Kurs evra u odnosu na dolar nije bio ovoliko nizak skoro dve decenije, ali može da postane i niži. Rizik od iznenadnog prekida uvoza ruskog gasa i nafte, koji će najverovatnije gurnuti evropski kontinent u oštru recesiju, previše je nepredvidiv da bi investitori sa sigurnošću mogli da se klade na brz oporavak.
Dobra vest je, međutim, da je ovaj put zaista drugačije. Kada je evro trgovao za manje od jednog dolara na početku veka, to se u velikoj meri svodilo na rizik da bi projekat nove zajedničke valute mogao lako da se raspadne. Zatim je kriza evra 10 godina kasnije istakla fundamentalne razlike između centralnih i perifernih zemalja. Međutim, sada se evrozona zajednički suočava sa spoljnom pretnjom, i iako uvezena inflacija ove razmere boli, to je kolektivni problem. Konačno, rešenje će biti kolektivno.
Prema Kit Juckesu, strategu u Societe Generale SA, zajednička valuta je potcenjena po skoro svim pokazateljima. Na primer, on ukazuje na meru pariteta kupovne moći Međunarodnog monetarnog fonda, koja procenjuje vrednost na 1,45 dolara za evro, što je daleko od trenutne tržišne stope od oko 1,04 dolara. Da citiramo John Maynard Keynesa, valute mogu neracionalno da ostanu visoke ili niske tokom dužeg perioda i van solventnosti većine investitora.
Postoje tri osnovna razloga zašto je dolar trenutno tako jak - i van svog statusa svetske rezervne valute - i zašto su ostale svetske valute, a posebno evro, tako slabe. Prvo, blizina rata u Ukrajini evrozoni. Drugo, relativna očekivanja rasta: američka privreda se mnogo brže oporavila od pandemije i očekuje se da će rasti brže od evrozone. Konačno, postoje relativne razlike u kamatnim stopama, pri čemu su Federalne rezerve mnogo brže reagovale sa već 75 baznih poena povećanja (sa više osnovice) i sugerisanim većim nivoom budućih povećanja. Evropska centralna banka još uvek razmišlja da li da konačno podigne svoju stopu sa negativnih 50 baznih poena pre letnje pauze; takođe još uvek kupuje obveznice.
Ekonomski faktori su pogoršani zbog straha od naknadnih potresa ruske invazije na Ukrajinu. Kurs japanskog jena i švajcarskog franka, koji se često doživljavaju kao utočišta u turbulentnim vremenima, takođe je veoma nizak u poređenju sa dolarom, ali britanska funta je ona za koju je evro usko vezan.
Od prognoze Banke Engleske o mogućoj recesiji u Velikoj Britaniji sledeće godine, funta je slabila u odnosu na dolar tempom sličnim zajedničkoj valuti. Ako ponovo naglo padne ispod nivoa od 1,20 u odnosu na dolar, teško je ne pomisliti da će sa sobom povući i evropsku valutu. Isto tako, ako se rusko snabdevanje energijom prekine bez upozorenja, evro bi mogao brzo pasti ispod pariteta po sopstvenoj volji.
To ne znači da će evro ostati trajno potcenjen ako se ova situacija reši: njegov petogodišnji prosek od 1,15 dolara je verovatno na nivou fer vrednosti. Kratak period trgovanja ispod pariteta neće nepovratno oštetiti ekonomiju, a izvozni sektor bi imao koristi osim ako se globalna potražnja ne smanji. Tokom pandemije, impresivna koordinacija fiskalnog podsticaja EU sa monetarnim naporima ECB-a nudi realno obećanje da će svi kreatori politike zajedno raditi na suzbijanju ekonomske štete.
Svemoć dolara ne može da traje večno, iako se slabe performanse dolara najverovatnije neće ponovo videti sve dok Fed ne udari na američko tržište rada - više stope dovode do smanjenja potražnje. Dok se globalne okolnosti ne promere, evro će ostati u teškoj poziciji, ali će se on oporaviti, sa možda ponekom modricom.
.webp){kind=icon}