bi svaki od potencijalnih ishoda izbora u Turskoj doneo privredi
Strogo kontrolisana turska lira spremna je za potres, bez obzira na ishod izbora u Turskoj.
14.05.2023
Upravo je Erdoganov pristup spoljnoj politici primetno neuravnotežen. Gradeći taj poseban odnos sa Putinom tokom nekoliko godina, on je otuđio Tursku od njenih NATO partnera i ugrozio odbranu alijanse - najprovokativnije kupovinom ruskih raketnih odbrambenih sistema S-400. On je takođe antagonizirao glavne trgovinske partnere svoje zemlje u Evropi preteći da će izazvati poplavu izbeglica preko zapadnih granica Turske.
Tokom tekuće predizborne kampanje, on i drugi lideri njegove Stranke pravde i razvoja krivili su Zapad, a posebno SAD, za mnogo toga što muči Tursku danas.
Optimisti će istaći da je Erdogan poznat po oštrim zaokretima u spoljnoj politici: u proteklih nekoliko godina ljubio se i pomirio sa bliskoistočnim državama koje je prethodno otuđio, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Egipat i Izrael. Možda bi to uradio i sa SAD da je Bidenova administracija, recimo, vratila Tursku u program proizvodnje F-35 (uklonjen je kada je Ankara kupila S-400) ili povukla podršku SAD kurdskim saveznicima koje Erdogan smatra teroristima.
Ali Erdoganovi preokreti na Bliskom istoku nisu bili rezultat pomirljivih regionalnih lidera: oni su uglavnom bili vođeni njegovim očajem. Nakon što je uništio tursku ekonomiju, bila mu je potrebna velikodušnost zalivskih Arapa. I bez popustljivosti bivšeg predsednika SAD Donalda Trumpa, bila mu je potrebna diplomatska pomoć Izraela i Egipta u rešavanju regionalnih sporova.
Lekcija iz ovih obrta za Bidenovu administraciju je da je bavljenje Turskom vredno čekanja.
Teško je znati koja će kombinacija faktora navesti Erdogana da traži resetovanje sa Zapadom, ali dva elementa su bitna. Jedan je da će Turska morati da dostigne nivo ekonomske krize iz koje ni Erdoganovi arapski prijatelji ne mogu da ga izvuku. Drugi je da rusko ponašanje u ratu u Ukrajini čini njen poseban odnos sa Putinom problemom.
Bidenova administracija ne mora mnogo da radi u vezi sa prvim: može se računati na Erdogana da će gurnuti tursku ekonomiju dublje u rupu koju je napravio, a arapske države neće dugo produžavati njegov konopac. Kao što je egipatski predsednik Abdel-Fattah El-Sisi mogao da potvrdi, Saudijci i Emirati više ne pružaju neograničenu pomoć.
S druge strane, Bidenova administracija i zapadni savez bili su nepokolebljivi u svojoj podršci Ukrajini da odbije rusku invaziju. Što više preokreta Putin trpi na bojnom polju, to će njegovo prijateljstvo biti manje posebno prema Erdoganu. U međuvremenu, Vašington bi trebalo da nastavi da vrši pritisak na Ankaru da prestane da dozvoljava Moskvi pristup sankcionisanoj robi. Pretnja kaznenim merama ima nekog efekta: Turska je nedavno blokirala tranzit nekih pošiljki.
Ako Erdogan pobedi u drugom krugu izbora u nedelju, kao što se očekuje, tema njegovog govora o prihvatanju biće da Turska nije za preokret. Biden treba da nagovesti da nisu ni SAD.