Stručnjaci o dva masovna ubistva za 48 sati: Jedno nasilje često imitira drugo

Posle masovnog ubistva u školi "Vladislav Ribnikar" u sredu u Beogradu, sinoć se dogodio novi, sličan incident kod Mladenovca u kome je ubijeno osam a ranjeno 14 osoba, tako da je u dva odvojena brutalna napada za manje od 48 sati ubijeno čak 17 osoba. To je otvorilo brojna pitanja u kakvom društvu živimo, ko je ovde zakazao i da li je događaj u Beogradu bio okidač za ono što se dogodilo u Mladenovcu.

Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za Bloomberg Adriju kaže da ova dva događaju mogu, ali i ne moraju biti povezani. "Bolja verzija bi bila da je reč o nesrećnoj koincidenciji da su se ova dva događaja desila dan za danom."

"Savim su nepoznati podaci za drugi događaj. Ne znamo šta ga je prouzrokovalo, zašto se baš tada dogodio, tako da ne znamo kako bismo ga povezali sa tragedijom u beogradskoj osnovnoj školi 'Vladislav Ribnikar'. Mada je činjenica da masovne pucnjave povećavaju rizik u periodu od tri nedelje i da se imitiraju. Taj rizik je primećen u svetu. Neizvesno je da li se ovde radi o tome ili ne“, objašnjava Popadić.

Činjenica jeste da je javnost u Srbiji uzdrmana ovim masakrima. Ljudu su, kaže, uplašeni i pitaju se da li se ovde radi o talasu nasilja koje generiše jedno drugo i tragični događaji se povećavaju.

"Čak i da su ovi događaji nepovezani, oni osvešćuju ljudima u kakvom nasilnom društvu dugo živimo, koliko smo navikli na brojne oblike nasilja i na sve ono što povećava rizik da se ovakvo nasilje desi. Dakle, ako se emituju ekstremno nasilne poruke preko medija, ako se veličaju nasilnici i oni prolaze nekažnjeno, svima nam je bilo jasno da to nosi sa sobom rizik da se nasilje na neki način otkači, da popuste brane i da se nađemo izloženi ekstremnom nasilju. Svi smo u sebi govorili neće to da se desi i ima valjda neko ko o tome misli. Kada se takva nasilja dešavaju, svi se pitamo - nismo valjda dopustili da imamo takve medije, takav jezik mržnje, takvu zaštićenost kriminalaca i kriminalnih bandi“, naglašava naš sagovrnik.

Smatra da se svi osećamo odgovornim zato što smo dopustili da onaj ko je stvarno odgovoran ništa ne preduzima, već da toleriše takve generatore nasilja.

Popadić kaže da treba pitati roditelje kako se osećaju. Oni su sigurno dezorijentisani i ne znaju kako da se postave, očekujući uputstva i osnovne informacije od školskih vlasti i Ministarstva prosvete.

"S jedne strane možemo imati deo razumevanja da je ova situacija sve zatekla. Niko nije očekivao da se u osnovnoj školi desi masovno ubistvo, ali bi školske vlasti i ministarstvo morali da pokažu veću efikasnost nego što ovih dana pokazuju", ističe Popadić.

Dragan Vukadinović, psihijatar Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici kod Niša, izjavio je da nije optimista da će se u srpskom društvu nešto bitno promeniti nakon pucnjave u osnovnoj školi na Vračaru jer još "nije stvorena kritična masa".

Beta/Miloš Miškov

 

"Veliki broj ljudi i dalje se ne oseća ugroženim zbog onog što se dogodilo. Za mnoge je to daleko, 'to je u Beogradu, 200 kilometara odavde'. Kao da u Nišu nema nasilja, nema ubadanja mladih ljudi, kao da polovina mladih na žurkama nije pod dejstvom narkotika. A sve dok držimo glavu u pesku, ne možemo da prolazimo bolje", rekao je Vukadinović za agenciju Beta.

Govoreći o masovnom ubistvu u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, Vukadinović je rekao da je pogrešno pitanje kako otac, kao zdravstveni radnik, nije ništa video. "Školska sprema uopšte nije garant da je neko dobar roditelj. Roditelj može da postane svako, ne treba vam ni lična karta, a kamoli neka potvrda od lekara", izjavio je Vukadinović.

On je kazao da izvori agresivnosti kod ljudi i dece mogu biti veoma različiti, počev od toga da neko može biti narcistička ličnost koja o sebi ima nerealno lepo mišljenje i koja ulazi u konflikt sa okruženjem koje neće da prizna njegovu subjektivnu procenu.

"Imamo i porodice gde se ispoljavanje agresije prihvata kao socijalni model rešavanja problema. Imate i porodice ekstremno bogatih ljudi koji su svoj kapital stekli na izrabljivanju i zloupotrebi ljudi oko sebe. Postoje velike šanse da dete u takvoj porodici odraste u predatora koji razmišlja i pravi planove kako će nekoga da prevari, ubije i otme, a da ne bude uhvaćeno", kazao je Vukadinović.

Prema Vukadinovićevim rečima, delo koje je dečak počinio u školi na Vračaru smatra posledicom "vaspitne dinamike i okruženja".

"Ne možemo da kažemo da je problem u detetu, jer deca su 'amorfna masa' koju profilišu roditelji, škola, okruženje, društvo, ulica... Dete je indikator dezorganizovanosti sistema", istakao je Vukadinović.

U srpskom društvu, dodao je, nameće se stav da su deca uvek u pravu i "klatno je prešlo iz jedne krajnosti u drugu".

"Preterena, socijalno neobezbeđena ideja da se deca zaštite od nasilja u porodici i školi, odgurala je klatno u drugu stranu. Kao društvo na silu guramo jedan nivo prava dece, a ne obezbeđujemo socijalnu infrastrukturu za pravilno sprovođenje tog modela. Zadovoljavamo se time da neka komisija postoji na papiru, a kako radi, to je priča za sebe", rekao je Vukadinović.