U EU žene plaćene 13 odsto manje od muškaraca

Allianzovo istraživanje objavljeno povodom Dana žena navodi da su, prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO), žene zbog strukturalnih razlika koje sprečavaju jednake mogućnosti u proseku plaćene 20 odsto manje od muškaraca.

U Evropskoj uniji razlika između prosečne bruto zarade po satu muškaraca i žena iznosi 13 odsto, tako Eurostat definiše neusklađenu razliku zarade muškaraca i žena. "Dok se na prvu čini kako je ta razlika dosta ispod međunarodnog proseka koji iznosi 20 odsto, broj skriva razlike između i unutar država u EU koje se mogu objasniti obrazovanjem, vrstom zaposlenja, veštinama i iskustvom", navode iz Allianza. Nadalje, ističu, manja razlika u platama nije nužno odraz veće jednakosti polova – za neke države EU, ona jednostavno pokazuje manje stope učestvovanja u plaćenom zaposlenju.

Razlika u primanjima između muškaraca i žena

Veća razlika u platama može biti izražena zbog izbora žena koje se odlučuju na zaposlenje na pola radnog vremena. Iako je to samo jedan od faktora koji doprinosi razlici u zaradi, to ne objašnjava širu sliku, odnosno zbog čega razlike postoje. Uporedivši taj argument s podacima Allianzovog istraživanja, vidljiva je vrlo slaba korelacija zaposlenja na pola radnog vremena i neprilagođene razlike u plati na primeru Unije. Žene koje se odluče da ne rade puno radno vreme najčešće donesu tu odluku zbog strukturalnih faktora kao što su, na primer, porodični razlozi. Takođe, primećuje se kako je u poslednjih nekoliko godina porastao broj sati koje muškarci provedu radeći neplaćeni posao.

Iako razlika u plati među polovima ne određuje potpuno izbore žena u ponudi rada, korisno je znati šta funkcioniše kad dođe do glasanja, odnosno određivanja politika koje bi uklonile staklene zidove i staklene plafone za žene. Iz Allianza smatraju da bi potrošnja državnog budžeta u korist porodice i dece, učestovanje žena u radu i ostanak u tercijarnom obrazovanju smanjili razliku u platama između polova. Prema tom pristupu, potpora integraciji žena na tržištu rada čini se kao najuticajniji način premošćivanja jaza između plata žena i muškaraca.

Gledajući širu sliku, poručuju, razlika u platama dovodi do velikog broja izazova, među ostalima i veću sklonost radu na pola radnog vremena, prekidima u karijeri zbog porodičnih obaveza, odnosno porodiljskog odsustva i duži životni vek, što na kraju utiče i na uslove prilikom penzionisanja žena. "Žene koje nisu u bračnom odnosu, čiji je broj u porastu u mnogim zemljama, mogu se suočiti s povećanom verovatnošću siromaštva u starijem periodu. Povrh toga, fiskalni podsticaji za penzije takođe više pogoduju muškarcima u odnosu na žene, zbog veće verovatnoće da su akumulirali više sredstava u svojim penzionim štednjama. U tom kontekstu moguće je promatrati jaz u dohotku u EU prema dobi i zemlji", zaključak je istraživanja.