Francuska u ulozi evropskog dinama

Tokom proteklog meseca, tačnije 13. maja, Francuska je bila domaćin godišnjeg poslovnog samita „Izaberi Francusku“, što je ideja potekla iz Makronovog kabineta poznatog po liberalnoj ekonomskoj orijentaciji naklonjenoj interesima krupnog biznisa.

Predstavnici Francuske najavili su početak ukupno 56 projekata stranih investicija vrednih 15 milijardi evra u oblastima poput tehnologije, veštačke inteligencije i farmaceutike, dok je predsednik Francuske Emanuel Makron, bio domaćin za oko 180 stranih poslovnih lidera u raskošnoj palati Versaj u okviru gorepomenutog poslovnog samita.

Samit i investicije

Generalni direktori Arselor Mitala, Goldman Saksa, Koka-kole, Astra zeneke, Envižna, i zvaničnici iz najveće kineske investicione kompanije Fosun, kao i predstavnici suverenih investicionih fondova, bili s među primetnim poslovnim liderima koji su prisustvovali samitu u Versaju.

Među internacionalnim korporacijama koje su najavile investicije na ovogodišnjem samitu nalaze se: Amazon, IBM, Majkrosoft, Ekviniks, Fajzer, a proširenje svog poslovanja u Francuskoj najavljuje i američki gigant u sektoru bankarstva Morgan Stenli. Svakako da i kineski investitori nisu ostali nezapaženi.

Prethodne godine, isti biznis događaj je prikupio 13 milijardi evra kroz stvaranje ili proširenje 28 projekata, što čini tekući samit rekordnim što se broja projekta i vrednosti investicija tiče. „To je rekordna godina koja će koristiti francuskim građanima u svim našim regionima,“ izjavio je Makron u intervjuu za francuske novine Le Parisien, „ovo je najbolji dokaz da su koherentne odluke i stabilne akcije veliki aduti za našu zemlju.“

Dati samit održan je nešto manje nakon dve nedelje od trenutka kada je Francuska proglašena za najatraktivniju evropsku državu po pitanju inostranih ulaganja od strane računovodstvene i konsultantske firme Ernst & Jang. Prema ovoj firmi, strane investicije su prošle godine pokrenule 1.194 poslovna projekta u Francuskoj, nadmašujući ukupne iznose investicija zabeležene u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Ulazak na brisani prostor

Francuska svakako profitira od strateški loših odluka svojih partnera u susedstvu - Britanije da istupi iz Evropske unije i zajedničkog tržišta, te Nemačke koja je nesmotreno vezala svoj industrijski sektor za jeftine ruske energente, pritom se uporno držeći zelene agende usred kontinentalne energetske krize prouzrokovane ruskom invazijom na Ukrajinu.

Sve to čini Francusku dinamičnijim delom francusko-nemačkog evropskog dvojca. Zapravo, tromost nemačkih političkih aktera, razjedinjenih partijskim interesima i dogmatskim razmišljanjem, jeste ono što podstiče lidera Francuske da preuzme sve više i više odgovornosti i inicijativa na sebe, to jest državu koju predvodi.

Bloomberg Mercury

Od objave slanja vojnih instruktora u Ukrajinu, do potrage za evropskim suverenitetom usred pretnje pobede desničarskog populizma u Sjedinjenim Državama, koji svakog dana sve više nalikuje notornom fašizmu, Makron nastoji da ne pođe pogrešnim stopama Nemačke, već da svoju državu stavi na čelo Evrope onda kada je kontinentu potreban odvažni donosilac odluka.

Budući da se Evropa ponovo nalazi u predvorju velikog sukoba dok populistička desnica preti da je rascepa iznutra i širom otvori kapije starog kontinenta spoljnim diktatorima, ne može se zaključiti da je Francuska u odličnom ekonomskom, pa i političkom, stanju. Francuska se jednostavno pokazala kao najvitalniji deo klasične Evrope, dok je najživlji deo kontinenta upravo njegov istok, onaj deo koji je bio pod brutalnom upravom različitih vrsta ruskih imperija i koji prepoznaje opasnost koja otuda proizilazi.

Bolja ekonomska krvna slika

Sama Francuska, kao što smo mogli videti, beleži bolje ekonomske rezultate od svojih suseda, međutim, rastući javni deficit Francuske čini poslovne krugove nervoznim. U martu, zvanični podaci ove države pokazali su da je Francuska značajno premašila sopstveni cilj deficita od 4,9 odsto BDP-a, dostižući ukupni deficit od 5,5 odsto. Agencija za kreditni rejting Fič je prošle godine već snizila svoj rejting za Francusku na AA-, iako to docnije nije praćeno daljim snižavanjem.

Prošlog ponedeljka, 27. maja, francusko-nemački samit iznedrio je zajedničku izjavu nemačkog kancelara, Olafa Šolca, i francuskog predsednika Makrona. Bilo je reči o evropskom suverenitetu, konkurentnosti i uniji tržišnog kapitala, zapravo ništa što nismo čuli ranije. Nije bilo ni reči o usklađivanju zajedničke odbrambene politike i potrošnje, a ni dovoljno o zajedničkim investicijama. Ovo ne treba da čudi zato što je jedan od potpisnika izjave kancelar Šolc, koji je uveliko ekspert po paralisanju evropske volje.

Sam Makron je u aprilu na prestižnom francuskom unverzitetu Sorboni izneo upozorenje, koje je ujedno i alarmantna samorefleksija, o tome da je Evropa smrtna. Kao da smo skloni lakom zaboravu perioda podeljenosti Evrope do i posle Drugog svetskog rata, te da je san ujedinjene, prosperitetne, demokratske i Evrope mira ostvarljiv kroz decenije, a da se može skršiti kroz znatno kraće vremensko razdoblje.

Vinstonu Čerčilu se često pripisuju reči za koje nije dokazano da ih je izgovorio, ali zbog toga nisu nimalo manje aksiomatične: „Amerikanci će uraditi pravu stvar, tek kada sve ostale opcije budu iscrpljene.“ Zamenimo reč „Amerikanci“ sa „Nemačka“ i citat ne gubi na istinitosti. Što višeslojna kriza od neprestane ruske agresije, do nekontrolisane migracije i ograničenja investicione potrošnje bude pritiskala Evropu, to će šanse biti veće da njeni politički lideri odlučno reaguju suočeni sa pobrojanim problemima.

Nažalost, svako zabijanje glave u pesak, koštaće Evropu više kada dođe trenutak da je ona primorana da učini sve ono što je već mogla da postigne. Ali za to neće biti kriva Francuska ni Makron, istorija će prevashodno suditi Nemačkoj, a za njom i Britaniji, koja je sebe samostalno dovela u smutno ekonomsko i političko stanje.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar