U Srbiji registrovano više od 900.000 komada oružja

Tragedija koja se u sredu dogodila u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, a u kojoj je maloletni učenik u školu uneo pištolj i počinio masovno ubistvo, usmrtivši devet i ranivši sedam osoba, otvara pitanje ko može da bude registrovani vlasnik oružja i ko može da ga nosi u Srbiji.

Prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji je registrovano više od 900.000 komada legalnog oružja. 

Podaci MUP-a, kako je objavila Politika, pokazuju da više od pola miliona građana poseduje tačno 934.315 komada legalnog oružja, što znači da ima i onih koji poseduju i po više komada.

U javnosti se, međutim, spekuliše da kao još uvek posledica ratne zaostavštine iz devedesetih godina prošlog veka, u našoj zemlji ima mnogo više oružja.

Organizacija “Small Arms Survey” sprovodi opsežna istraživanja o globalnim trendovima u pogledu malokalibarskog oružja i oružanom nasilju sa ciljem “da međunarodnim i nacionalnim zainteresovanim stranama pruži podatke koji su potrebni za informisanje i donošenje političkih odluka zasnovanih na dokazima”. Procene, kojima oni raspolažu o vatrenom oružju u civilnom posedu, koriste podatke prikupljene iz više izvora. Među tim podacima, našle su se i informacije za Srbiju koje su naišle na reakciju kako domaće javnosti, tako i institucija.

Istraživanje je našu zemlju svrstalo u sam vrh najnaoružanijih zemalja sveta na 100 stanovnika, a nekolicina bezbednosnih stručnjaka iz Srbije negirala je navedeno.

Studija Arona Karpa “Procena globalnog broja vatrenog oružja u posedu civila”, na koju se organizacija pozvala, urađena je na Ženevskom institutu za međunarodne odnose i razvoj i procenuje da je u Srbiji 2017. godine ukupan broj oružja (legalnog i ilegalnog) kod civila iznosio oko 2.719.000 komada.

Podaci u tom istraživanju iz 2017. godine navode da Srbija ima 39,1 komad oružja na 100 stanovnika. Kao jedna od glavnih zamerki koje stručnjaci navode jeste činjenica da institut, između ostalog, nije jasno razgraničio broj legalnih od broja nelegalnih komada naoružanja.

S obzirom na to da je veći deo civilnog vlasništva skriven ili ga je teško identifikovati, brojevi o vlasništvu oružja samo su približne stvarnosti.

Sve češći incidenti koji uključuju oružje

U Srbiji je tokom 2020. godine zabeleženo ukupno 33 ubistva i 109 samoubistava usled upotrebe vatrenog oružja. Iako nešto manji broj, na isti način 2021. godine počinjeno je 98 ubistava, a 19 osoba izvršilo je samoubistvo, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Sve češći incidenti koji uključuju vatreno oružje, kao i porast broja femicida i masovnih ubistava, ali i zaplena najrazličitijih tipova oružja i municije za isto, postali su jedna od glavnih tema debata o uvođenju striktnijih zakona u ovoj oblasti, kako u svetu, tako i u Srbiji.

Depositphotos

 

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova koje je objavio Danas, u periodu od 2015. do kraja 2021. ukupno je oduzeto 11.399 komada vatrenog oružja.

Dodatni rok za registraciju oružja

Skupština Srbije je prošle godine po hitnom postupku usvojila izmenu Zakona o oružju i municiji, koja se odnosi na produženje roka za podnošenje zahteva za izdavanje isprava za oružje, pa je termin sa 5. marta 2022. godine pomeren i na 5. mart 2024. godine.

Što se tiče sprovedenih legalizacija, najuspešnija je bila 2003. godine, kada je predato 47.852 komada različitog oružja i 2.226.765 komada municije različitog kalibra, objavila je svojevremeno Politika, pozivajući se na podatke koje joj je dostavio MUP. Tada je, takođe, podneto i 34.917 zahteva za legalizaciju oružja.

U postupku legalizacije 2007. godine u legalne tokove prešlo je 8.455 komada oružja. Tokom legalizacije 2015. godine, ozakonjeno je 7.545 komada oružja, a u 2016. godini 1.410 komada. MUP je od juna do oktobra 2017. godiine sproveo poslednju u nizu legalizacija i tada je u legalne tokove prešlo 1.104 komada oružja, od čega je predat 661 komad, a podneta 443 zahteva za registraciju. 

Prema podacima sa sajta Oružje.com, 2012. godine se pretpostavljalo da u Srbiji ima oko 1.200.000 komada oružja. Ali nakon uvođenja novog zakona o oružju i municiji, koji je stupio na snagu 5. marta 2016. godine, taj broj se znatno smanjio jer je dosta vlasnika oružja u procesu preregistracije ostalo bez oružja ili su se odrekli imovine u korist države. Tako se, prema podacima MUP-a iz 2018. godine, u našoj zemlji nalazilo 923.700 registrovanih komada oružja. Broj registrovanog oružja je nastavio da opada i tokom 2019. godine, pa je u korist Republike Srbije predato jos 28.914 komada.  Pretpostavlja se da trenutno u Srbiji legalno oružje poseduje između 12 odsto 15 odsto stanovništva.

Ko može da poseduje oružje u Srbiji

Ko može da poseduje oružje, regulisano je Zakonom o oružju i municiji, prema kome svako ko želi oružje u posed, mora da ispuni devet uslova.

Pre svega fizičko lice mora biti punoletno, da je državljanin Republike Srbije ili stalno nastanjen stranac. Zatim da je zdravstveno sposoban za nošenje oružja, što podrazumeva lekarski pregled interniste, oftalmologa, psihijatra i psihologa, kao i specijaliste medicine rada. Potom da nije pravosnažno osuđivan na kaznu zatvora za krivična dela, da nije prekrajno kažnjavan u poslednje četiri godine zbog reda i mira i za prekršaj o Zakonu o oružju i municiji. Sledeći uslov je da ispunjavaju bezbednosno operativne provere, zatim da je osoba obučena za rukovanje oružjem tokom 20 časova teorijskog i praktičnog rada sa oružjem, za lovačko oružje da je lovac, za sportsko da je aktivan član i da ima uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar