Prodaja Yandexa znači da odlivu mozgova iz Rusije nije kraj

Nedavno je označen kraj jedne ere za najpoznatiju rusku tehnološku kompaniju Yandex, koja je nekad hvaljena kao pandan Googleu i koja je pre rata u Ukrajini bila procenjena na 30 milijardi dolara. Početkom meseca pristala je da proda svoje domaće poslovanje za oko 5,2 milijarde dolara, što je snižena cena za ruske tajkune koji su preuzeli kompaniju pod nadzorom Kremlja.

Međutim, ova prodaja nagoveštava i dalji odliv naučnih i inženjerskih talenata iz Rusije za koje bi Zapad mogao više da učini.

Depositphotos

Yandex ima kontroverznu reputaciju: Aleksej Navaljni, čija je smrt razbesnela lidere i izazvala proteste širom Evrope, rekao je da je kompanija odgovorna za širenje ruskih laži. (Evropska unija se složila, Yandex nije.) Suosnivač Arkadij Volož, koji se sada javno protivi ratu, zalaže se za skidanje sa liste evropskih sankcija i kaže da je pomogao "hiljadama inženjera" da odu iz zemlje: "Oni će biti prednost gde god da slete".

Procenjuje se da je 11 do 28 odsto ruskih programera napustilo zemlju od izbijanja rata, prema istraživanju koje je citirao Science, a strah od novih odlazaka je očigledno ono što je sprečilo Kremlj da dosad nacionalizuje Yandex. Iako će većina imovine kompanije i 26.000 zaposlenih ostati u Rusiji, oni su sada odvojeni od entiteta koji zapošljava oko 1.300 ljudi koji rade u inostranstvu u centrima poput Finske ili Srbije i fokusirani su na veštačku inteligenciju.

Pritisak je još akutniji u svetu naučnih istraživanja. Rusija je izgubila više od 50.000 istraživača u proteklih pet godina, prema jednom visokom članu Ruske akademije nauka na koji se poziva Interfaks, pošto obračun civilnog društva i ratnog neslaganja uzima svoj danak. Nezavisna publikacija Novaya Gazeta nedavno je identifikovala najmanje 270 visokorangiranih akademika koji su otišli ​​od početka rata, a polovina je potpisala otvoreno pismo u kojem ga osuđuje.

Ovo ne treba da zanemari ožiljke građana Ukrajine, sa milionima njenih ljudi koji su potražili utočište u EU, a procenjuje se da je 18 odsto njenih naučnika napustilo zemlju, prema studiji u kojoj je koautor bio ekonomista Gaetan de Rassenfosse.

Postoji prilika za Evropu i SAD da učine više da prihvate naučne izgnanike i iz Rusije i Ukrajine dok rat ulazi u svoju treću iscrpljujuću godinu.

Depositphotos

To je poruka koju sam dobio od dvojice istraživača, Oleksandra Gamayuna i Mikhaila Burtseva - ukrajinskog i ruskog - koji rade na Londonskom institutu za matematičke nauke, modernoj kuli od slonovače koja se nalazi u Kraljevskoj instituciji iz 18. veka u Mejferu. Oni su među 10 primalaca stipendije na institutu za istaknute fizičare i matematičare iz Ukrajine, Rusije i Belorusije.

Burcev, koji je zajedno sa drugim ruskim naučnicima potpisao pismo u kojem osuđuje rat, stručnjak je za veštačku inteligenciju koji je napustio svoju domovinu u septembru 2022. On hvali slobodu da nastavi da se bavi nezavisnim istraživanjem i dodaje da, iako je odliv mozgova imao mali uticaj na dosadašnji rat, efekat će vremenom biti "veliki". Gamayun, fizičar koji je bio u Poljskoj kada je izbio rat, takođe je srećan što je našao sigurnost i slobodu da nastavi svoja istraživanja, a što se tiče ruskih naučnika, kaže da im treba suditi "od slučaja do slučaja".

Iako je 10 stipendija lepo imati, one su kap u moru u poređenju sa brojem zahteva. "Svaku inicijativu treba preduzeti veoma pozitivno... Ali verujem da to nije dovoljno", kaže Jurij Kovaljov, sa Instituta Max Planck za radio-astronomiju, koji komentariše da, bez veće podrške na terenu, postoji rizik da zapadni bojkot ruske nauke Putinu da propagandni podsticaj. Razni drugi humanitarni programi pokušavaju da prikupe dodatna sredstva, ali ih je još uvek malo: francuski program PAUSE, koji je 2023. ponudio jednogodišnju obnovljivu finansijsku podršku za 23 ruska i 20 ukrajinskih istraživača, očekuje 200 zahteva ove godine i pokušava da prikupi tri miliona evra za 2025.

Očigledno je da ovoj vrsti pomoći treba pažljivo pristupati. Smeštanje prognanika ne bi trebalo da se pretvori u klauzulu o bekstvu za one koji pomažu i podržavaju ruski vojno-industrijski kompleks. A trenutna priroda borbi visokog intenziteta znači da su političari više fokusirani na dobijanje više metaka nego na više fizičara.

Ali bi mogle postojati i druge prednosti za zemlje domaćine na duži rok. Paralela sa Nemačkom iz 1930-ih je poučna: ako je samo jedan Ajnštajn izašao iz trenutnog talasa prognanika iz Putinovog rata, zar se to ne bi isplatilo? "Zamislite samo šta bi se dogodilo da Britanija ili SAD nisu ugostile nemačke naučnike tokom nacističkog režima", rekao je Joachim Hornegger, predsednik FAU, na konferenciji prošle godine. Američko nastojanje da profitira od ovih naučnika nakon rata takođe je pomoglo u isporuci procenjenih 10 milijardi dolara patenata.

Ako je suosnivač Yandexa u pravu, odliv mozgova iz Rusije nije završen. Ako je Putin svestan pretnje, trebalo bi da bude i Zapad.