Nikolas je u ranim četrdesetim, državljanin je Francuske, ima stabilan posao, u najboljim je godinama života, a oseća se potpuno obmanuto. Gledajući prema horizontu, vidi bumere na kruzerima koji uživaju u blagodetima penzije koju on nikada neće imati. Skoro polovina njegove plate odlazi na poreze i doprinose, a da od toga on nema beneficija. Iz medija saznaje da će morati da radi više za manju platu, kako bi se namirio deficit u državnom budžetu. Možda je ipak vreme da razmisli o odlasku u Dubai ili Milano?
Iza imena Nikolas krije se mim i hešteg "Nicolas pays" (Nikolas plaća), a ne stvarna ličnost. On predstavlja francusku varijaciju na viralnu temu o nezadovoljstvu milenijalaca, u koje se još ubrajaju britanski HENRY-ji (engl. High Earners Not Rich Yet), kao i "quiet quitteri" u Americi. Nikolas je maliciozan i populistički orijentisan, te stereotipno označava bumere kao sirotinju koja živi od socijalne pomoći ili kao preplanule turiste na Costa kruzerima. On, ipak, nije toliko sklon kuknjavi, s obzirom na to da Francuska zaista nije tako loše mesto za život (čini se da je Nikolas van kancelarije u avgustu).
Ugledni komentatori nazvali su taj mim okrutnim, sebičnim, čak i Trojanskim konjem za krajnju desnicu. Zaista, da se Nikolas vrati u pedesete godine prošlog veka, pronašao bi istomišljenike među pripadnicima tadašnjeg populističkog pokreta, zagovornicima ideologije male države i protivnicima stranaca.
Uprkos svemu, mim je i dalje viralan, a francuska vlast pažljivo posmatra svaki oblik nezadovoljstva koji bi mogao da se održi do septembra, kada će se političke aktivnosti intenzivirati. Razlog se krije u tome što, kao i svi dobri mimovi, i navedeni sadrži zrno istine. Kada se Nikolas rodio, realne plate rasle su po srednjim jednocifrenim stopama, a starosna granica za penziju se snižavala. Trenutno je rast plata znatno usporen, a duži životni vek znači dodatni pritisak na javne finansije, jer se, umesto na infrastrukturu i obrazovanje, iz državnog budžeta finansiraju socijalni izdaci i penzije.
Francuska beleži nižu nejednakost raspodele dohodaka u odnosu na Ameriku i Ujedinjeno Kraljevstvo, pri čemu zvanični podaci pokazuju da skoro 60 odsto stanovništva ima negativan neto doprinos državnom budžetu. Međutim, konstantan rast poreskih nameta podstiče nezadovoljstvo među neto davaocima, odnosno predstavnicima "belih okovratnika", poput Nikolasa.
Percepcija da rad još uvek ne donosi dovoljnu finansijsku korist, skoro deceniju nakon što je Emmanuel Macron preuzeo vlast i obećao reforme, doprinosi dodatnom nezadovoljstvu. Za Francuze rad gubi centralnu ulogu u društvu gde nasledstvo prevazilazi zarađeno, gde penzioneri žive bolje od nacionalnog proseka, i gde prosečan radnik prima tek nešto više od polovine bruto zarade.
Prema navodima bivšeg vladinog savetnika Antoinea Fouchera, manja je motivacija da se zaradi 100 evra (116 dolara) radom nego putem kapitalnih dobitaka, penzija ili nasleđa, što nakon oporezivanja vredi 70, 86 i 94 evra respektivno. Sticanje prihoda kroz rentiranje ili umrežavanje sa bogatašima deluje kao pravi put do uspeha, posebno kada veštačka inteligencija smanjuje mogućnosti zapošljavanja.
Bloomberg
Možda je sve ovo zanemarljivo u kontekstu većih problema, kao što su nedaće fabričkih radnika koji su pogođeni talasom deindustrijalizacije. Parižanin Nikolas, koji je korisnik zdravstvenog osiguranja, stanuje na pešačkoj udaljenosti od škola i ostvaruje pravo na subvencije za vrtiće mogao bi čak i da učini nekoliko londonskih HENRY-ja zavidnim.
Ipak, francuski političari, koji se pripremaju za sledeće predsedničke izbore 2027, oprezni su. Približno jedna petina francuske radne populacije označena je kao "beli okovratnici", dok je približno jedna petina te demografske grupe glasala za krajnju desnicu prošle godine. Dok Marin Le Pen i njeni saradnici prisvajaju mim Nikolas, centristički kandidat Edouard Philippe, takođe, obećava predstavnicima "belih okovratnika" će se njihov rad vrednovati više.
Loša vest za Nikolasa jeste to da, u konačnici, čini se, stvarnu politiku i dalje kreiraju bumeri. Jean Dalbard iz Bloomberg Economicsa zapaža da penzioneri čine najveću demografsku grupu među neto primaocima, a upravo su oni i redovni glasači. Macron je 2016. izjavio da prednost daje preuzimanju rizika u odnosu na prihodovanje od rentiranja i porezu na nasleđe u odnosu na porez na bogatstvo.
Opširnije
MMF: Srbija mora da poveća produktivnost
Unapređenje javnog upravljanja, poslovnog okruženja - naročito za mala i srednja preduzeća, kao i smanjenje poreza na rad samo su neke od reformi koje MMF predlaže u novom izveštaju o Srbiji.
07.08.2025
Zašto IT menadžeri ne žele da budu menadžeri
U Srbiji svaka druga osoba na rukovodećoj poziciji u IT-ju neće da bude menadžer. I to nije lokalni kuriozitet, slične tendencije beleže se širom sveta.
18.07.2025
Koliko nas je promenio ChatGTP
Ceo pejzaž veštačke inteligencije (AI) poprilično je transformisan, u kojoj firme traže poslovna rešenja a građani ispomoć u svakodnevnom životu i radu.
07.07.2025
Radna snaga odlazi, privreda trpi - Srbija u potrazi za rešenjem
Uvođenje progresivnog oporezovanja koje bi podrazumevalo da se stopa poreza povećava sa rastom zarada, rasteretilo bi najniže zarade i učinilo rad isplativijim. Takva reforma bi dodatno povećala zaposlenost", kaže profesor Dragan Aleksić.
15.04.2025
Ipak, do 2022. njegove kampanje za reizbor promovisale su niže stope oporezivanja nasleđa. Ko je plemić, taj mora plemićki da se ponaša (fr. Noblesse oblige), glasi izreka.
.webp){kind=icon}
