text size
Savremena Rusija u protekloj deceniji, a i duže, služi se trgovinom gasa kao sankcionim instrumentom. Ova kaznena politika ima dve mete - prva su države bivšeg Sovjetskog Saveza, koje zvanični Kremlj smatra delom svoje sfere interesa i nastoji da ih ekonomski, politički, pa i vojnim putem, kazni ukoliko njihove vlasti reše da se udalje od Moksve. Druga su države centralne Evrope koje su stupile u odnos ekonomske međuzavisnosti sa Rusijom, a koje, poput Nemačke kao pokretačke snage Evropske unije, nastoje da privuku bivše republike SSSR-a u sopstveni integracioni projekat. Ili, pak, pokušavaju da naprave prepreke Rusiji u njenom pokušaju da prevaspitava „neposlušne“ političke elite pograničnih država.
Bloomberg
Savremena Putinova Rusija u okviru ove kaznene metode koristi upravo gas, a ne naftu, jer se znatno lakše mogu naći alternativni izvori nafte u kratkom periodu, nego izvori gasa. Razlog za to je veoma složena infrastruktura neophodna za transport gasa, bilo da se on prebacuje putem gasovoda ili tankera, što je slučaj sa tečnim gasom (za šta su opet potrebni posebni lučki terminali). Neophodne su godine kako bi pomenuta infrastruktura bila izgrađena. Pritom, geografija diktira da je ruski gas za Centralnu Evropu uvek jeftiniji od većine alternativnih izvora gasa (iz Azerbejdžana, Bliskog istoka ili Sjedinjenih Država), otuda projekti koji bi poslužili kao mogućnost za trgovinu gasom iz drugih izvora uglavnom nisu realizovani kao nerentabilni (pre izbijanja velikog rata u Evropi). Dostojan konkurent ruskom gasu u Evropi bio je jedino norveški gas, koga nema dovoljno da zameni ruski.
Situacija se posle 24. februara drastično menja
Posle 24. februara bezbednosna situacija u Evropi se drastično menja, jer postaje jasno da neprikosnoveni vođa Rusije, Vladimir Putin, ne zazire od direktnog vojnog sukoba kao načina uspostavljanja nove imperije u Istočnoj Evropi. Od tog trenutka, gas iz Rusije se bez ikakve sumnje smatra ekonomsko-političkim oružjem, a ne prosto robom na globalnom tržištu. Američki Senat je nedavno izglasao neobavezujuću rezoluciju, uz učešće demokrata i republikanaca, kojom poziva tekuću Bajdenovu administraciju da proglasi Rusiju sponzorom terorizma (što je potez koji Stejt department još uvek ne odobrava). Ruski satiričar i disident u izgnanstvu, Viktor Šenderovič, drugačije je koncipirao ovaj problem, on je, naime, Evropu nazvao sponzorom terorizma, jer države EU nastavljaju da kupuju ruski gas i samim tim finansiraju rat u Ukrajini.
Ovakva uzavrela retorika sasvim jasno prikazuje opasnost evropske zavisnosti od energenata iz Rusije. Pošto govorimo o međuzavisnosti, naglim prestankom uvoza ruskog gasa, države zavisne od ruskog gasa kao što su Nemačka, Austrija, Češka, Slovačka ili Mađarska, ne mogu da pretrpe gubitak uvoza energenata bez kratkoročnog masivnog smanjenja potrošnje energije, što podrazumeva i bolne restrikcije za njeno stanovništvo, sa druge strane, prekidom izvoza gasa u Evropu, Rusija smanjuje prihode, koji su joj potrebni da nastavi da finansira rat u Ukrajini.
Cilj EU popunjenost skladišta od 80%
Evropska komisija je postavila cilj da gasne rezerve u Evropi dostignu brojku od 80 odsto od ukupnih kapaciteta za skladištenje gasa do 1. novembra (Nemačka je sebi postavila cilj do 95 procenata do istog datuma, što je teško ostvarivo). Nemačka je krajem jula bila na nivou od oko 67 odsto popunjenosti rezervoara gasa, koliki je bio i nivo skladištenja gasa u Evropskoj uniji u celosti (najnoviji zvanični podaci ukazuju da je Nemačka dostigla 69 procenata popunjenosti gasnih rezervoara početkom avgusta).
Bloomberg
Strategija Kremlja u gasnom ratu sa Evropom zavisi od strukture snabdevanja Evrope gasom. Evropa dobija tečni gas putem tankera i ruski gas kroz gasovode. Evropska strategija se svodi na to da do zime sakupi dovoljno ruskog gasa kroz gasovode i da napuni rezervoare, te da na zimu bude spremna da uvozi samo tečni gas iz zapadnih i drugih izvora, ukoliko Kremlj odluči da prekine izvoz gasa u Evropu preko zime. Ruska strategija je ne da prekine u potpunosti izvoz gasa, sada, tokom leta, već da smanji izvoz gasa na taj nivo da u evropskim rezervoarima neće biti dovoljno skladištenog gasa da prođe kroz zimu samo kroz uvoz tečnog gasa sa strane. Ovaj proces se već odvija, putem igre oko turbina, koje zvanična Moskva koristi kao izgovor da smanji postavke gasa Evropi (trenutno je protok gasa kroz Severni tok 1 na nivou od 20%), mimo potpisanih dugoročnih ugovora. Upravo zato su države Centralne Evrope, naročito Nemačka, već razradile planove krizne situacije po kojoj će biti uvedene razne mere prinudnog smanjenja potrošnje. Nemačka će takođe morati da se ponovno okrene prljavim izvorima energije, kao što su elektrane na ugalj i da zaustavi proces isključivanja atomskih centrala.
Zašto Rusija jednostavno ne prekine dotok gasa?
Zašto Rusija jednostavno odmah ne prekine dotok gasa u Centralnu Evropu? Prvo, zbog toga što svejedno ostvaruje prihode od trgovine gasom,. Drugo, zato što može da kontroliše tempo popunjavanja centralnoevropskih gasnih rezervoara. Treće, zato što bi naglo isključivanje gasa bez bilo kakvih izgovora (kvar turbina i slično) bio previše agresivan potez koji bi ujedinio pogođene države, dok postepenim smanjivanjem dotoka gasa i davanjem lažnog izlaza iz situacije („dostavite nam turbinu uprkos sankcijama, pa ćemo rešiti problem“) Kremlj seje podele unutar EU.
Bloomberg
Najnoviji oficijalni podaci Gasproma govore o padu proizvodnje gasa od 12% u poređenju sa prošlom godinom, a takođe o smanjenju izvoza u države koje nisu bile deo SSSR-a od 34,7% u istom periodu (u pad izvoza uračunat je i porast izvoza gasa u Kinu). Žozep Borelj, vrhovni predstavnik EU, izjavio je da je od početka rata u Ukrajini, Evropa gotovo prepolovila uvoz gasa iz Rusije, pre rata je udeo ruskog gasa u Evropi iznosio ko 40%, a sada iznosi oko 20%. Kada se ova tvrdnja uporedi sa podacima Gasproma o smanjenom izvozu gasa, izuzimajući razliku sa porastom izvoza u Kinu, podaci se poklapaju. U junu, prvi put u istoriji, količina uvezenog tečnog gasa u Evropsku uniju premašila je količinu uvoza ruskog gasa u Evropu kroz gasovode (u junu 2021. godine EU je uvozila pet puta više gasa kroz gasovode nego tečnog gasa). Pre rata Rusija je izvozila 83% proizvedenog gasa u Evropu, 12% u države bišveg SSSR-a, a samo 2% u Kinu. Sama ova statistika pokazuje da ne postoji dovoljno razvijena infrastruktura koja bi mogla u kratkom roku da preusmeri ruski gas u Aziju (rok za izgradnju date infrastrukture je oko deset godina, dok izgradnja gasovoda zahteva zapadne tehnologije koje Rusiji više nisu dostupne).
Samim tim, gasni rat Kremlja sa Evropom je mač sa dve oštrice, u kome i Rusija gubi, a Vladimir Putin se kladi na to da će negativni efekti od gasne krize rezultirati političkim haosom u Evropi i samim tim mu pružiti izlaz iz rata u Ukrajini koji on traži. Igra se svodi na test izdržljivosti političkog sistema Evrope i Rusije. U skladu sa time, evropska strategija mora da se bazira na solidarnosti i ujedinjenosti, što je igrom slučaja lekcija koju u prvom redu treba da nauči Nemačka, koja u prethodnom kriznom periodu nije pokazala dovoljno solidarnosti sa zemljama juga Evrope.
Ovaj komentar nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
