(Ne)ambiciozni planovi Evropske komisije za rešenje energetske krize

Finansijski analitičari koji prate kretanje cena energenata i električne energije na evropskom tržištu paničili su krajem avgusta, kada su cene bile na rekordnim nivoima, te pozivali evropske zvaničnike da se vrate sa redovnog odmora i predlože hitne mere za stabilizaciju cena. Cene su se u međuvremenu spustile ne na prihvatljive ili pogodne nivoe, ali svakako na one koje mogu biti ocenjeni kao razumni.

Da li su evropski zvaničnici planski bili smireni i nisu se vratili s odmora kako bi poslali signal igračima na tržištu da za probleme postoji plan rešavanja i tako ih razuverili od nesmotrenih postupaka ili su po inerciji ostali pasivni, to će nam možda tek nekada kazati istoričari koji će u budućnosti prolaziti kroz korespondenciju vrha EU.

Bilo kako bilo, Evropska komisija je 13. septembra izašla sa okvirnim planom koji sadrži mere koje mogu imati kako kratkoročno, tako i srednjoročno dejstvo.

Pre nego što je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen zvanično predstavila plan svog tima, spekulisalo se o pet glavnih tačaka koje će on sadržati. To su bile:

• Prva, obavezujuće mere za smanjenje potražnje električne energije na nivou celog bloka;

• Druga, ograničenje prihoda za kompanije koje proizvode električnu energiju iz jeftinijih (nefosilnih) izvora, pri čemu se planira da se ti neočekivani prihodi iskoriste za pomoć potrošačima;

• Treća, uvođenje poreza na ekstraprofit energetskim kompanijama čije su zarade mnogostruko porasle zajedno sa cenama nafte i gasa;

• Četvrta, podrška većeg obima za likvidnost komunalnih preduzeća u nevolji;

• Peta, uvođenje gornje fiksne cene za uvoz ruskog gasa.

Dogovor nije lako postići

Od ovih pet, gornja cena na ruski gas odmah je otpala, ne samo zbog protivljenja određenih država EU koje još uvek dobijaju ruski gas, poput Mađarske, već i zato što ta mera ne bi imala nikakvog smisla sada kada je izvoz prirodnog gasa iz Rusije u EU blizu nule. Postojali su predlozi da se gornja cena uvede i za druge proizvođače, na različitom nivou u odnosu na ruski gas, što je takođe odbačeno kao mera koja bi načinila evropsko tržište energenata nepovoljnim za ostale eksportere (azijsko tržište je spremno da plati više i preusmerilo bi prekopotreban gas od Evrope).

Predsednica Evropske komisije takođe nije izložila konkretan plan o subvencijama za izvlačenje iz krize evropskih komunalnih preduzeća, koja očigledno ne mogu da obezbeđuju električnu energiju po pretkriznim cenama, a deo domaćinstava ne može da je priušti po novim. U zamenu za to, predložena je izmena tržišne regulative, što će obezbediti likvidnost pomenutih preduzeća u kriznom periodu.

Depositphotos

 

Takođe je predložen paket subvencija za same potrošače, što je kudikamo i razumljivije jer stepen korupcije varira među članicama EU, te subvencionisanje građana da plate račune predstavlja manji rizik od subvencionisanja preduzeća za elektrodistribuciju u onim članicama EU koje baš i ne ispunjavaju standarde za efikasno upravljanje javnim preduzećima.

Da ne govorimo o tome da u nekom trenutku javno preduzeće može biti privatizovano ili je u nekoj od država članica preduzeće za komunalne usluge već u privatnom vlasništvu, pa bi ulivanje direktnih sredstava u ta preduzeća predstavljalo investiciju, a ne subvenciju.

Ostale tri tačke figuriraju u planu Von der Leyen koji je predstavljen javnosti, a čiji će detalji verovatno biti utvrđeni na sastanku ministara energetike država članica Evropske unije 30. septembra. Evropska komisija predložila je smanjenje potrošnje električne energije od pet odsto u časovima kada je potrošnja struje najviša, dok je cilj smanjiti potrošnju električne energije od 10 odsto na ukupnom nivou. To se može postići kroz ciljane subvencije industrijskom sektoru koji bi dobio kompenzaciju za nekorišćenje svojih pogona u malom delu dnevnog proizvodnog ciklusa.

Benjamin Girette/Bloomberg

Naravno, takve mere treba da budu koordinisane na nivou proizvodnih lanaca i da obuhvataju prekograničnu saradnju, jer su evropski proizvodni lanci najčešće transnacionalni. Ova mera štednje energije bi bila oročena do marta sledeće godine, to jest do kraja zime. Ovaj predlog ima smisla ako se očekuje prosto smanjenje potrošnje i efikasnije korišćenje električne energije čija je cena skočila, ali ako se smanjenjem potrošnje očekuje i automatsko smanjenje cene na tržištu, što je u skladu sa zakonima ekonomije, onda taj rezultat ne može biti dostignut isključivo ovom merom, pošto cene električne energije, trenutno, diktira cena prirodnog gasa.

Druga mera koja se tiče uvođenja ograničenja na prihode kompanija koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora (sunce, vetar, voda, nuklearna energija) na prvi mah zvuči kontraintiutivno – zar EU ne želi da se proizvodni kapaciteti električne energije iz obnovljivih izvora proširuju i tako smanjuje zavisnost od skupog gasa, bez obzira na to iz koje zemlje se uvozi?

Predloženi gornji prihod za ove kompanije iznosi 180 evra po jednom megavat-času, što je već nekoliko puta viši prihod od onih koje su pomenute kompanije ostvarivale u prethodnim godinama. Dakle, njihovi prihodi su toliki da već mogu da investiraju u proširenje svojih proizvodnih kapaciteta, a treba imati na umu da svejedno sav zarađeni kapital bez ograničenja prihoda ne bi otišao u investicije u proizvodni sektor, već bi bio raspodeljen i na isplaćivanje dividendi ozbiljnijim akcionarima, koji bi svoje prihode opet ulili u finansijski sektor.

Evropi je trenutno potrebna stabilizacija cena energije, dovoljna količina datih resursa i racionalniji utrošak privatnog kapitala, blokovska intervencija ovde pomaže da se pohlepa akcionara u kriznom trenutku ograniči i preusmeri na ono što je neophodno. Procenjuje se da će sredstva sakupljena putem ovog ograničenja prihoda iznositi 117 milijardi evra.

Depositphotos

 

Treća mera je uvođenje poreza od 33 odsto na ekstraprofit koji ostvaruju kompanije koje trguju fosilnim gorivima (ugalj, nafta, gas). Ova mera se razlikuje od prethodne jer predstavlja direktno uvođenje poreza, što mora biti odobreno jednoglasno na nivou EU, dok prethodna mera uvodi ograničenje prihoda, što se tehnički ne smatra porezom, iako u ekonomskom smislu tako zapravo funkcioniše. Esktraprofitom se smatra onaj dohodak kompanije koji za 20 ili više procenata premašuje njenu prosečnu zaradu u prethodne tri godine.

Kao i u slučaju sa prethodnom merom, državama članicama daje se prostor da uvode sopstvena ograničenja, a ova na proizvodnju energije iz neobnovljivih izvora na nivou EU bi bila smatrana minimalnim ograničenjem, niže od kojeg države članice ne mogu ići. Ovaj porez na ekstrapofit doneo bi EU oko 25 milijardi evra. Obe ove mere, dakle, treba da dostignu iznos od oko 142 milijarde evra. Što se tiče raspolaganja ovim sredstvima, ona ne bi išla u neki evropski fond, već ih ubiraju i raspodeljuju najugroženijim potrošačima same države članice. Razume se da su i druga i treća mera takođe vremenski ograničene, inače bi predstavljale ukidanje slobodnog tržišta, a ne intervenciju.

Budućnost tržišta je ono što je važno

Može se reći da su sve neophodne mere da EU prođe kroz ovu zimu preduzete, ali nedostaju strukturalne promene na tržištu energenata, koje mogu biti dostignute samo investicijama u obnovljive resurse i gasnu infrastrukturu usmerenu na tečni gas. Bilo bi racionalno i abolirati nuklearnu energiju koja može predstavljati idealnu zamenu za fosilna goriva u periodu tranzicije ka obnovljivim izvorima. Hladnoratovski strah od nuklearne energije sve više postaje balast u razvoju evropske privrede, ali to je ideološki problem koji se ne može rešiti jednim dokumentom. Osim toga, nije još uvek dostignut konsenzus o neophodnosti postojanja evropskog energetskog fonda koji bi u periodima krize mogao da racioniše energente među državama članicama. Sada je idealan trenutak da se takvo rešenje donese.

Očito je da bi osnaživanje EU podiglo efikasnost bloka u raznim kriznim situacijama, ne samo ovoj, a krize su u svetu međupovezanosti veoma retko lokalne, te ih nikako ne mogu samostalno rešiti nacionalne države. Za to je potrebno razraditi nov evropski instrumentarij, a krize pružaju priliku za uvođenje neophodnih novina.

 

Ovaj komentar nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.