Amerika traži način da sarađuje sa Gazpromom

Ruski i evropski zvaničnici kažu da Sjedinjene Američke Države (SAD) pokušavaju da nađu načine za saradnju sa energetskim gigantom Gazprom PJSC na svetskim projektima, što je korak ka usmeravanju bližih veza sa Kremljom, dok pokušavaju da posreduju u postizanju mirovnog sporazuma o Ukrajini.

Evropske procene ukazuju da su postojali preliminarni kontakti između američkih i ruskih predstavnika po tom pitanju, ali nije jasno ko vodi razgovore ili da li je administracija Donalda Trumpa direktno uključena, prema rečima upućenih. Bela kuća je odbila da komentariše.

"Razgovori između SAD i Rusije o mogućoj saradnji sa Gazpromom su u ranoj fazi", prema rečima sagovornika koji su tražili da ostanu anonimni.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u četvrtak aludirao na moguću saradnju SAD i Rusije u energetskoj oblasti, rekavši novinarima da bi to moglo otvoriti put za obnovu snabdevanja Evrope.

"Ako, recimo, SAD i Rusija postignu dogovor o saradnji u energetici, onda bi mogla biti obezbeđena gasovodna mreža za Evropu", rekao je Putin na brifingu u Moskvi. "I to će koristiti Evropi, jer će dobiti jeftin ruski gas."

Bloomberg

Predsednik Donald Trump je sugerisao da su SAD zainteresovane za saradnju uprkos sankcijama SAD i Evrope koje se odnose na energetski sektor Rusije, a koje traju godinama. Ove sankcije su pojačane nakon ruske invazije na Ukrajinu pre tri godine.

Nakon što je prošlog meseca razgovarao sa Putinom, Trump je na društvenoj mreži Truth Social objavio da su njih dvojica razgovarala o energiji, kao i o drugim pitanjima, uključujući Ukrajinu, Bliski istok i veštačku inteligenciju. Prirodni resursi su takođe deo razgovora sa Kijevom.

Ipak, sporazum SAD i Gazproma bio bi veliki zaokret za Trumpa, koji je kritikovao Evropu zbog zavisnosti od ruskog gasa tokom svog prvog mandata, i nadgledao širenje prodaje američkog tečnog prirodnog gasa evropskim zemljama.

Trump je zapretio da će uvesti još oštrije sankcije Rusiji ukoliko ne pristane na pregovore sa Ukrajinom, rekavši u objavi na društvenoj mreži Truth Social prošle nedelje da "ozbiljno razmatra uvođenje velikih sankcija i carina prema Rusiji dok ne bude postignuto primirje i konačni sporazum o miru."

Početkom ove nedelje, SAD su obezbedile saglasnost Ukrajine za 30-dnevno primirje. U svojim komentarima u četvrtak, Putin nije potpuno odbacio tu ideju, rekavši da bilo koje primirje treba da dovede do dugoročnog mira.

Inicijativa SAD-Gazprom u energetskom sektoru mogla bi obuhvatiti Evropu i Aziju, a neki od sagovornika navode da bi se mogle uklopiti u širu američku strategiju da oslabe veze Rusije sa Kinom i Iranom. Takođe, to bi bilo u skladu sa željom Trumpa da ponudi poslovne prilike koje bi mogle proizaći iz mirovnog sporazuma za okončanje rata u Ukrajini, što je, kako je rekao, njegov glavni prioritet.

Sekretar države Marco Rubio rekao je prošlog meseca da Vašington želi da oslabi veze između Rusije i Kine, a da pritom ne izazove podelu. Rubio je upozorio da bi bliži odnosi između ove dve nuklearne sile predstavljali problem za SAD - ako Moskva postane "stalni junior partner" Pekingu.

Evropski zvaničnici su izrazili sumnju da bi administracija Donalda Trumpa mogla da stvori razdor između Rusije i Kine, s obzirom na to koliko su se dve zemlje zbližile od invazije na Ukrajinu. Dodali su da mnoge energetske ideje Gazproma još uvek nisu prešle u fazu konkretnih planova.

Depositphotos

 

Nord Stream

Gazprom je zainteresovan da SAD pomognu u ponovnom pokretanju gasovoda Nord Stream, koji se proteže ispod Baltičkog mora od Rusije do nemačke obale, nakon što je pretrpeo sabotažu 2022. godine, rekla su dvojica sagovornika.

Rusija je isporučivala gas Evropi putem Nord Streama pre invazije na Ukrajinu. Nakon što je Gazprom smanjio, a kasnije i zaustavio dotok gasa na početku rata, gasovod je oštećen, zajedno sa jednom od cevi Nord Stream 2, u misterioznom napadu.

Prema medijskim izveštajima krajem prošle godine, američki biznismen pokušava da kupi švajcarsku kompaniju koja upravlja Nord Stream 2, što bi omogućilo SAD da steknu udeo u ovom projektu.

Putin je više puta izjavio da je njegova zemlja spremna da obnovi dotok gasa u Evropu, ali da će konačna odluka biti na Nemačkoj, koja podržava Ukrajinu. Nemačka je bila jedna od zemalja koje su najteže pogođene obustavom rada Nord Streama, što je dovelo do rasta cena gasa i trajnog zatvaranja dela industrije u zemlji.

Evropska unija i administracija Trumpa razmatrali su mogućnost da kompanije iz bloka uvezu više tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD. Međutim, nekoliko zemalja EU postalo je skeptično prema ovoj mogućnosti zbog nesigurnosti u vezi sa Trumpovim pristupom Ukrajini i Evropi – a bilo koji dogovor sa Gazpromom dodatno bi pogoršao te zabrinutosti.

EU je pokušavala da se oslobodi ruskog gasa od početka rata, kada je Gazprom smanjio dotok preko Nord Streama. To je smanjilo snabdevanje iz Rusije na samo TurkStream, koji prolazi između Rusije i Turske ispod Crnog mora.

Bloomberg

 

Evropska slabost je LNG. Uprkos pozivima za sankcije, Evropa i dalje kupuje rekordne količine ruskog LNG-ja, pretežno sa fabrike Yamal, koju vodi Novatek PJSC. To pokazuje koliko je teško Evropi da prekine veze sa Rusijom, koja je tokom poslednje decenije postala ključni snabdevač sirovinama za kontinent.

"Gazprom bi mogao ponuditi SAD učešće u projektima na Arktiku i u ofšor projektima, poput projekta tečnog prirodnog gasa Sakhalin - ako se sankcije koje ograničavaju strane investicije ukinu", rekao je jedan od sagovornika.

Administracija Trumpa do sada je slala pomešane poruke u vezi sa sankcijama prema Rusiji. Najavili su da bi trebalo da ostanu na snazi dok se ne postigne mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, pa su čak zapretili novim ograničenjima ako Moskva ne pristane na pregovore.

Međutim, SAD su blokirale saveznike iz Grupe sedam da pooštre nekoliko postojećih energetskih mera. Evropski zvaničnici su rekli da očekuju da administracija Trumpa izda izuzeća koja bi dozvolila neka ulaganja i transakcije ako pregovori o miru budu napredovali.