Nakon porodične slave, kola, pevanja uz gusle i zlakuskog lončarstva - i pravljenje šljivovice je dospelo na Uneskovu listu.
Ministarstvo kulture je u četvrtak saopštilo da su "društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive - šljivovice" upisane na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska.
"Upis znanja i veština potrebnih za pripremu šljivovice u domaćinstvu i njenu upotrebu u svakodnevnoj i običajnoj praksi na Uneskovu listu značajno doprinosi povećanju vidljivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i međunarodnoj promociji 'živog nasleđa' Srbije", navodi se u saopštenju.
Opširnije
Rakija – piće luksuznije od viskija, ali bez pravog marketinga
Podaci pokazuju da 70 odsto roda šljiva u Srbiji ide u proizvodnju šljivovice, najzastupljenije rakije na tržištu, a Srbija se već godinama nalazi među najvećim svetskim proizvođačima šljive.
30.10.2022
Nominaciju, koju je pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu, ministarstvo je podnelo 2021. godine, a kao predlagači se navode pomenuti muzej i Narodni muzej Čačak.
"Nominacija, koja objedinjuje kulturu gajenja šljive, tradicionalne zanate, kulturu ishrane i običaje, kao i pečenje šljivovice i njeno korišćenje tokom privatnih ili javnih događaja, odražava široku rasprostranjenost elementa i na najbolji način pokazuje kako se tradicionalne veštine i prakse mogu razvijati u savremenom okruženju, čuvajući svoj značaj i u uslovima razvoja modernog društva", navodi se.
Prethodni predstavnici srpske kulturne baštine su na listu dodati ranije. Porodična slava je na listu uvrštena 2014. godine u Parizu, dok je kolo dodato spisku 2017. godine na zasedanju Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa u Južnoj Koreji. Zlakusko lončarstvo je na listu Uneska dospelo 2020. godine, kada je sastanak, zbog pandemije, održan preko interneta. Pre toga je na spisak 2018. dodato pevanje uz gusle.