Preminuo je Dietrich Mateschitz, koji je postao najbogatiji Austrijanac prodavajući Red Bull i koristeći popularnost energetskog pića za izgradnju sportsko-marketinškog carstva koje obuhvata Formulu jedan, fudbal i brdski biciklizam.
Red Bull je u subotu uveče saopštio zaposlenima vest o smrti sedamdesetosmogodišnjeg suosnivača kompanije, ne navodeći detalje.
Poznat kao Didi, Mateschitz je osnovao Red Bull 1984. godine s tajlandskim biznismenom Chaleom Yoovidhyom nakon što je otkrio da mu je kofeinski napitak ublažio džet-leg tokom putovanja u Aziju. Sa sedištem u Fušl am Zeu, uspavanom selu na periferiji Salcburga, kompanija je počela da prodaje bezalkoholno piće 1987. godine, proširivši se u narednim godinama u susedne zemlje.
Do 2020. godine Red Bull je svaki dan prodavao desetine miliona limenki napitka prepoznatljivog slatkog ukusa. Osim glavnog proizvoda, na tržište plasira razna Red Bull pića, od kole preko tonika do pića s ukusom kaktusa i voća. Kompanija je izvestila da je prihodovala 6,3 milijarde evra u 2020. godini.
Pilot i zaljubljenik u skijanje, Mateschitz je izgradio privatno bogatstvo koje se, prema Bloombergovom indeksu milijardera, procenjuje na 15 milijardi dolara.
Neki su zaposleni Mateschitza nazivali Jetijem zbog njegove tajanstvenosti i misterioznosti. Pažljivo je kontrolisao podatke o svojoj kompaniji i sebi, posebno one o privatnom životu. Dugi niz godina nije govorio o svom jedincu Marku sa čijom se majkom zabavljao dve godine.
Tajanstvenost
"Ne verujem u 50 prijatelja. Verujem u manji krug ljudi", rekao je Mateschitz u intervjuu za Bloomberg Businessweek 2011. godine. "Nije me briga za društvena zbivanja. To je najbesmislenije trošenje vremena. Kad izađem, s vremena na vreme, samo se ponovo uverim da ne propuštam mnogo."
Samo se u retkim prilikama Mateschitz uključio u javni diskurs u svojoj domovini dajući komentare protiv doseljenika i kritikujući politiku u vezi s virusom korona. Izbegavajući događanja u visokom društvu poput gala ili opernih festivala, on i njegova dugogodišnja devojka Marion Feichtner preferirali su privatnost svojih domova u krajevima Salcburga i Štajerske. Deo leta Mateschitz je provodio u maloj planinskoj kolibi.
Suprotno tome, Red Bull je postao sveprisutni sponzor sporta u celome svetu, praveći revoluciju marketing vlasništvom nad timovima i promovisanjem odvažnih događaja poput akrobatskog letenja i padobranstva.
Red Bull carstvo
Njegov istoimeni trkački tim osvojio je šest titula vozača Formule jedan, a istoimeni fudbalski timovi nadmeću se u više zemalja. Više od osam miliona ljudi gledalo je 2012. godine uživo prenos rekordnog slobodnog pada austrijskog padobranca Felixa Baumgartnera iz stratosfere u vratolomiji koja nosi ime Red Bulla.
"To nije samo još jedna aromatizovana šećerna vodica koja se razlikuje po boji ili ukusu. To je efikasan proizvod", rekao je Mateschitz za Bloomberg Businessweek. "Govorim o poboljšanju izdržljivosti, koncentracije, vremena reakcije, brzine, budnosti i emotivnog stanja."
Agresivno sponzorstvo brenda privuklo je mlade sledbenike - kao i nadzor regulatora nad njegovim učincima na zdravlje. U izveštaju iz 2011. godine Američka akademija pedijatara upozorila je na moguće štetne efekte energetskih pića za mlade. Nekoliko evropskih zemalja, uključujući Francusku i Norvešku, isprva je zabranilo prodaju "red bulla".
Kompanija je odbacila tvrdnje o štetnosti po zdravlje i finansirala studije koje pokazuju pozitivne učinke njenih proizvoda, uključujući poboljšanu pažnju tokom vožnje i veću snagu gornjeg dela tela tokom vežbanja.
Životni put
Mateschitz je rođen 20. maja 1944. u gradiću u austrijskoj pokrajini Štajerskoj.
Trebale su mu decenije da stekne diplomu na Univerzitetu za ekonomiju i poslovanje u Beču jer je uzimao predahe tokom studija kako bi radio kao instruktor skijanja i planinski vodič.
Nakon pozicije u marketinškom odeljenju u Unileveru, Mateschitz se popeo na lestvici nemačkog proizvođača robe široke potrošnje Blendaxa, proizvođača paste za zube "blend-a-med", koju je kasnije kupio Procter Gamble & Co.
Počeci Red Bulla datiraju iz Mateschitzevih putovanja u Aziju, gde je otkrio tonike koji su postali popularni širom regije među studentima i vozačima.
Osnivanje Red Bulla
Tokom jednog od putovanja iznenadio se kada je saznao da je proizvođač energetskih napitaka najveći obveznik korporativnog poreza u Japanu, što je istaklo kakav je potencijal rasta za kategoriju proizvoda koja je bila slabo prisutna u drugim delovima sveta.
Godine 1984. udružio je snage s Yoovidhyom, koji je već prodavao negaziranu verziju pića u Aziji pod imenom Krating Daeng, s planom da napitak promoviše na svetskom tržištu.
Do početka prodaje Red Bulla u Austriji trebalo je pričekati još tri godine, između ostalog u tom periodu se radilo i na sloganu kompanije koji je ostao deo marketinške kampanje brenda: "Red Bull daje ti krila".
Kompanija zapravo nikada nije proizvodila energetski napitak, umesto toga odlučila je poveriti proces austrijskom proizvođaču sokova Rauch Fruchtsaefte. Red Bull deluje kao prodajni centar s fokusom na marketing, na šta se godišnje troši 20 odsto prihoda, što premašuje i troškove proizvodnje pića.
Tim sredstvima pokriva se rad medijske kuće Red Bull Media House, koja je zadužena za produkciju vratolomija i videa ekstremnih sportova. Sponzorisani sportisti od motociklista do biciklista i skijaša nose srebrno-plave kacige, postajući ambasadori energetskog pića. Bilo je i drugih medijskih poduhvata unutar kompanije, što uključuje i austrijsku televizijsku kuću Servus TV.
Povlačenje u Štajersku
Iako još zvanični direktor Red Bulla, Mateschitz je poslednjih godina manje učestvovao u svakodnevnom radu kompanije i vreme provodio u osamljenoj alpskoj dolini u Štajerskoj.
Mateschitz je decenijama u austrijskim Alpima kupovao dvorce i vile od crkava ili aristokratskih porodica koje nisu mogle da priušte njihovo održavanje. U njegovom su vlasništvu gostinjska kuća u secesijskom stilu iz 1908. godine, koju mu je prodao proizvođač čelika, zabačena seoska kuća na obali Volfgangzea i konoba izgrađena 1603. godine. Potrošio je milione da obnovi građevine, renovira freske i štukature na stropovima.
"Slab sam na lepa, jedinstvena mesta", rekao je Mateschitz u intervjuu za novine Kleine Zeitung 2017. godine. "Želim uživati u tim mestima, ali se želim i o njima i brinuti."
.webp){kind=icon}
